Klasična musaka od tikvica

Tikvica mi je jedno od omiljenih povrća, odmah tu negde iza neprikosnovenog paradajza. Neutralnog ukusa koji se lako da obrlatiti ostalim sastojcima pa lako postane namaz, kuvano jelo, slatkiš, pita, slano posluženje ili se najjednostavnije može iseći na kolutove i ispohovati i tako dobiti prilog ili sastojak za sendvič ili nešto sasvim treće. Najbolje ide uz mirođiju, a mnogi sva jela sa ovim povrćem jedu uz kiselo mleko – prosto im jedno drugo traži.

Već sam mnogo puta elaborirala na istu temu, ali moram još jednom: ranije su tikvice imale sezonu, pa su se jele samo leti. Sada valjda plastenici, a verovatnije i uvoz, odrade svoje, te ih ima preko cele godine. Ne mogu reći da mi je krivo zbog toga, čak naprotiv. Jasno je da one novembarske ne mogu kvalitetom prići julskim, ali odrade posao, za pripremu nekog od omiljenih jela. Tek da nas živa želja mine do jeka sezone.

Često se zamaštam kako bih volela da imam baštu poput one u filmu It’s complicated (doduše, i onakvu kuću i troje dece i biznis), pa onda slažem sorte koje bih sigurno uzgajala. Bilo bi tu začinskog bilja, leja sa korenastim povrćem za supu, par redova paprika, paradajz pod obavezno i vreže sa tikvicama. Da – nešto luka, patlidžan i cvekla. I zelena salata. I pet kokošaka, jer sam procenila da bi mi toliko jaja bilo potrebno dnevno (kokice nose svaki dan, je l’ da?) Kakav bi to život bio!

Nemam, nažalost, takav život, ako ne računamo nešto zemlje po saksijama, jedno dete, Bogu hvala, a nemam ni svoj biznis. Jaja i povrće kupujem, naravno. I gotovo uvek imam tikvice u frižideru. Čak i ako ih nema dovoljno za ovu klasičnu musaku ili onu sa kiselim mlekom – završe izdinstane u nekom omletu, jer se Luki to nešto osladilo u poslednje vreme. Mislim da bi čak i celu količinu namenjenu za ovu klasičnu musaku od tikvica iseckao u tiganj sa jajima, samo da se on pita. Ovo stoga što za njega ne postoji musaka osim  one sa krompirom; štaviše, kada vodimo onaj razgovor: hajde da jedeš-šta ima za ručak-musaka-koja?, kaže da pretrne svaki put u očekivanju povrća koje ću spomenuti u nazivu jela. I onda odahne kada kažem da je sa krompirom. Ili nastavi da se buni ako spomenem tikvice ili patlidžan. Naravno, ta pobuna je samo deklarativna, jer se kuvano mora sve redom jesti, a pravo veta ipak i dalje ne želi da skine sa boranije.

Sigurna sam da svako od vas ima svoj recept za musaku od tikvica ili onaj nasleđen od mama i baka. Sada kada (gotovo) sve musake imam na blogu, vidi se da svaku od pomenutih vrsta musaka pravim tako što povrće pripremam na različite načine: krompir samo isečem na kolutove, tikvice samo uvaljam u brašno, dok patlidžan pohujem. Meso se za svaku od njih pravi na isti način: proprži se luk na zagrejanoj masnoći, proprži se meso i posoli i pobiberi. Svaka je lepa na svoj način i sigurno svako ima svog favorita. Koja je vaša omiljena musaka?