Posne žerbo kocke

Ovo je ono doba godine kada bi jako lepo bilo imati neku šumsku seosku kućicu, svu u drvetu i kamenu, sa kaminom u kome pucketa vatrica, a miris toplote i kuvanog vina se širi kroz prostor. Budimo realni – takvu kućicu bi bilo lepo imati kroz sva godišnja doba, ali praznici naročito izazovu u nama potrebu za ušuškanošću i toplinom.

Volim praznike, naročito ove zimske. Mom ocu je Božić bio omiljeni, te gotovo dečiju sreću i ushićenost nikako nije mogao da sakrije. Volim Badnje veče i sve to skupljanje oko trpeze – ništa mi nije teško za pripremu posne večere, naročito jer tog dana uvek radim, pa mi organizacija mora biti na vrhunskom nivou. Volim i običaje koje sam ponela iz roditeljske kuće. Nekih se držim – i Badnjak i sveća i posna trpeza okađena sa malo tamjana iz keramičke kadionice koju mi je majka poklonila za prvi Božić u mom domu. I da – obavezno pripremim suvo i koštunjavo voće. Kod mojih roditelja je to bilo i umesto slatkiša nakon večere – desert se po pravilu nije pravio. Kod mene – pomalo licemereno, ali ako mi odgovara, onda to proglasim za pravilo koje sledim, a ako ne – onda pravim posni kolač. Neke običaje svesno prenebregnem – ko će svaki put da prebrojava jela i utvrđuje da li ih ima neparan broj?! I ono da treba ostati kod kuće – pa Lukini drugari ionako dođu u neko doba nakon što su deklarativno posetili paljenje badnjaka u dvorištu crkve, pa zašto da ne svrate i na večeru?

Ove godine ću za Badnje veče praviti svoje novo otkrovenje – posne Žerbo kocke. Koliko su samo dobre! Nema se utisak da se jede kolač u kome nema jaja ni putera, a u kore, kao i kod mrsnog recepta po kome pravim, idu i kvasac i prašak za pecivo. Često mi traže recept za posne kolače i torte, a pošto ne koristim margarin, tu sam uvek u problemu – kako da odgovorim na zahteve. U ovaj kolač ide samo ulje, ukusan je i sočan, a u slučaju da se seče u šnite – mogao bi da odglumi tortu. Filovala sam ga, vrlo svesno, džemom od šljiva. Znam da sam rekla da mi je on nekako uvek za buhtle, ali mi se ovde uz čokoladu savršeno slagao. Naravno, vi možete da idete na kiselkastu kajsiju ili da me poslušate pa da premazujete aromatičnom šljivom – šta god imate ili volite.

Možda sam vam već pričala da Luka voli isključivo domaći džem od šipka i toleriše onaj od kajsija. Zapravo, on ima problem sa mojim načinom kuvanja džema: celo, nemleveno voće se sprema sa šećerom, pa se osete komadići u gotovom proizvodu. Džem od šipka je i samleven i proceđen, pa otud po svim standardima ovog mog razmaženka. Sa druge strane, šljivu ne voli nikako, bez obzira na mlevenje ili ne. Napravila ja ovaj kolač, odnela pred prestolonaslednika i čekam utiske. Ubrzo stižu: uuuu, čokolada. Uuuuu, dobar. Nakon par minuta, čujem iz dnevne sobe, a pravim se da sam zauzeta u kuhinji – a koji ti je ovo džem? Na to odglumim smušenost – ma ne znam, neka tegla bila u frižideru, otpala joj etiketa (čuj etiketa, pa ja flomasterom tegle obeležavam) Sa druge strane zida opet čujem – ovo ti je šljiva. Nakon prvobitnog – jeeeeel? Može biti. – odlučim da ga ipak ne pravim šašavim, kada sam već uhvaćena sa rukom na pogrešnoj tegli džema, te sam mu i priznala da je u pravu. I dobila likovanje – pa znao sam! Draga buduća snaho – do kraja života neću moći dovoljno da ti se izvinjavam. Zauzvrat ću ti praviti Posni žerbo i zvati te na posnu večeru za Badnje veče.