Salata od pečenog patlidžana

Ko god se prevari, pa preda mnom pomene meso bilo u formi – ‘ne jedem ga’ ili ‘ne mogu bez njega’, ja uvek ističem isto: da nije ćevapa, glat bih postala vegetarijanac! Čak se ne bih ni osvrnula na prethodni celoživotni mesojedni režim. Sa druge strane, u sir, jaja i jogurt mi ne dirati! Bilo kakav način ishrane koji isključuje ove namirnice proglašavam – šarlatanstvom, pa makar imalo naučno utemeljenje kao kuća; ja tu religiju ne priznajem! Šalu na stranu, divim se ljudima koji jedu samo namirnice biljnog porekla, jer to lično mogu vrlo kratkotrajno, na dan, dva, eventualno tri, tokom nekih postova. Duže – teško kriziram i opasna sam po okolinu.

U poslednje vreme često čujem komentare, naročito  tokom vrelih dana, da im više od malo salate i eventualno nekog parčeta hleba – nije ni potrebno. Da li cela moja okolina zalazi u dob kada nam je sve manje hrane potrebno i kada nam prijaju laganiji kulinarski zahvati – ne znam, ali svesrdno podržavam i smatram jedinim ispravnim. Isto tako, ne prođe dan da ne pomenem oca, koji je neretko uzimao parče hleba i komad belog sira, sjeničkog, zlatarskog ili nekog šumadijskog, i to mu je bio obrok. Kao dete sam mu se glasno čudila, dok sada potpuno razumem i veoma često ga kopiram. Kada se dočepam nekog dobrog sira, pa onda još i nekog domaćeg hleba – meni dalje od tog (nekada smatranog) siromaškog obroka nije ni potrebno. Štaviše, i dobro maslinovo ulje u koje se umače isti taj hleb može ponekad da zameni sir. Ako mora.

Leto je doba godine kada vlada izobilje povrća, mada ostavljam mali prostor rezerve da je to ono povrće koje ja volim, pa ga otud često i pominjem. Mnoštvo je jela koja u sebi sadrže tikvicu, patlidžan, paradajz, pa onda uz neki začin, maslinovo ulje, pomenuti sir…..naprave takvu rapsodiju ukusa, a nakon obroka se ne oseća ona težina svojstvena nekim kaloričnijim jelima sa nekim drugim sastojcima. Najbolje od svega je što se jela sa tim sastojcima najčešće mogu jesti i hladna, kao salata, ili kao sastojak nekih maštovitih sendviča, na primer. Tako imamo odavno objavljeni brzi ratatuj iz rerne – isecka se i posloži i dobije jelo za prste polizati. Zatim sendvič sa povrćem, pa onda sicilijanska kaponata, pa namaz od pečenog patlidžana, pa topli sendvič sa povrćem, pa…..

Jedno od jela od povrća je i ova današnja salata od pečenog patlidžana. Malo podseća na belolučanu papriku – onu pečenu, pa guljenu, pa začinjenu, samo što je priprema čak i jednostavnija. Oprani patlidžan se iseče na kolutove i složi u pleh preko papira za pečenje (nema pranja posuđa nakon pripreme – nije zanemarljiva činjenica). Premaže se sa malo maslinovog ulja i posoli i pobiberi. Potom se ispeče u rerni, a u međuvremenu se spremi preliv od seckanog peršuna, jednog čena belog luka – tek za dašak arome, maslinovog ulja, soli, bibera i obaveznog vinskog sirćeta. Ono je ona tačka na i, koja pravi razliku, jer tako fino povezuje sve arome i dodatno ih ističe. Zato – nikako ne izostavljajte vinsko sirće, mnogo znači u ovoj kombinaciji.

Ovaj sam patlidžan jela tri dana: jedan dan kao prilog, drugi kao salatu, a treći kao deo sendviča, uz sir. Primene su mu višestruke, jasno je, a priprema – mogu da joj pristupe i apsolutni početnici i mlađi tinejdžeri. Možda ih na taj način ubedimo da jedu i ovo ne tako privlačno povrće? Javite mi utiske.