Čorbast pasulj je hrana Bogova, ako mene pitate. Uz dobar hleb i neku salatu – ma ima li bolje? Oduvek sam ga volela, a najlepši deo mi je bio onaj kada sve pojedem iz tanjira, pa parčićima hleba krenem da ga čistim. Neretko se odigravala scena dostojna Mr.Bean-a: ostane mi hleba, a tanjir je čist. Da li sumnjate da sipam još kašiku čorbe, kako bih imala sa čim da pojedem ono preostalo parče hleba? Ne jednom sam dobijala grdnju od tate: šta ližeš te tanjire, slutiš mi na bedu i nesreću! Uvek je dobijao odgovor da ja jedem sve prethodno da bih mogla upravo to – da očistim tanjir hlebom na kraju.
Pasulj se u mojoj kući pravio najčešće u ekspres-loncu, mama je većinu kuvala na taj način. Sa rebrima, suvim mesom, kobasicom – kada se šta ima. Uvek se čuvala i neka kožura od pojedene slanine, “da zamiriše pasulj”. Meni je najomiljeniji bio kada se stavi dosta kobasice isečene na kolutove, drugo meso mi ni ne treba.
Onda su došle te neke godine kada organizam svako preterano opuštanje u hrani kažnjava (čitaj: počela sam lako da se gojim, teško da se vraćam u normalu) i kada je bilo potrebno pronaći neko rešenje za pasulj – izuzetno zdravo jelo, koje bi se napravilo na netradicionalan način – bez suvog mesa i zaprške, a da zadrži tradicionalan ukus. Isprva sam bila počela da ga pravim na način uobičajen za Vojvodinu: sa korenastim i drugim povrćem. Bilo je lepo, ali mi je falio onaj ukus na koji sam navikla, jer smo mi kod kuće jeli bez povrća, samo zrnevlje, čorbu i meso. Mic po mic, izbacujući ovo i dodajući ono, došla sam do jela koje su mnogi probali i morala sam srčano da ih ubeđujem da je dijetalno, posno, na vodi, pripremljeno na sasvim drugačiji način od tradicionalnog. Mislim da mi i dalje ne veruju. Sa svoje strane, ja sam počela da koristim pasulj tetovac i za čorbastu verziju, jer do tada je bilo isključivo rezervisana ona šarena sorta. Epilog je da sam na ovaj način nastavila da kuvam pasulj u svakoj varijanti, bez obzira da li mi je potrebna dijetalna i/ili posna verzija – jednostavno sam ga proglasila savršenim.
Svake godine sve više ljudi iz mog okruženja se odvaži na višenedeljne postove i ja im se iskreno divim zbog toga. Jednom sam postila nekih desetak dana i čini mi se da sam svaku noć sanjala jogurt. Moja iskustvo posta je svaki petak i o velikim praznicima par puta godišnje, kada je uobičajeno da se serviraju posni obroci. Da je vrag odneo šalu sam shvatila pre nekoliko dana, tik uoči Velikog posta, kada mi je drugar poslao poruku – postiću ceo post, do Uskrsa. Aiii…..tada sam sve bila čula, jer on je jedan od onih koji mi svako malo šalje slike svakakvih mesnih đakonija koje priprema, sve je gurmansko, masno i slasno, a u prilog tome govori da i u proju i gibanicu stavlja malo pretopa od pečenja – da ih dodatno obogati i zamasti. Zamislite sada jednog takvog na višenedeljnom testu odricanja od većine onoga što voli. Verovatno mu je raspoloženje u minus fazi, zamišljam da je već sav uvenuo i nesrećan, te da broji dane do polovine aprila; da budem iskrena – ni ne pitam. Ukratko, kada je on na celom postu, onda sam sigurna da će dobrom delu onih koji čitaju biti koristan ovaj recept.
Moj tata je ovo zvao bos pasulj i mnogo je voleo kada mu moja baka napravi – najčešće je bio praćen pitom od domaćih kora, ali sa krompirom. Istini za volju, taj bakin bos pasulj je bio mnogo starinskiji, ni nalik ovom mom, a iz aviona se videlo da je dijetalan i postan. Ukratko, ja nisam volela da ga jedem. Ovaj na slikama – isto je bos pasulj, pogodan za post na vodi, pogodan kao izuzetno dijetalno jelo. Pravi se bez trunke masnoće, bez trunke brašna ili bilo kog drugog sredstva za zgušnjavanje tog tipa. Prvi štos je u dimljenoj začinskoj mlevenoj paprici, mom odavno jednom od omiljenih začina (ima ga Kotanyi, a ima i Spice up store) – on da jelu ukus kao da se dva sata krčkao sa dimljenim rebrima. Štos broj dva je da se ubaci štapni mikser i uključi doslovno na sekund – da se tek poneko zrno ispasira i time doda gustinu celom jelu; ovo se naravno može uraditi i viljuškom. Eto, uz ta dva trika se dobija jelo da se prsti poližu. I što bi moja majka rekla – možeš ga i na Veliki petak.
Posni pasulj (na vodi)
Ingredients
- 1 šolja pasulja
- 2-3 lovorova lista
- 1 glavica crnog luka ili beli deo većeg praziluka
- 2-3 čena belog luka
- 1 sveža paprika (po želji)
- začin C
- so
- dimljena začinska paprika
- mlevena začinska paprika
Directions
- Step 1 Potopiti pasulj u činiju sa vodom na 3-4 sata, a najbolje preko noći.
- Step 2 Nabubreo pasulj staviti u šerpu, pa prekriti vodom i staviti da vri. Kada proključa, ocediti ga i prosuti tu vodu.
- Step 3 U istu šerpu naliti 1.5 l vode, pa staviti opet na ringlu. Dodati lovorov list, iseckani crni luk, na krupno sečen beli luk i iseckanu svežu papriku, po želji. Kada proključa, smanjiti na srednje jaku temperaturu, poklopiti i ostaviti da vri dok pasulj ne bude sasvim kuvan.
- Step 4 Skuvan pasulj (najbolje da su se neka zrna i raspala) posoliti po ukusu, dodati začin C ili neki drugi suvi začin od povrća, zatim dodati kašičicu aleve paprike, pa onda i 1-2 kašičice dimljene začinske paprike.
- Step 5 Sada u ćošak šerpe ubosti štapni mikser i uključiti ga na par sekundi, da se samo malo neka zrna ispasiraju, kako bi jelu dali gustinu. Ovo se može uraditi tako da se kutlačom sipa u tanjir, pa da se viljuškom izgnječe i vrate u šerpu.
- Step 6 Ostaviti još malo da ključa da se sve sjedini i služiti toplo.
Meni je već godinama najukusniji pasulj na vodi.
Sve ostalo je čist višak. 😊
Razlikuje se samo u par detalja, stalno mešam beli (gradištanac) i šareni pasulj, i kada se dovojno dugo kuva, sam se raspadne/ugusti i bude baš mmmmm.