Pita sa plavim patlidžanom

Mnogi misle da sam od malena pokazivala naklonost ka kuvanju i kuhinji, te da sam, čim sam pogledom mogla da nadvisim kuhinjsku radnu ploču – počela da savladavam makar najjednostavnija jela domaće kuhinje, kako se u to doba mahom hranilo. Ova tvrdnja ne može biti dalje od istine! Da, jesam se motala po kuhinji i smetala baki, na njeno ogromno zadovoljstvo (nisam sarkastična – ona sigurno sa neba potvrđuje da jeste uživala u tom mom vrzmanju oko nje, jer sam kao i svako prvo i najdraže unuče imala sve privilegije kod bake i inače blage naravi, uprkos nesumnjivom smetanju) i jesam pomagala mami – pela sam se na stolicu da bih dohvatila sudoperu u uzrastu kada sam počela da perem sudove, dosta pre polaska u školu, a i kasnije sam bila glavni sudoperač i rasklanjač. Tamo negde u srednjoj školi sam se zainteresovala za pravljenje kolača i savladala dva-tri recepta, proju i sos za špagete od mlevenog mesa. Bilo je nekih neslavnih pokušaja slanog obroka, splačine koju je samo moj otac mogao da jede i još glasno hvali, uz neizbežno – bolje kuvaš od mame! Taj njegov odlučni pokušaj da me osokoli na dalje kulinarske korake sam na mah prozrela, jer sam pun tanjir ostavila već nakon prvog zalogaja: ono je bilo veoma blizu nejestivog, naročito što sam bila navikla na maminu odličnu kuhinju. Na fakultetu sam naučila da pravim i omiljenu Fijadoru i punjene paprike i tikvice. Više-manje, to je bilo to što se mog kulinarskog umeća tiče sve do udaje. Srećom, udala sam se mlada za današnje pojmove, sa dvadeset četiri i po, pa nisam baš bila ocvala neznalica.

Udajom, s obzirom da smo živeli sami, morala sam da počnem da kuvam, što sam i rado činila, jer zaljubljenost je majka svake volje. O, kakvih je tu poluuspešnih kreacija bilo, a o neorganizovanosti neći ni da pričam. Društvu koje nam je dolazilo je srećom bilo jako zanimljivo to što živimo sami u svom stanu, jer to i nije bila tako česta pojava sredinom devedesetih. Ovo naročito stoga što su mnogi još studirali i gotovo svi živeli sa roditeljima; zbog svega toga i nisu bili mnogo izbirljivi, te neka gibanica, nepečeni slatkiš, neko meze su bili prihvatani veoma rado i vrlo brzo nestajali u stomacima mladih ljudi.

U to doba je jedna od glavnih zvezda bila pita sa pečurkama, pita sa mesom, a par puta sam pravila čak i pitu sa plavim patlidžanom. Ovu poslednju, doduše, već kada se i Luka rodio, što će reći da sam tada imala možda čak i dve godine domaćičkog staža. Uprkos svom mom neznanju opisanom u prva dva pasusa, pita sa plavim patlidžanom je, veoma neverovatno, bila više nego odlična. Večita enigma je ostala zašto je pravljenje te pite zamrlo na samom lansiranju, u poslednjim mesecima dvadesetog veka. Ne preterujem, zaista je više nikada nisam pravila od kako se godina piše sa početnom dvojkom.

Pre negde sam je se setila i više nego odlučno krenula da je pravim. Podesetila se njenog izuzetnog ukusa, potpuno zbunila Luku koji je tvrdio da je to pita sa pečurkama, a odmah potom i nahranila svog preraslog “ljubi ga majka”, uz pomoć dela pakovanja kora, patlidžanom i začinima. Sledeći put sam je ubrzo opet pravila, pa onda zbunjenost proširila i na koleginice. Naime, boja fila, komadići povrća, njihova tekstura nalik na gljivaste, kao i biber čine da se svako ko je proba lako prevari i pomisli da se radi o piti sa pečurkama. Ipak, meni je daleko ukusnija, da ne pominjem što je sasvim neobično kada nekome servirate, uz naglašeno – pita sa plavim patlidžanom. Hej! Pažnje i hvale vredno.

Ranije sam patlidžan pekla ucelo, pre toga probušivši na par mesta nožem. Shvatila sam, međutim, da ovo iziskuje više vremena, te sam počela da ga pripremam prepolovljenog i položenog na pleh od rerne, što uveliko štedi vreme, a i struju. Ovako pripremljen patlidžan se može iseckan ostaviti u zamrzivaču, pa u ovoj piti uživati i kada zima i hladnoća stignu. Sve u svemu, to je jedna od pita koja pravi istup od onih na koje smo već navikli – sir, meso, pečurke i čini da slavski sto ili neko posluženje ili prosto večera ili doručak zasijaju novim sjajem, sjajem neobičnosti i čarobnog ukusa.