Šljiva je nekada kod mene bila podrazumevana voćka, već sam kod ovog recepta elaborirala na tu temu. Neko ko provodi ceo letnji raspust maltene u šljiviku, nikako ne može da je ceni dovoljno ili bar ne toliko koliko zaslužuje. Kako to obično biva, sad kada je taj šljivik samo uspomena – ja sam se ubacila u ono “eh, da mi je” raspoloženje i bacila se na pravljenje kolača sa šljivama.
Malo istorije
Šljiva je, veruje se, jedna od prvih poznatih voćki. Pronađeni su neki ostaci šljive još iz neolitskog doba, zajedno sa maslinama, grožđem i smokvama. Stari Grci i Rimljani su raznosili ovo voće po teritorijama koje su osvajali ili su bile pod njihovom jurisdikcijom. Kod starih Tatara, Huna i Turaka šljiva je bila predmet trgovine, a već tada se pominje i sušena šljiva. Sa našim precima koji su naseljavali ova područja stigla je i ova voćka, a u mnogim evropskim zemljama tek početkom XIX veka počinje intenzivnije gajenje šljive.
Šljiva kod nas
Smatra se da je šljiva glavna voćna sorta u našoj zemlji. 2015. godine smo bili treća (!) zemlja u svetu po proizvodnji šljiva, a ista ta proizvodnja, na primer, pretrpela je pad u odnosu na 2009. godinu, kada je Srbija bila na drugom mestu u istoj kategoriji. Da i dalje padamo govori podatak da smo pre dve godine bili na četvrtom mestu.
Vidite li vi neki potencijal? Ja da. I kada posrprdno kažu – oj, Srbijo, među šljivama, pokušavajući da istaknu ruralnost ove zemlje, meni u glavi kao mantra svaki put prođe – kamo sreće da jesmo i više! Guramo se u neke grane koje nam ili ne idu ili nam idu osrednje, a zlatnu koku puštamo da kljuca u tuđem dvorištu. Jasno je da me niko nikada ne bi ni razmotrio za ministra privrede, jer kamen na kamenu ne bi ostao, vidim ja.
Sorte šljiva
Ima ih tušta i tma, ako mene pitate. Za potrebe teksta sam malo istraživala ovde i samo dobila glavobolju. Od svih pobrojanih sorti, ja sam čula za Čačanku i Požegaču, a negde mi u pozadini zvuči poznato i Stenli. Naravno, ovo samo nominalno, a da pokažem prstom na slici ili u prirodi – neće da se desi. Meni je šljiva – šljiva!
Ove godine je, kažu, odlično rodila, pa sa svih strana stižu ponude uz pitanje – da li mi je potrebna neka količina. Ja se po onoj “u ovim godinama ne odbijam ni nož u leđa” uredno zahvalim i prihvatim. Eeee, a onda stigne potpitanje koje otkrije kolika sam neznalica: a koju ćeš sortu? Kako koju – pa šljivu. Da, a da li hoćeš…..pa krenu da nabrajaju. Sinoć sam mužu koleginice kao osnovac recitovala šta nameravam da pravim, a on je onda definisao koja mi je sorta potrebna. U zemlju da propadnem! Em mi poklanja šljive koje će da nabere i donese, em još da izvoljevam. Em ne jede slatko, pa ne mogu ni da mu se zahvalim teglicom džema. Mada, verovatno će ta moja koleginica podneti žrtvu moje zahvalnosti u vidu nekog od odličnih kolača koji se mogu napraviti od šljiva.
Upotreba šljive
Šljive se kod nas najčešće upotrebljavaju za rakiju, zatim i za ono što nas ovde više zanima:
- sušene šljive (pita sa suvim šljivama,kompot)
- džem (džem od šljiva pečen u rerni)
- knedle (sa krompirom i bez krompira)
- kolače (kolač sa šljivama)
Ove godine planiram da napravim džem, jer sam prošle propustila, a taj mi je jedan od omiljenih. Volim mu boju, volim i onu teksturu, gde se raspoznaje kožica i mestičavo razvlači preko rustičnog hleba namazanog puterom. S obzirom na ponudu i ovogodišnji rod, vidim da će biti i knedli za zamrzivač, da rešim i ono – šta ima slatko? negde tamo u januaru.
Šljiva u mojoj kuhinji
Od onog podrazumevanja u detinjstvu, šljiva je doživela potpuni preporod do obožavanja. Volim da je jedem, a još su mi draži kolači od šljiva. U prethodnom segmentu imate linkove ka mojim objavljenim receptima. Sigurna sam da će svake godine da se pojavi bar jedan novi recept sa šljivama, jer šljiva u kolačima je apsolutno božanstvena! Ima sve što je potrebno: i slatkoću i teksturu i aromu. Pritom je veoma pristupačna – kako cenom, tako i dostupnošću.
Ove godine su mi šaka dopale neke rane sorte šljive (ne pitajte koje, već sam se deklarisala kao apsolutni agro-analfabeta) i iz razmišljanja kako da ih upotrebim (a i tokom lutanja po internet pučini) me je prenuo Majin recept. Na prvi pogled me opčinio, a uz Majin lirski prikaz bilo je nemoguće ne odlučiti da ga pravim. Prva tura – savršena; planula. Druga tura (jer je red da se slika, jelte) – rešila sam da malo pametujem, pa sam dodala nekih skoro 200g voća više, ne povećavajući količinu gustina u filu. Slutite fijasko? Desio se. Ono – ne skroz, pojela se i ta varijanta (to je ova gde se vidi samo ćošak kore, sa malo razbacanog voća po tanjiru), ali daleko je to od one prve verzije. To je kao kada dete udidite za slikanje i pošaljete u školu, a ono igra fudbal po blatnjavom terenu, pa na slikanje dođe štrokav, znojav i čupav. Tako nekako.
Šta mi teško – desila se i treća varijanta. Naročito jer sam sinčiću mojih prijatelja, mom drugu Đoletu, obećala kolač, pa da iskoristim i da napravim krštene slike. Dok sam se okrenula, Luka je smazao dva parčeta (nakon što je rešio ovog manekena, stilom komandosa je uzeo i drugo, u meri da nisam ni primetila dok nije rekao) i naglas hvalio kolač. To je moj sinčina – pravimo se da se prethodni fijasko nije ni desio.
Treća verzija i nemušte ovacije koje je doživela slute da će ovaj tart doživeti još mnoga izdanja. Nešto su mi tartovi u poslednje vreme prirasli srcu, a i mnogo je lako, ako ćemo realno. Korica kao keksić, fil koji pre pozicioniranja u rerni izgleda kao neki paprikaš se na kraju pretvori u crvenkasti, ili rubin crveni, ako ubodete pravu sortu voća, ukusni sloj, a odozgo čokolada. Znamo da su šljiva i čokolada u izuzetnoj ljubavi (apelujem na Air Srbiju da vrati suvu šljivu u čokoladi koju su ranije posluživali na svojim letovima), čak neki i u džemove stavljaju čokoladu. Ja ne bih išla tako daleko i usuđujem se reći – skrnavila onakav džem, a kome je do kombinacije, uvek može da namaže parče hleba i odozgo pospe topljenu čokoladu. U ovoj verziji tarta ta čokolada savršeno zaokružuje stvar i čini ga apsolutno neodoljivim. Pitam se pitam – može li i sa šljivama iz zamrzivača? Ili sa džemom od šljiva? Hmmm…..
Tart sa šljivama - čokošljivopita
Ingredients
- 220g brašna
- 100g putera
- 50g prah šećera
- 1 jaje
- prstohvat soli
- 1-2 kašike hladne vode (po potrebi)
- 1/2kg očišćenih šljiva
- 100g šećera
- 40g gustina
- 100-150g čokolade za kuvanje
- 2 kašike ulja
Directions
- Step 1 Šljive iseckati na sitniju parčad, izmešati sa 100g šećera i ostaviti na najmanje 3-4 sata na sobnoj temperaturi (činiju eventualno pokriti tanjirom)
- Step 2 Izmešati brašno i puter, da se dobije zrnčava smesa, pa dodati prah šećer i na kraju umešati jaje (ako je suvise suvo, dodavati kašiku po kašiku vode). Testo oblikovati u pljosnati krug, uviti u providnu foliju i ostaviti u frižider na sat-dva.
- Step 3 Zagrejati rernu na 180 stepeni.
- Step 4 Ohlađeno testo razviti između dva parčeta papira za pečenje u krug prečnika oko 29cm. Potom, koristeći donji papir, prebaciti testo u formu za tart prečnika 25cm, utisnuti ga u ivice i pažljivo odvojiti papir. Popraviti testo i izravnati ga.
- Step 5 U šljive sa šećerom dodati gustin i sve lepo izmešati.
- Step 6 Na formirano testo izliti voćnu smesu i poravnati.
- Step 7 Tart peći u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 40 minuta.
- Step 8 Ispečen tart malo ohladiti i još mlak glazirati čokoladom: otopiti čokoladu (na pari ili u mikrotalasnoj) i izmešati sa uljem, dok se ne dobije jednolična glatka smesa. Preliti preko tarta, kratko hladiti na sobnoj temperaturi, pa onda prebaciti u frižider da se glazura stegne do kraja.
Divan je!
Hvala, Maki! I na receptu :-*