Divim se ljudima koji idu tako po šumama i prirodi uopšte i beru pečurke. Mislim, divim im se pre svega na znanju, a onda i na hrabrosti. Mada, i one u supermarketu i na pijaci je neki čovek ubrao, ali o tome tako tamo ne razmišljam.
Ja sam ozbiljna neznalica na polju pečurkarstva. Istina, nisam se mnogo ni pačala u to, jer verujem da bih birala po onoj – ijao, kako je slatka, vidi kako su joj lepe boje i tufnice, pa bih se uverila u ono da je svaka pečurka jestiva, ali neke samo jednom. Baš zbog tog svog neznanja se držim pomenutih pijačnih tezgi i supermarketa i kupujem ono provereno – zapravo to i najbolje poznajem, pa čak nema potrebe da čitam etiketu. Pečurke u svom prirodnom staništu, po šumama i livadama, samo fotografišem i prođem pored njih.
Od kupovnih se držim proverenog – šampinjona, kao najnekvalitetnijih i najjeftinijih, ali su dobre i kada se pravi nešto sa “boljim” pečurkama, da prave gužvu i statiraju (kao kod čorbe sa pečurkama, na primer), zatim na pijaci uzimam kraljevski šampinjon (onaj braon), bukovače, a ponekad i vrganje i lisičarke. Ove poslednje su mi omiljene pečurke, ali su i najskuplje, pa ih istini za volju ne uzimam mnogo često, a oduševljenost njima potiče od nekog fantastičnog jela sa bebi-lisičarkama koje sam jela nekad davno u Frankfurtu – pravo savršenstvo na polju kompozicije ukusa i vizuelnog doživljaja, ono – jednostavno, a čarobno.
U svakodnevnom kuvanju, najčešće uzimam šampinjone, da bude iskrena – najdostupniji su u svakom pogledu. Volimo sva jela sa pečurkama, a čini mi se da najčešće pravim upravo pitu s pečurkama. Ova verzija je ona u koju idu jaja, može i pavlaka u preliv: veoma je ukusna, sočna, nekako kremasta, ali je neupotrebljiva kada su potrebni posni recepti. Stoga sam se bacila na projekat da napravim istovremeno sočnu i hrskavu, posnu i ukusnu pitu. Iskoristila sam dinstane pečurke iz mrsne verzije, a način slaganja i pečenja od pite sa kiselim kupusom i dobila sam više nego odličan rezultat. Sada imam adut i za posna posluženja, u meri da mi se čini da bih samo pite posluživala kada bih slavila posnu slavu. No, imam i Badnji dan da se pokažem 😉
Posna pita s pečurkama
Ingredients
- 4-5 kašika maslinovog ulja
- 2 struka praziluka ili 1 veći crni luk
- 1/2kg pečuraka iseckanih na listiće
- so, biber
- 12 kora za gibanice
- 50ml ulja
- kisela voda
Directions
- Step 1 Na zagrejanom maslinovom ulju propržiti sitno iseckan praziluk ili crni luk, dok ne omekani. Dodati pečurke, malo ih posoliti, smanjiti temperaturu i poklopiti. Dinstati ih dok ne uvri tečnost koju puste pri dinstanju. Dodatno posoliti po ukusu i pobiberiti.
- Step 2 Izmešati pola šolje kisele vode i 50ml ulja.
- Step 3 Jednu koru namazati mešavinom ulja i vode, pa odozgo staviti drugu koru. I drugu koru premazati, pa staviti treću koru. Treću koru ne premazivati, nego samo ravnomerno posuti četvrtinu dinstanih pečuraka i uviti kao rolat. Tako formiran rolat staviti u pleh podmazan sa malo ulja.
- Step 4 Ponoviti postupak sa ostalim korama, tako da se dobiju 4 rolata od kora i pečuraka.
- Step 5 Iseći pitu na parčad željene veličine. U ostatak mešavine ulja i vode kojom su se premazivale kore dosuti kiselu vodu do pune šolje. Ovo presuti preko pite.
- Step 6 Pitu peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 50 minuta. Kratko prohladiti i seći po usecima koji su napravljeni pre pečenja.
Super izgleda i mislim da je divna ideja za posne praznike uz par izmena
Mnogo hvala! Dobrih ideja nikad nije dovoljno..