(please scroll down for recipe in English)
Ovo su Šapice po receptu moje bake.
Rođena je na samom početku 1928. godine kao nedonošče koje je preživelo u kudelji vune. Život je nije mazio, čak naprotiv – svašta je preturila preko glave. U mladosti je važila za lepoticu, a slike to potvrđuju. Uvek odmerena, smirena, nekako fina, punog srca za sve nas. Ako, izazvana, nekom sreže, taj se češka po glavi i puši kao krofna – ili tek za par dana shvati da ga je spustila na zemlju.
Ja sam joj oduvek mezimica, svakakve gluposti mi tolerisala i skrivala me od roditeljske kazne. Sa njom sam provela dobar deo detinjstva – svaki vikend, svaki raspust, pre polaska u školu me je čuvala dok su mama i tata bili na poslu. Odavno (već skoro 15 godina) je prabaka mom Luki koji je obožava.
Otkada je deda umro, živi sama u Zemunu i ni za živu glavu ne želi to da promeni. Sama pravi zimnicu, sama kuva džem, kompote za zimu. Svaki dan ima skuvan ručak, samo za sebe. Napravila je pita i pita u životu, buhtli, vanilica, šapica…. Torte joj nisu fah, nije se pačala u to (za torte je mama bila zadužena), ali kisela testa, zimnica, kuvana jela (variva, kako ona kaže) su da prste poližeš.
Ovog puta vam prenosim njen recept za Šapice. Uvek sam ih volela, ali su mi, dok sam bila dete, bile nekako običan kolačić spram kremastih torti i sličnih poslastica. Kako sam zalazila u godine, Šapice su me malo po malo sve više osvajale: starinski slatkiš, jednostavnih sastojaka, lak za pripremu. Može da stoji, ali ne znam kako bi to bilo izvodljivo – možda jedino ako se naprave 3-4 mere? Od ove mere se dobija poveća činija puna kolačića – broj zavisi od veličine modlica.
Modlice se kupuju kod limara ili na pijaci, a mogu da se koriste i oni moderni plehovi za madlene. Bitno je da se testo dobro utisne u formu, jer u protivnom se javljaju rupice u kolačićima; modlice se ne podmazuju
– mast u testu odradi svoje. Imam dovoljan broj modlica da, dok se jedne peku, pripremam sledeću turu i to ide prilično brzo. Komadiće testa zahvatam malom kašikom za pravljenje kugli sladoleda – vrlo praktična spravica za ovakvu akciju.
U receptu nisam ništa menjala, osim što sam usled moje stare boljke, umesto mleka stavila jogurt. I da – bakine mere su u šoljama, a, kao što sam ranije elaborirala, za mene je to neprecizan sistem, pa sam ga prebacila u metrički. Mera brašna je „po potrebi“, a ja sam premerila te potrebe i izrazila u gramima.
I još nešto: ovaj abzec je poklon koji je baka dobila za venčanje daleke poratne 1948. godine – poklon tako običan koji nam govori kakva je nemaština vladala i kako su velike i značajne bile stvari koje se sada olako shvataju, nekada čak i sa nipodaštavanjem.
Napomena 22.11.2020.
Baka nije sa nama već pet godina. Šapice i dalje pravim, a danas sam pored nekih novih slika u ovoj objavi, objavila i verziju sa rogačem: u osnovi je recept naslonjen na ovaj, samo su orasi zamenjeni rogačem, ali su meni ove sa orasima i dalje apsolutni favorit.
Bakine šapice
220g svinjske masti (ili 120g masti i 100g putera)
250g šećera
1 vanilin šećer
2 jaja
150-180g oraha
1 mala šoljica (0,1l) mleka ili jogurta
Kora od 1 limuna po želji
1/2kg brašna
1 prašak za pecivo
Dobro umutiti jaja, šećer i vanilin šećer, pa dodati mast. Sve dalje mutiti
mikserom. Dodati mleko ili jogurt, dobro sjediniti. Dodati koru od limuna,
sitno seckane orahe i brašno izmešano sa praškom za pecivo i varjačom napraviti
homogenu smesu. Odvajati male komade testa i utisnuti u svaku modlu za šapice. Šapice poređati na žicu za pečenje i peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 12-15 minuta.
My grandma’s biscuits
220g lard (or 120g lard and 100g butter)
250g sugar
1 vanilla sugar
2 eggs
150-180g walnuts
1 small cup (0.1 l) of milk or yogurt
Peel of 1 lemon
1/2kg flour
1 baking powder
Mix the eggs, sugar, vanilla sugar with electric mixer and add lard. Then add
milk or yogurt, combine well. Add lemon peel, finely chopped walnuts and flour
mixed with baking powder and combine with a wooden spoon until mixture is homogeneous.
Take small pieces of dough and pressed into each mold for paws biscuits or
madeleines. Sort biscuits on the wire of the oven and bake in a pre-heated oven
at 190 degrees for 12-15 minutes.
Kad god zagrizem šapice uvijek se iznenadim punoćom ukusa tako jednostavnog kolača. Moja baba je pravila uglavnom one sa orasima.
Šta je to abzec?
Abzecom je ona činija na stopicu – moguće je da je i nepravilno, ali tako se zove u mojoj porodici. U priboru za jelo čini mi se da svaki deo ima svoj austro-ugarski naziv – ovo je jedan od njih. Doduše, ne znam ni kako se kaže na našem jeziku?
Dobar dan
Sapice su odlicne tako i moja mama pravi i s tim smo odrasli
Ali zivim u Becu u austriji i zbog corone nemogu nikud a na slikama nema nigdje tih razlicitih modlica dali postoji mogucnost da se naruce i posalju ovamo platit cu koliko god kostaju
Lijep pozdrav
Draga Monika, ima da se kupi i ja mogu to da uradim za Vas. Ipak, razmislite o nekim silikonskim modlama, za madlene ili nešto još sitnije: ja sam sada prešla na njih, jer mi je lakše za pranje.
Ipak, da biste imali deo detinjstva i tradicije sa sobom, poslaću Vam i originalne, limene modle. Javite mi se mejlom na lekovic.tanja@gmail.com da mi ostavite adresu i telefon. Veliki pozdrav iz Beograda.
Absatz je peta na cipeli (visoka tj. stikla) ili odsjecak teksta (ali mislim da ovaj tvoj germanizam dolazi od prvog znacenja).
Bas imam jedno pitanje glede kalupa za sape: naime od jedne stare domacice sam cula da je normalno da se kalupi peru tik prije upotrebe jer inace zahrdjaju, tj. nakon upotrebe spreme se za sljedecu godinu (posto se sape prave obicno zimi) onako prljave. Meni je to malo je reci odvratno i cudno i od doticne ne bih nikada nista vise pojela/popila, a pogotovo sape, zato pitam da li je jos neko cuo za taj 'obicaj'?
E, za to još nisam čula! Fuj!
Dakle, ja kalupe za šapice perem odmah nakon upotrebe i čiste i osušene ih odlažem. Prošle godine sam kupila deo, ove dokupila još i nisam imala problem sa rđanjem. Ona slika gde su kalupčići ih prikazuje spremne za pakovanje i odlaganje (čiste i suve).
Ja sve to što može da rđa stavim na krpu pa na radijator da se dobro dobro osuše.
🙂 o.k. znaci ja sam normalna!!! dosadasnje ispitivanje pokazuje da je ova ljubiteljica prljavih kalupa za sape u manjini (niko nikada nije cuo za to, svi najnormalnije operu i osuse kalupe i tek onda ih spreme).
Lijep post :))
Hvala 🙂
Baka ti je kao zmaj! Ja nisam imala tu sreću da imam bake prisutne u mom životu i moram ti reći, kao što naravno i sama znaš, da je to neopisivo blago i nešto sasvim posebno. Fantastično je što ona i dalje kuva za sebe i želi da bude samostalna. Komšinica moja. Koji je to kraj Zemuna Tanja? Zaboravila sam, znam da si mi davno rekla. Možda je srećem na pijaci ili u šetnji.
Elem, ove šapice su gotovo identične receptu koji sam dobila od mame, naravno sa istim merama kao i ti, brašno po potrebi, pečenje dok se malo ne odvoje od ruba, temperatura umerena…Piljim u rernu i čekam da se odvoje koji milimetar od ruba i piljim i piljim…Završi tako ja 3 sata pored sudopere ribajući kalupe i rekoh sad pa nikad više. Lak sam izvadila i novu četkicu za zube i ribala između rebara da ne oštetim kalupe. Da nisam bila sama kući nekog b ugrizla od besa sigurno. Toliko sam bila iznervirana da sam trebala da slikam sudoperu i radnu površinu za post, tipa i ovo se dešava. Kalupići stoje a ja nikako ponovo da krenem. Mama isto dodaje orahe samo mi se čini da su moji bili mleveni, moram da pogledam. Znači kod tebe seckaani. Ti pečeš na žici. Znači staviš ih na žicu pa sve sa žicom u rernu. Ja sam stavljala na pleh, možda i tu ima razlike. Sad imam neku mas koja je poprilično retka, pa čekam da dobijem malo čvršću da mi mere budu kako treba kad počnem da radim.
ps Zaboravi za ovu činijicu. Moja mama i dalje insistira da se za svadbene poklone nosi poklon iako je ja ubeđujem da ljudima treba dati novac. I sad kad pogledaš nije da ne treba novac, ali da je baka donila paru a ne činijicu da li bi imala usponenu na slici….ne.
Mahom joj mama ili ja dovezemo sa pijace šta treba, a ona ide u radnje u lokalu. Živi u Gornjem gradu, blizu naselja Meandri. Ja nisam upoznala drugu baku, umrla je ubrzo po mom rođenju, ali mi je ova nadomestila sve, a mom tati majku koju je prilično rano izgubio.
Meni se ne odvajaju šapice od kalupa, jer malo narastu, pa se to ni ne vidi. Vrlo lako se vade, samo ih malo povučem da izađu (joj, što sam objasnila…)
Kalupiće nakon upotrebe perem i to tako da ih potopim u toplu, sapunjavu vodu. Ostavim ih malo da odstoje i perem. Ukoliko se više skorilo, malo ih izribam najobičnijom četkicom koju sam kupila kod plastičara. Dobro isperem, stavim na čistu krpu da se okapa i onda ih prebacim na rešetku da se dobro osuše. Nakon toga ih stavljam u kutijice gde ih inače držim. Da se tako teško peru, veruj mi da bi ih prva ja bacila direkt u kontejner! Ja seckam orahe u onoj električnoj seckalici, pa budu i sitniji i krupniji. Moja ih baka drobi viljuškom – nemam ja živaca za to. Na žici, da: izvučem žicu i poređam turu, za to vreme pripremam sledeću i to brzo ide.
A što se poklona tiče, uvek sam insistirala da odnesem nešto što mladencima treba, da mi kažu. Ali ovi novi mladenci su postali mnogo nešto neodlučni, te ne znaju, te sve imaju…. i tako dolazimo do novca, koji očigledno više žele. U poslednje vreme poklanjam novac, a ne volim to. A uspomene su stvarno prave i zaista podsećaju na osobu koja je poklonila.
Moja greška je bila što sam ja čekala da se one odvoje malo, malkice od kalupa i tu su se zapekle, tako da kad pomislim na ribanje niej mi palo na pamet evo 2 godine da ih pravim, ali moram opet da probam (kad mi stignu orasi).
Sapice izgledaju divno ali eto kod nas nemakalupcica da se kupi. Imam one za madlene ali silikonske juce kupila ali nisam sigurna da bi bili dobri za ovo tako da cu morati da potrazim prvo kalupcice pa da isprobam recept. Ja pravim nesto slicno ali sa margarinom a sapice se kod nas nikad nisu pravile tako da ih nikad nisam ni probala. Kad sam ja bila mala bake su vec bile u godinama a i nisu bile sa nama tako da ja nemam to iskustvo odrastanja sa bakama a ni moje Lana vec nema ni jednu zivu baku. Sto se cinije tice predivna je. I ja sam pristalica nosenja poklona na svadbe i ostale znacajnija slavlja jer se ljudi toga sjecaju i ostane im u glavi da je neko potrosio svoje vrijeme i trud da bi im nesto fino kupio. To mi dodej kao neki dodatni zanak paznje
Ako ne nađeš, javi mi se, pa da se organizujemo. Proveriću da li neko od familije mog bivšeg muža ide dole, pa da ti pošaljem po njima, a ako ne – može to i poštom, samo se javi.
Ja sam imala baku i dedu uz koje sam odrasla (pre svega uz baku), druga baka mi je umrla ubrzo po rođenju, a drugog dedu sam videla dva puta da se sećam. Moj Luka je bio vrlo bogato dete: kada se rodio imao je dve babe, dvojicu deda, tri prababe, jednog pradedu i jednu tetku. Kakvom je pažnjom bio okružen, mogao je da postane najgore razmaženo dete u zemlji….baš sam imala sreće 🙂
moje none nema već jako dugo, rano je umrla, ali je bila vrijedna i divna, naslijedila sam dosta toga od nje…
ove šapice nisam nikada radila, vjerujem da su jako fine, radila sam samo salenjake sa svinjskom masti. Krasan poklon…
Ako si nasledila divne pozitivne osobine tvoje none, onda je to prava stvar!
Ranije sam bežala od kolača sa mašću, ali su oni nešto posebno – kako vreme prolazi, sve su lepši i mekši, a pritom zdravije od bilo kakvih margarina.
Jedno veliko ♥ za tvoju baku i tebe. I ja sam moju baku volela najviše na svetu, nažalost izgubila sam je rano kad sam imala 12 god ali je zauvek ostala u mom srcu. I ja se rado sećam nekih njenih saveta. A šapice su izvanredne!
Saveti, uspomene i divna sećanja su ono što ostaje iza čoveka….i ponos potomaka kada je čovek vredan divljenja.
Jako volim ovakve postove, a i recepti obično budu pravi domaći i jako ukusni.
Hvala, draga, domaći recepti su ono što mi se sa godinama sve više dopada.
Ne znam sta mi je lepse, post, slicice ili sam recept, bas sam uzivala u citanju od pocetka do kraja.:) Veliki pozdrav leti tebi i baki, moracu da pronadjem kalupice i da napravim konacno ove kolacice, imam ih negde u kuci ali zamisli, nisam ih nikada pravila.:)))
Ne mogu ni da zamislim da ti nisi pravila šapice :-)))
Veliki poljubac!
Super mi je atmosfera, toplina i ljubav koja zrači iz ovog posta. Pozdrav za tvoju baku i divan recept!
Hvala, draga.
Jao, šapice! Jao, baka! Blago tebi i za jedno i za drugo. Nema ništa lepše u životu nego kad imaš baku, pa još baku koja dobro kuva… Mnogo je pozdravi. Uvek se obradujem kad vidim da je neko "okačio" starinski recept. Ne dešava se često i tim pre se uvek osećam kao da sam otkrila blago. Odavno ih nisam jela, recept se negde izgubio, kad ih budem pravila svojim unucima koristiću tvoj!
Ja baš volim starinske recepte, ali mi je nekako sve to suviše poznato valjda, pa pomislim da svi znaju i da bi im bilo dosadno da čitaju. Najčešće nisam u pravu. A starinske slatkiše tražim kod tebe, pa ti se ne bih prečesto petljala u resor 🙂
I moja mama stalno prica o "sapicama" koje je pravila baka Tonka…divno je sto jos uvek imas baku, ja sam prakticno odrasla bez njih…imala sam maminu tetku koja je doduse bila meni kao baka ali je na veliku zalost umrla kada sam ja bila suvise mlada da bih sa njom uzivala na "zreo" nacin…
Ja mislim da su sve bake imale ovakav stalak…isto kao sto su sve imale one serpe sa tufnama…bile su tri, mala, srednja i velika…svaka je bila razlicite boje i imale su tufne…jel' se secas?
Sećam se, nekad su bezmalo sve šerpe imale tufne 🙂 I sve su mame i bake mesile u istim činijama i servirale na istima tanjirima, čini mi se.
Da me želja mine, kupila sam Metalčevu bokastu šerpicu na tufne, kao i deo kolekcija Nostalgija, kada su slavili 50 godina preduzeća – tučana, plava na bele tufne sa malim muškatlama.
Šapice su kolači mog detinjstva. Baka Smilja, mamina tetka, koja me je čuvala je pred Božić pravila tonu. I stajale su 100 godina u tim metalnim kutijama, nikad suve i dosadne. Kako sam ih volela…
Sad već dugo nisam jela što zbog masti, što zbog toga što niko ne zna da napravi tako kao ona:)
Slutim da margarin, puter, ulje bi ovim kolačima jako puno oduzeli, zato bolje da ih se tako lepo sećam:)
Baka je divna, baš si srećna što je pored tebe:)
Draga moja
Tvoja prica o baki me je veoma dirnula. Ja se setim uvek moje pokojne bake koja je za nas decu bila andjeo. Nazalost Gospod ju je uzeo o nas, takve dobrote se retko radjaju. Drago mi je za vas dve, zelim vam sve naj naj . Iako je je vec dve godine proslo od objave, nikad nije kasno
Pozdrav Lili
Поштована Тања, и моја бака је правила шапице, :)али се мени као детету никад нису свиђале. Чим видим колач уваљан у шећер у праху, одмах ми је одбојан. После двадесет и кусур година одлучим се да пробам да их направим кад сам видела Ваш пост. Шапице су прелепе и рецепт је одличан. Велики поздрав! Јела
Draga Jelo, mnogo mi je drago da ste baš zbog recepta moje bake zavoleli ovaj starinski keksić. Veliko hvala na javljanju i lepim rečima.
Draga Jelo, mnogo mi je drago da ste baš zbog recepta moje bake zavoleli ovaj starinski keksić. Veliko hvala na javljanju i lepim rečima.
Da li može da se peče u silikonskom plehu?
Može, naravno. Pretpostavljam da mislite na kalup za madlene – svakako ćete dobiti oblik šapica.
The best sapice ever
I’ve tried so many different recipe but this one love
every one in my house.
Thanks Tanja
Bog te blagosovio.
Radovan Sydney
Dear Radovan, thank you very much, I’m so glad that you’ve liked it.
I don’t know if you are familiar with Serbian language and if you were able to read introduction part: this recipe is very significant and has huge emotional value for me – it is the recipe of my grandmother, who was making Šapice in the exact way I wrote.
Thank you also for your blessing – you touched me!
Svako dobro želim!