(please scroll down for recipe in English)
Nisam rob navika, ali džemovi imaju svoja mesta u mojoj glavi i raspodeli koja je napravljena u njoj. Od kajsija služi za kolače (Saher, Žerbo); palačinke su jedine prave sa džemom od šipka, a buhtle sa džemom od šljiva. Zbog te i takve podele, trudim se da uvek imam sve tri vrste u ostavi.
I dalje mucam o razlici između pekmeza i džema (iako mi je to bila jedna od tema Poznavanja robe, srednjoškolskog predmeta), tako da na jednoj teglici napišem džem, a na drugoj pekmez. Marmelada je reč koju ne upotrebljavam, tako da pretpostavljam da je to ono želasto što se proizvodi praktično od voćne kaše. Nekako sam uspela da razgraničim da se i džem i pekmez prave od celog voća (kako ja radim), te da je džem ređi, tj. kraće se kuva, a da je pekmez bolje ukuvan, zapravo daleko gušći. Znači, ako se zamislite, te vam se džem bolje ukuva – proglašavate ga pekmezom.
Sve džemove pravim kao ovaj, samo regulišući količinu šećera na osnovu slatkoće voća, ali sve kuvam na ringli. Džem od šljiva je jedini koji pravim tako što šerpu sa voćem i šećerom gurnem u rernu, uključim na 220 stepeni i povremeno promešam sadržaj. Radim svoja posla, povremeno svratim u kuhinju, i tako 4,5-5 sati. Nakon tog vremena, može se napraviti pauza do sutradan (što sam ja uradila, jer sam se zakuvala do duboko u noć), kada se najbolje vidi gustina, nakon što se džem dobro ohladi. Sa druge strane, i mnogo uobičajenije je da se malo džema stavi na tanjirić koji se sasvim ohladi, te se tako proveri gustina. Ono što ne smemo da zaboravimo je da se teglice dobro operu i osuše, te da se zagreju (najbolje u mikrotalasnoj, jer nam je rerna u ovom slučaju zauzeta) i da kada se vreo sadržaj uspe, teglica se zatvara i potrpava u ćebence da se polako hladi i samim tim konzervira.
Upotrebu džema ćemo videti drugi put. Sada, ostaje da uživamo u njemu namazanom na hleb, dvopek ili neki kreker. Komadići šljiva su ostali celi, tekstura se lepo oseti, a do izražaja dolazi i rezultat pečenja u rerni – fini ukus zapečenih šljiva. Kako je šljiva jedna od jeftinijih voćki, a nije potrebno puno šećera, toplo savetujem da se bacite na izradu baš ovog džema.
Džem od šljiva pečen u rerni
5kg sitnijih šljiva
po 200-250g šećera na svaki kg očišćenih šljiva
Šljive dobro oprati, ukloniti im koštice i iscepati ih na polovine.
Na svaki kilogram očišćenih šljiva spremiti po 200-250g šećera, u zavistnosti od slatkoće (zrelosti) šljiva.
Šljive i šećer staviti u veliku šerpu, pa sve skupa staviti u zagrejanu rernu na 220 stepeni. Kuvati oko 4,5 sata, povremeno mešajući. Nakon tog vremena, staviti malo džema na ohlađeni tanjirić, pa kada se sasvim ohladi, proveriti gustinu.
Teglice dobro oprati vrelom vodom, pa ih zagrejati (najbolje u mikrotalasnoj, s obzirom da je rerna zauzeta). Ako nemate mikrotalasnu, u dno tegle staviti kašiku džema, pa onda još malo, da tegla ne bi pukla ukoliko se vreo sadržaj sipa u hladnu posudu.
Vreo džem sipati u teglice, zatvarati metalnim poklopcima, pa sve teglice uviti u neko ćebence, kao bi se džem polako hladio i prirodno konzervisao.
Plum jam baked in the oven
5kg smaller plum
200-250 g of sugar per each kilo of cleaned plums
Wash plums thoroughly, remove the seeds and they tear them in half.
Put them in large pot and then add 200-250 g of sugar per each kilo of cleaned plums, depending of the sweetness of fruits.
Put pot in pre-heated oven at 220 degrees and cook for about 4.5 hours, stirring occasionally. After this time, put a bit of jam on a chilled plate and when completely cooled down, check the density.
Wash jars thoroughly with hot water, then sterilize them in microwave (for 5 minutes)
Pour hot jam into hot jars, close with metal lids, then wrap all jars in a blanket, to cool jam slowly and conserve it naturally.
A ja sve zovem – marmalada. Tako sam navikla od malena, cula od mame 🙂 Super recept, bas bih volela da ga probam. Obozavam dzem/maramaladu od sljiva, pogotovo ako se onako fino oseti kozica.
Meni je sve pekmez, mada volim da ostanu komadici voca.:) Divno izgleda ta tvoja teglica (mislim ono unutra:) i tekstura je lepa, bice finih buhtlica!:))
I ja sam ga pekla u pećnici…taj je imao puno začina i bio odličan, a ne moras stajati uz njega!
Ovako je pravila moja stara nana, još nam ispeče pogaču, to je bila prava poslastica za nas njenu unučad. Samo da kažem u Bosni zovemo bestilj.
Mamini su iz Bosne, ali nisam čula za taj izraz – eto, nešto novo naučih. Ovo je mamin i bakin recept, a mislim da je i prababa tako pravila – otuda je to tako starinski recept. Ih, još sa vrućom pogačom – sad bih to jela!
Izvrsno. Obozavamo dzem od sljiva.