Moja prvo sećanje na reč “cicvara” potiče iz bukvara, gde je neka brojalica išla ovako:
“Tandara-mandara
cicvara-popara
na znanje, na znanje
kukavica prodaje kuću i imanje.”
Zašto li sam ja to zapamtila još od pre četrdeset godina – ko zna? Uglavnom, i sada kada se pomene cicvara, ne mogu da se otmem brzanju u sebi – cicvara-popara.
Što je najbolje, godinama sam mislila da je to jedno te isto. Mislim, da je ime i prezime jela cicvara-popara. Ko zna, možda negde i jeste, jer je ovo jedno veoma šaroliko podneblje. Ipak, kasnije sam savladala da je popara jelo od starog hleba, a da je cicvara ono što se jede na Božićno jutro. Da, cicvaru jedem jednom godišnje, ujutru na Božić kada odem kod mame – uz česnicu. Vrlo uporno ignorišem sve one ostale đakonije koja ona iznese za Božićni doručak, razna mesa, sireve, pršute, kobasice. Primaknem šerpicu sa cicvarom, uzmem dobro parče hleba i dok ne očistim tanjir, nema uzmicanja.
Dugo već hoću da napravim cicvaru. Ne da bih je pravila kod kuće – nekako osećam da bih time kvarila tu radost Božićnjeg jutra – već da bih ovo izuzetno starinsko jelo predstavila na ovom mestu. Dugo već zapitkujem mamu da mi da recept i uvek dobijem odgovor – dođi da gledaš. Gore ne može. Tu ima par sekundi manuelnog posla i sve ostalo šerpa i šporet rade sami, uz minimalno angažovanje u vidu – prođi ponekad i promešaj. Gledanje u šerpu dok se to dešava je za neke stvarno zaludne – verujem da takvih ovde nema, a i da ima – postoji mnoštvo drugih načina da se ubije vreme zaludnosti. Prošle godine sam je konačno ubedila da izmeri sve: sastojke, vreme, proces. Zadatak je izveden veoma uspešno, tako da sad imam dobar i proveren recept, a nije da i ona neće imati koristi od toga: danas me je pitala – kako sam ti ono rekla da ide?
Pomenuta česnica se u mojoj porodici kolenima unazad pravi kao najobičnija presna pogača. Bez ukrasa, bez bilo kakvih sastojaka koji bi je izdigli iznad puke sirotinjske pogače. Meni je baš takva, prosta i seljačka – najdraža. Kada budem preuzela Božić i sve organizovala u svom domu, upravo će presna pogača biti česnica, bez obzira na sve ostalo posluženo i sve druge mogućnosti.
Izbor česnica u našem podneblju je veliki. Znam da se običaji u vezi sa česnicom razlikuju kao retko koji: od ove presne pogače, preko lepo ukrašene masne pogače ili obične kvasne pogače, sve do vojvođanske česnice – suve pite/baklave. Svako na svoju decu prenosi ono što je od roditelja poneo. Ono što se ne izostavlja je para u hlebu: dobro oprani novčić domaćica sakrije negde u testu i kada se izlomi i podeli hleb, onaj kome zapadne para će cele godine biti dobrostojeći (tako kažu običaji)
Presna pogača može da se pravi i preko godine, kada nemate hleba u kući i potrebno vam je nešto brzo i lako. Ima debelu koru, zdudanu sredinu, ali je beskrajno ukusna! Izbegavam sodu bikarbonu u testu (ni mama ni baka je nisu nikad stavljale u česnici) jer mi smeta njen lužast ukus na jeziku, pa je menjam praškom za pecivo. Ostalo je sve poznato i lako – brašno, mlaka voda, so. Tačka. Pola sata pečenja i imate hleb. I preko godine i van Božića. I cicvaru isto. A meni su nekako baš Božićni….
Cicvara
Ingredients
- 750ml mleka
- 1 kašičica soli
- 4 kašike belog kukuruznog brašna
- 200g kajmaka
Directions
- Step 1 Staviti mleko i so da provre.
- Step 2 Kada počne da ključa, dodati belo kukuruzno brašno, kašiku po kašiku, i mešati žicom nakon svake kašike.
- Step 3 Dodati kajmak, dobro izmešati i ostaviti da kuva na jako tihoj temperaturi (2-3 od 9 podeljaka), uz povremeno mešanje, 40 minuta.
- Step 4 Služiti toplo.
Presna pogača
Ingredients
- 1/2 kg brašna
- 1 kašičica praška za pecivo
- 1 kašičica soli
- oko 350ml mlake vode
Directions
- Step 1 Izmešati brašno, prašak za pecivo i so.
- Step 2 Dodati mlaku vodu, postepeno, sve vreme meseći (može i mikserom, nastavci za testo), dok se ne dobije glatko testo.
- Step 3 Izručiti u okrugli pleh prečnika 23cm, postavljen papirom za pečenje i poravnati.
- Step 4 Peći u unapred zagrejanoj rerni na 250 stepeni oko 1/2 sata (ukoliko krene da tamni gornja površina, ovlaš pokriti papirom za pečenje)
- Step 5 Nakon pečenja, vruća pogača se može uviti u čistu krpu da kora malo omekani.
Ја, Косовка девојка, овако правим качамак.. Код нас нема цицваре. Њено величанство сам упознала код мужевљеве бабе, пореклом из Босне. Та се цицвара, поред кајмака, доообро зачини и сиревима и машћу. Кажу да је цицвара добра онда када домаћица може да се огледа у њој 🙂
Иначе, и код нас на Косову је чесница углавном ова обична, а најлепша, погача.
Svaki kraj ima svoju česnicu, a meni je ova draga, jer me podseća na skromna porekla mnogih od nas. O divnom ukusu neću ni da polemišem.
Što se cicvare tiče, taman sam pomislila da je to zapravo ona pura – kačamak od belog brašna, obogaćena kajmakom, a onda mi mama kaže da se pura sprema na vodi. Sigurno da neki masni sirevi ne bi pokvarili cicvaru (ja ih obožavam), nego se meni dopada pitomi, slatkast ukus kajmaka u ovom jelu, dok bi sir dao jednu oštriju notu. Ipak, ko voli – naravno da ne postoji loše rešenje kada su ovakvi delikatesi u pitanju.
Da se domaćica ogleda – 😀
Upravo kod nas za Božićno jutro obavezna je cicvara i ovakva česnica…
Najlepša jutra i običaji ❤