Imam koleginicu Miru koja je moja generacija po početku rada u firmi – došla je dva meseca nakon mene. Kada sa nekim radite dvadeset godina, onda to više nije samo kolega – to polako preraste u rod. Na početku me je izluđivala: sedela je pored mene i bila u stanju da i šest puta pita istu stvar u vezi sa veoma nelogičnim programom koji smo koristili. Sve dok se jednom nisam okrenula ka njoj i ispod glasa procedila – imaš rokovnik? Piši! Od tada je teatralno počela da zapisuje i svaki put da komentariše i godinama nakon incidenta – meni moja Taća rekla da pišem.
Mene neki gestovi kupe za ceo život, pa izrečene rečenice podrške ili usluga rezultira da i decenijama kasnije pamtim sa uvažavanjem, a ta osoba ima doživotnog kviska u mom moralnom sistemu. Mira ga je zaradila tokom tatinog boravka u bolnici, kada su me svi već polako počinjali tešiti, a ona je izrekla jedno – hej, živ čovek, borimo se, nema predaje! Svi smo uz tebe, šta treba – traži, svi ćemo se snalaziti. Ako dođe vreme – svi ćemo tugovati sa tobom, do tada glavu gore! Ubrzo je tugovanje došlo na red, a ja sam znala da sam i tada imala podršku kao kuća. I da imam druga, prijatelja i ortaka. Ja sam njen Đale – onaj koji joj čuva leđa (tako ona kaže, a zapravo smo sedele neko vreme leđima okrenute), a iznuđeno sam joj i brilijant – kaže da je vrednije od dijamanta, a pošto se slabo razumem u drago kamenje – slutim da me je negde preveslala.
Sto puta sam rekla – kada bih prelazila u drugu firmu, pod obavezno bih tražila da formiram svoj tim, jer znam ko mi je za šta potreban. Jedan od tih neophodno potrebnih članova u firmi je Mira – ona vam je muljator kakav samo biti može. Sa pravom je dobila poster Delboja i njegovog kamioneta na svom ormariću. Verujem da je sposobna da proda ledomat Eskimima i da ovi budu srećni što su ga povoljno izborili. Kada je trebalo da se reše neki viškovi, samo je rekla – Taćo, će da bude sređeno – valjamo krmenadle za ventilator. Niti mi radimo ventilatore, a još manje krmenadle, a niti sam ja gledala Srećka Šojića odakle je parafrazirala tu repliku, ali mi je rešavanje spornog lagera od tada postalo – ventilator za krmenadle. I sve krmenadle asocijacija na Miru.
I ove smo krmenadle bez kostiju išle da kupujemo zajedno, jer ih ja često imam u zamrzivaču, baš za potrebe ovog jela. Jedno vreme sam ga pravila bar jednom u dve nedelje – Luka se obraduje, jer ga jako voli, a ja se obradujem jer nema nekog posla oko njega, moguće su mnoge improvizacije i sva se radnja dešava u jednoj šerpi. Ono što nikako ne zaobilazim su meso – piletina ili krmenadle, pečurke i krompir. Proizvoljno je dodavanje još nekog povrća, dodavanje paradajz soka ili ostavljanje prirodnog sosa, zatim začini koji se dodaju – sve to je stvar trenutnog stanja u frižideru, ukusa i trenutne inspiracije. Rezultat je paprikaš koji se kod mene jede dva dana (znam da se pečurke ne podgrevaju, ali evo već dvadeset godina to radim sa grižom savesti, doduše u mikrotalasnoj, i još uvek smo svi dobro), sa mesom koje se topi u ustima. Nema tu nekog recepta – više ću ga navesti za početnike, ali svi ostali treba da spremaju po receptu – vidi, i ovo mi se vuče po frižideru. Cela porodica će biti zahvalna.
Paprikaš sa pečurkama
Ingredients
- 1 glavica crnog luka
- 2 čena belog luka
- 3-4 kašike maslinovog ulja ili 1 kašika masti
- 4 krmenadle ili karabataci ili neko drugo slično meso
- 3 kašike brašna
- 200g pečuraka
- 2 krompira
- 1 šolja paradajz soka
- so, biber
Directions
- Step 1 Sitno iseckati crni luk i kratko ga propržiti na zagrejanom maslinovom ulju ili masti. Potom dodati sitno iseckani beli luk i takođe kratko propržiti. Na to staviti meso uvaljano u brašno i pržiti kratko sa obe strane, tek da meso postane bledo. Zaliti vodom da ogrezne, smanjiti temperaturu na npr.5 od 9, poklopiti i ostaviti da se krčka.
- Step 2 Ukoliko su krmenadle u pitanju, dinstati oko sat vremena, a piletina nešto kraće 30-45 minuta. Po potrebi dodavati vode.
- Step 3 U međuvremenu oguliti krompir i iseći na krupne komade. Pečurke dobro očistiti, pa odvojiti kapice od nožice.
- Step 4 Kada je meso poluspremno, nakon navedenog vremena, dodati krompir i pripremljene pečurke, pa naliti šoljom paradajz soka i vodom da ogrezne i nastaviti dinstanje, sve dok krompir ne bude mekan (20-30 minuta).
- Step 5 Posoliti i pobiberiti po ukusu, dodati još vode ili pojačati temeperaturu da višak vode ispari – kako bi se dobila gustina po želji.
- Step 6 Po ukusu posuti seckanim peršunom ili nekim suvim začinima.
Pravila bih ovaj paprikaš jer se mučim sa idejama šta skuvati za ručak, pa bih da proverim da li sam dobro razumela da se krmenadle najpre dinstaju sat vremena, a kad se dodaju krompir i šampinjoni onda se sve kuva jos pola sata? (Ja kao Mira)..Nekako mi predugo za svinjetinu sat i po. krčkanja…
Da, toliko sam je dinstala 🙂 Ja volim meso koje se topi u ustima, a i krmenadle su prilično tvrd deo mesa. Ja bih čak volela da su još mekše, ali je realno ovoliko dovoljno. Naravno, ukoliko volite čvršće meso, skratite prvu fazu (pre dodavanja pečuraka i krompira)
Hvala, Tanja na posleponoćnom odgovoru! 🙂
Pravila sam danas bez provere recepta, smatrala sam da sam zapamtila, a nisam, tako da je ovo bio neki izmenjeni paprikas, ali isto ukusan ! Nisam meso uvaljala u brasno ii kratko ga pekla, a nisam ni casu paradajza sipala, samo sam se čudila što mi je tako bledunjav! Zato sam stavila malo aleve paprike, ali nije se boja popravila jer sam je bas malo imala.
Uglavnom, kad smo dosolili bilo je sasvim lepo, ali iduci put cu uraditi sve kako treba pa da vidim ima li velike razlike 🙂
To je bio Vaš paprikaš, kakve veze ima. Mnogo Vam hvala na poverenju i ponovljenom pokušaju – nadam se da će Vam se više dopasti drugi put.
Stalno trazim neku inspiraciju i nesto da promenim jer mi je sve dosadilo. Ovo deluje lagano i preukusno.
Svi koji su probali bi se složili sa Vama – da je ukusno. Ukoliko budete probali – javite mi utiske!
Zanimljiv recept, mada, za pecurke kazu da su drugo ” messo ” ali ih volim , tako da ih je zanimljivo praviti za mene, sa piletinom.
Jedan Moj, ili Vas propust, ali nisam u pistupcima pravljenja primetila gde se i kada sipa sok od paradajza…vidim ga u spisku potebnih namirnica, ali ne i kada se sipa u pripremi jela.
Pretpostacljam u toku kuvanja.. s svim stvarima, ili pred kraj..
Pozdrav
Draga Slavice, izvinite, molim Vas, moja greška – napisala sam nakon dodavanja pečuraka – naliti šoljom vode i vodom da ogrezne, a trebalo je šoljom paradajza. Odmah ispravljam. Veliko hvala!
U svim tvojim receptima vidim ovaj mnogo lep sok od paradajza, sta kupujes?
Kuvam svoj paradajz sok s jeseni, pa njega uvek koristim 🙂 Inače, ima po radnjama baš sok od paradajza, pa bih, da nemam svoj, uzimala tako nešto, jer sam navikla.