Riblje pljeskavice

Kada god treba da obrazložim svoj odnos prema mesu na stolu na ovom mestu, ne propustim priliku da je ono meni u ishrani – pod razno, te da nema ćevapa, pljeskavica i još par jela (najčešće od mlevenog mesa) – mogla bih da postanem vegetarijanac, a da ni ne trepnem. Sa druge strane, u veganstvo se nikada ne bih upustila, jer pre svega volim jaja i sir, a Bogami i kožne cipele.

Sva ta tradicionalna jela od mlevenog mesa mogu da ne valjaju na sto načina, a ja ih jedem ne dišući, nekad mi se čini. Jedino što nisam neki količinski kapacitet, pa se sva ujdurma završi na onoj – tresla se gora, rodio se miš. Ukoliko poručujemo ćevape u kancelariji, više pravim buke tražeći saučesnike, željkajući se i pričajući kako mi se jedu i kako ću ih smazati, nego što se pokažem na delu. U zlatnim danima pre dijete sam jela sedam ćevapa, sada tri do četiri, častim se i petim, mada već dotakne cajger koji pokaže da je želučić do vrha pun. Naravno, dobro ste shvatili – sada me je jako isplativo voditi na ručkove.

Da ne bude zabune – prepoznam ja dobre ćevape i pljeskavice, osetim kada je meso baš ukusno, ali kao i kod slatkiša – ne postoji loš taj deo roštilja, osim nekih ekstrema. I volim da nije mnogo reš, nego da ostane sočno meso. A prilozi? Ljuta, tucana paprika. Toliko. Jednom ću da pitam one koji poručuju domaću pljeskavicu i stavljaju kečap, senf, majonez i pavlaku – na šta li im to liči? Znam, pokušavaju da dobiji big mac preliv, ali na domaćoj pljeskavici? Šta je sledeće – napraviti sličan prilog za podvarak? No, dobro – ukusi k’o kupusi, svako ima svoj i jede kako mu je ćef.

Kod kuće pravim najprostije juneće pljeskavice, bez mnogo filozofije i pompe ili one grčke burgere. U posnim danima pravim pljeskavice od ribe. Veoma su jednostavne – odleđeni oslić (ili neka druga riba) se odvoji od kostiju, izmeša se sa kuvanim krompirom i mladim lukom ili prazilukom (ili crnim lukom), začini se, oblikuje u pljeskavice i to je sve. Ovaj poslednji korak si možete olakšati tako što ćete nabaviti one prstenove za isecanje krofni, ali bez ručke odozgo; potom stavite prsten na pleh postavljen papirom za pečenje, odozgo sipate smesu, zaravnavate kašikom i pritiskate i kada završite – samo pažljivo podignete prsten, a savršen krug riblje pljeskavice vam ostane na plehu. Potom stavite prsten na sledećem mestu i ponovite postupak.

Dve sitne napomene: pljeskavice jesti tople, ali ipak mogu da se podgrevaju (u rerni ili mikrotalasnoj). Najbolje ih jesti uz tartar sos (izmešati majonez i pavlaku, pa dodati rendani kiseli krastavac i limunov sok), a ukoliko su deo posnog ručka – onda napraviti neki kiselkasti preliv ili samo servirati posni majonez, ko voli. Naravno, mogu se jesti i bez preliva – kako god vam drago. U svakom slučaju, dobro će vam doći ovakav neki recept, kada za dve nedelje počne Veliki post.