Uskršnja pamuk pogača

Gledam nešto prognozu ovih dana i ne da mi se da iz srca zapevam “April u Beogradu” – mnogo mi hladno. Sad će Uskrs, pa onda imam svadbu sledećeg vikenda, pa idem sa planinarima na Kajmakčalan: ne znam za koju mi se priliku hladnije vreme predviđa. Znam da zvučim kao neka svadljiva baba, ali šta se to desilo sa vremenskim prilikama? I kome je greškom poslato naše proleće, jer ja drugo objašnjenje nemam.

Proleće mi je drugo omiljeno godišnje doba, odmah nakon jeseni. Ruku na srce, nema više onih proleća kao kada sam bila mala, mada sam i tada mogla često da čujem mamu da komentariše sa bakom ili sa komšinicom: izgubilo se ono vreme kada se nosi kostim. Ili – iz čizama ulećemo u sandale. Tada se doduše neki red znao, znalo se kada se šta nosi, pa su postojale čizme, cipele za kišu, cipele za svaki dan, sandale… s tim u vezi su se prve letnje čizme pojavile negde u vreme Flešdensa (znam, jer sam ih i ja nosila, uz kratku klinačku suknjicu). Sada je ženska, a ako ćemo realno i muška, moda otišla u Honduras, te se kožne letnje čizme nose zajedno sa lepezom kojom se besomučno rashlađuje. I sada se nose odela, a žene su odavno odustale od kostima – kompleta suknje i sakoa, uz obavezne najlonke i salonske cipele. Ni to se više ne nosi, ali nije tome doprinela meterologija. Kad sam već na modi, verujem da bi se Koko Šanel, da kojim slučajem svrati, mnogo iznenadila, iako je bila prilično avangardna za svoje doba. Ovo što se viđa na modnim revijama većinom nema veze s mozgom, da me izvinite; tako su te letnje čizmice sasvim jedna benigna stvar. Kako god bilo, evo je polovina aprila, a ja se još nisam dočepala baletanki. Alarmantno!

Kada se pojavi neka ovakva sezona, neizbežno se diskutuje o vremenu. Tako smo pre neki dan nešto polemisali i prisećali se neuobičajeno toplih proleća. 1999. i 2020. su bile godine kojima smo proleće zapamtili kao sunčano, toplo, zeleno….. Uhvatila sam logiku: ukratko, što veća društvena kataklizma, to lepše proleće, rekla bih. Sudeći po ovom ovogodišnjem, nama je zapravo med i mleko, a da toga nismo ni svesni.

Raspričah se o vremenu, a Uskrs samo što nije. Idem kod mame na ručak, već sam joj najavila da ću doneti pogaču, pitu od katmer kora, verovatno i neku salatu i tortu. Luka pregovara da to bude Saher ili Vasina, naravno, mama urgira za Grčku tortu (ju, sad vidim da je nemam na blogu!), a ja bih Doboš ili kolač sa šargarepom, kako i priliči. Imam još par dana da vidim koja će frakcija da pobedi, a i najavljujem porodici da sam veoma podmitljiva. Njima je bitno da ima nešto slatko, nakon jagnjetine neće biti mnogo izbirljivi, tako da možda bude neka sasvim deseta. Pogača – ide gotovo sigurno upravo ova pamuk pogača. Budimo realni – najjednostavnija je, ali stvarno. Za razliku svih onih koje se prave iz bezbroj delova, ovde je stvar čista – rolat se iseče i uplete i to je okvir i kuglice se postavljaju unutar okvira. Recept sam uz par izmena preuzela od Aurora recepata i kod nje to izgleda čarobno: odmah sam zapazila da je to zapravo korpa sa jajima. Kod mene – to je više venac oko kuglica. Ne mari, pojela se. I ukusna je do neba, jer onaj puter daje tako finu aromu, a slojevi se razlisatavaju…. Uz par izmena (ulje umesto masti, premazivanje uljem ili margarinom, ko koristi i izbacivanje jajeta) može postati i posna. Ovo doslovno može da napravi i najneukija domaćica, jer nema tu mnogo mudrosti. Šteta da ne probate i ovim ukrasite Uskršnju trpezu.