Testenina iz jednog lonca

Možda ste primetili da na ovom blogu najmanje ima testenine u smislu onoga što se moderno zove – pasta. To objavljujem s mene pa na uštap, čak možda i ređe. Naime, meni je testenina – onako, za razliku od najvećeg dela moje okoline koji testeninu prosto obožava, ne mogu da žive bez nje, ne mogu da je se odreknu itd. Taj stepen obožavanja kod mene ima neko drugo testo – pite, naročito obožavana gibanica. A testenina – pod razno mi je.

Pre negde sam pokušala da se sa jednim drugarom dogovorim da navrati u vreme ranog ručka i na pitanje šta bi da mu spremim, prvo je rekao – neku testeninu. Ha! Testenina? Pa to je studentska hrana, nemoj da me zezaš. Onda se ispravio pa tražio – gulaš! U moru ponude sa većeg dela meridijana, meni je zatražen – gulaš. Ono – nema ništa loše u gulašu, čak naprotiv, ali za neko izvoljevanje bi mi verovatno bio negde među poslednjim pozicijama. Ovo iz prostog razloga što se kod mene gulaši, paprikaši, pasulji, punjena povrća, musake….jedu preko nedelje, a poziciju ugađanja vikendom zauzimaju neka internacionalna jela, neke kerefeke, neka pečenja ili nešto specijalno na taj način, a koje su za ponekad. Verovatno ovo shvatanje proističe iz navika i kulinarskog vaspitanja – kada preko nedelje i gotovo stalno jedem kuvano i varivo, onda je vikend za nešto drugačije. Čak i Luka ima negde slična uverenja: jednom ponuđena punjena paprika u subotu je rezultirala upitnim pogledom i čuđenjem – pa nećemo to valjda za vikend? Eto kako se formiraju uverenja i navike.

Testenina/pasta je mi je jelo koje zavisi od stanja frižidera. Sosove sam najčešće pravila po onoj – daj ono što stoji ili što imam ili što treba da potrošim. Zato osim onih tradicionalnih sosova – bolonjeze, karbonare, putaneska i par nekih drugih – ostalo treba da bude stvar trenutne inspiracije. Razlog što ipak danas objavljujem testeninu je unekoliko drugačiji način pripreme, ali opet ništa novo – rupa na saksiji je već odavno otkrivena.

U nekom stranom časopisu sam bila pronašla testeninu iz jednog lonca – znate ono kada se pasta i fil zajedno kuvaju. Ono što me je privuklo receptu su pomalo nespojivi sastojci: kobasica i spanać, pa sa neutralnom pavlakom. Testenina treba da bude što tanja, kako bi bila brzo spremna, a kuvanje sa filom čini da se skrob iz nje izdvaja, odlazi u tečnost, pa je time čini dodatno svilenkastom i da joj neku drugačiju teksturu. Na kraju se dodatno začinjava i zgušnjava, te se dobija jedno fantastično jelo. Bar tako kaže Luka, koji je upravo ovo tražio dve subote zaredom. Treću me je spasio izlet na planinu, inače slutim nekako da bih opet morala da pristavljam lonac. Ne bi to bilo ništa sporno, jer se kuva praktično za par minuta, samo se jedna šerpa koristi – resursi vreme i posuđe su na minimumu. Mnogo volim da pravim takva jela!

Testenina

18.10.2020.

By:

Ingredients
  • 1 glavica crnog luka
  • 2 čena belog luka
  • 3 kašike maslinovog ulja
  • 4 kobasice
  • 700ml supe (može od kocke)
  • 250g testenine (najtanjih špageta)
  • 250g spanaća
  • 2 kašike brašna
  • biber
  • 150ml neutralne pavlake
Directions
  • Step 1 Na zagrejanom maslinovom ulju propržiti crni luk, pa dodati istisnuti beli luk i izmešati.
  • Step 2 Kobasicu isečenu na kolutove usuti preko luka i pržiti uz stalno mešanje, tek da promeni boju. Usuti supu, pa dodati testeninu i kuvati minut kraće nego što piše na uputstvu (da bude al dente)
  • Step 3 Kada prođe to vreme, dodati spanać i promešati, dok spanać ne uvene i omekani.
  • Step 4 Brašno izmešati sa neutralnom pavlakom pa usuti u šerpu i mešati da se fil zgusne. Pobiberiti i servirati.


3 thoughts on “Testenina iz jednog lonca”

  • Da, valjanu kobasicu nisam kupila godinama pa i mene zanima koju preporučujete Tanja? Umesto da bude vrhunac umešnosti, kobasice na našem tržištu uglavnom sadrže sve sem onoga što…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

s