Kiflice sa susamom

Svi već znamo kako to ide na slavama: red čestitanja domaćinu, red predjela, red sarme, red pečenja, pa onda sitni kolači plus torta, a sve to zaokruženo redom sedenja, ćaskanja i druženja. Ovo pod uslovom da se u jelovni sled ne umetne red supa/čorba, koji je sve više van upotrebe po modernim, gradskim slavama – više se ni ne sećam kada sam poslednji put bila poslužena čorbastim na slavi. Meni je, naravno, omiljeni deo predjelo, naročito ako se radi o maštovitoj i veštoj domaćici, pa tu bude pita, salata i rolata – ništa mi dalje nije ni potrebno. Dobro, ne odbijam ni sarmu, a što se mene tiče, pečenje domaćini slobodno mogu da ni ne iznesu.

Upravo protekli Sveti Jovan sam slavila, između ostalih, i kod prijatelja sa fakulteta. Gaga je vrsna domaćica i moram reći da se njenoj slavi, a i druženju preko godine uvek veoma radujem. Bude tu uvek svega i svašta neobičnog da se proba: šta dalje da pričam, kada smo prošle godine slavu proslavili uz teletinu ispod sača! Gaga je moja, pa sam put do stola skratila kroz kuhinju, smatravši da mi je to dozvoljeno u kućama gde se osećam potpuno domaće. Još tamo sam primetila pecivo koje je mirisalo, sveže pečeno iz rerne. Na moje – šta ti je ovo? sam dobila odgovor – kiflice sa susamom, znaš kako se brzo prave, za dvadeset minuta. Treba li da kažem da sam slavskom stolu prišla sa kiflicom u ruci, kao ono dete koje smiruju tako što mu daju koricu hleba ili keks koju ono nosa dobar deo dana u ruci?

To moje oduševljenje iz potiha je postalo opšte, jer pored svih slavskih đakonija koje u ovako domaćinskim kućama ne manjka, kiflice su ono što je jedino zafalilo, jer su se tamanile brzinom svetlosti. A kako i ne bi: hrskave, puterastog ukusa, sa aromom pečenog susama. I zaista se prave za čas, naročito ako imate mašinicu za razvlačenje testa.

Po originalnom receptu se odmah sa kvascem stavlja i so. Znajući da šećer hrani kvasac, a da ga so onesposobljuje, ja sam pravila ranije naviknuto – so sam dodala u brašno, a kvasac sam aktivirala sa šećerom. Na taj način sam dobila značajno veće pecivo nego Gagino, ali je ukus bio tu, dobro poznat. Naravno da ću sledeći put probati i originalno – kako bih imala opciju i za manje, a rastresito pecivo.

Od umešenog testa se otkidaju kuglice testa i svaka se razvlači u što tanji, elipsasti oblik, koji se rolanjem dlanom mota u kiflicu. Ova se valja u umućeno belance, zatim u susam, slaže u pleh, posipa rendanim puterom i peče. Traživši način da ubrzam postupak,a time ga i skratim, svaku sam lopticu propuštala kroz mašinu za razvlačenje testa (električnu, pa se ovaj posao pretvorio u dečiju pesmicu). Gaga je postupak skratila tako što je po četiri kuglice stavljala na radnu ploču jednu pored druge, pa ih je istrovremeno razvijala pod istim pokretom oklagije. Kako god se snašli – ne treba zaobići ovaj recept, jer sam sigurna da ćete pobrati sve pohvale. To što će susama biti posvuda – nemojte mene da krivite, radost vaših gostiju će biti dovoljna kompenzacija za eventualnu ljutnju 😉