Kremasti kolač sa šljivama

Nekako mi se čini da je šljiva jedna od retkih voćki koje ima samo u sezoni. Da ne bude zabune, pritom mislim na ovu našu domaću šljivu, naravno, jer one druge, okrugle, koje me ne podsećaju na detinjstvo, ne računam u tu vrstu voća. Štaviše, ne sećam se da sam ikada u životu ni kupila tu vrstu šljiva, mada sam se baš na temu odsustva navike kupovine šljiva pričala i spremajući ovaj kolač. Kada prispeju prve šljive, znam da je jesen na pragu; s obzirom da mi je to omiljeno godišnje doba, ja se radujem tim prvim voćkama, jasno je.

Kada se pomene šljiva, verujem da najveći procenat ljudi ovih prostora pre svega pomisli na rakiju, nešto manji na pekmez, a preostali se sete i knedli. Iako nisam baš neki konzument ovog prvog, moram priznati da je i meni slična statistika. Na kraju, rakija se često zove šljivom (neretko sa malo otegnutim i), pa je raspodela na ove pojmove više nego očekivana.

Šljiva se ovde češće pojavljuje u slatkišima (knedle, na primer), nego u kolačima. Ovi potonji su rezervisani za neke druge kuhinje, verovatno pre svega nemačku. Zato mi je drago kada mi se jave čitaoci i/ili prijatelji da mi kažu da im je tart božanstven, a baš mi je juče jedna poznanica rekla kako ga je pravila i bez čokolade i da je odličan. A ja se na pomen šljiva setila da bih baš mogla da pravim Luki knedle, i to one bez krompira, jer ih on obožava.

Tako dođosmo do ovog kolača. Sipkava podloga, kremasti fil, voćni sloj, odozgo posip. Ukoliko bih morala jednu zamerku da dam, to bi bilo što taj posip napravi mali nered na tanjiru, ali s obzirom da su oni koji su bili posluženi prstima skupljali mrvice nakon što su kolač pojeli, rekla bih da je za zamerka meni u glavi i izazvana je nekim pipkom mog OCD-a. Šalu na stranu, odličan kolač, pomalo neobičan, vredan truda i tog kratkog boravka u kuhinji.

(originalni recept)