Piletina u vinu na francuski način (Coq au vin)

Više puta sam ovde pominjala da sam sve svoje raspuste provodila u potkozarskom selu, na čistom vazduhu i u netaknutoj prirodi, u jurnjavi sa svojim četiri godine mlađim bratom od ujaka. Moji roditelji su tvrdili da su upravo ta priroda i zdrava hrana bili zaslužni što sam prvu injekciju i bolest ozbiljniju od prehlade imala tek po polasku u školu; možda ipak ima i neke veze što sam tek tada došla u kolektiv, pošto sam ja bila bakino čedo.

Na selu je matematika bila prosta: domaće životinje, hrana iz bašte, pas oficijelnog imena Gara, ali ćešće zvan Ćuko, kokoške, pilići, domaća jaja, voće direktno sa drveta, voda iz bunara. Tu živinu je baka puštala da kljuca po dvorištu, a kada treba da se uveče prebroje i uteraju u ogradu – baci se nešto kukuruza i one odmah kao bez duše uleću u kokošarnik (svaka sličnost sa ljudima je samo slučajna)

Zvezda tog kokošarnika je jednog leta bio, očekivano, petao. Baš nekako veliki, lep, gizdav, beo, sjajan. A prgaaaav…… Taj je čuvao kokošarnik onako kako ni crtani filmovi nisu uspeli da opišu. Ne bi to bio problem – zna se da je dužnost petla da čuva kokice i radi još ponešto, ali je drama nastala kada je on bez razloga počeo da se zaleće čak i kada prave opasnosti nije bilo ni na vidiku. Jednom tako, imala sam nekih osam ili devet godina, pojurio me je i dobro uplašio, a da sam samo prolazila stazom od bunara ka kući; uspela sam da se sklonim i povukla sam kapiju za sobom, ali to nije ostalo nezapaženo od strane moje bake. Sutradan je starešina kokošinjca pojurio i mog brata od ujaka – mlađi i manji od mene, nije uspeo na vreme da mu pobegne, te ga je petao kljucnuo preko šorca za guzu. Dete se uplašilo i zaplakalo, možda ga je malo i zabolelo. E, to je bila kap koja je prevršila meru u strpljenju moje bake – trebalo je da vidite tu sad-i-odmah reakciju: istog sekunda je prešla dvorište u dva koraka i pojurila ka kokošinjcu uz glasno – ti ćeš meni decu da juriš! U rekordnom roku je najveći lonac bio pristavljen i imali smo mnogo dobru supu od petla tog dana. Tako se rešavaju stvari na selu i nijedno „jaaaaaadna životinja“ ne može da naruši lanac ishrane našeg čoveka u prirodnom staništu – na selu.

Pesma o jednom petlu, Đorđa Balaševića, je objavljena daleke ’82. Godinama sam mislila da govori zaista o starešini kokošnjca, delu živinskog sveta. Dok nisam shvatila metaforu i u čudu razrogačila oči uz jedno „ju“, da bi mi i Ćirina i Spirina popadija pozavidele. Tako mi i treba kada ne slušam pesme. Ali i metafora je majstorski izvedena, pa sam pesmu još kao dete pevala naglas, ni ne sluteći lascivnost. Zato je Đole bio majstor….

Kada smo već kod petlova, evo i jednoga u vinu. Bez brige, nećete morati da jurite onog po dvorištu, kao moja baka, a očigledno je da se ne radi ni o ovom Đoletovom. Štaviše, čak ne mora ni petao da bude, dovoljno je – pile. Ili bataci i karabataci, kao u mom slučaju. Ne sumnjam ja da su Francuzi nekada, a možda i sada, koristili zaista celog petla, ali ma dajte – nemojmo preterivati! Ovo je samo prilagođena verzija francuskog klasika, doduše, vino je tu i daje ono nešto posebno, ali ipak je ovo samo unekoliko adaptacija.

Dakle, ovo je petao u vinu (coq au vin na francuskom, a čitaju ga nešto kao kokovan sa naglaskom na o i nazalnim n, ako vas baš zanima) Meso se kratko prži, povrće takođe, pa se onda sve skupa dinsta u crvenom vinu. Na kraju dobijamo punu šerpu nešto drugačijeg paprikaša, sa mesom koje je poprimilo sve boje i arome vina i svega ostalog. Ima malo manuelnog rada oko prvog dela spremanja ovog jela, ali krajnji rezultat je toliko maestralan, da se taj prvi deo potpuno zanemari. Može se servirati uz pire-krompir ili kus-kus ili jesti sam. Još jedno jelo koje treba imati na spisku, kako za ručak za porodicu, tako i za počastiti goste. Jer zamislite da ih zovete na kokovan – uz to može da ide i biserna ogrlica (ko nije, neka pogleda Julie and Julia film)

Piletina u vinu na francuski način (Coq au vin)

29.09.2021.

By:

Ingredients
  • 1 kašika maslinovog ulja
  • 150g slanine
  • 8-10 komada piletine (najbolje bataci i karabataci)
  • 1 crni luk
  • 3 šargarepe, isečene na krupnu parčad
  • 2 čena belog luka
  • 80ml konjaka
  • 1.5 šolja crvenog vina
  • 1 šolja supe
  • 1/2 šolje paradajz soka
  • 1 kašičica majčine dušice
  • 200g pečuraka
  • 1 kašičica putera
  • so, biber, peršun
  • 20g putera sobne temperature
  • 1.5 kašika brašna
Directions
  • Step 1 Na zagrejanom maslinovom ulju propržiti parčad slanine, da postanu hrskavi. Izvaditi ih na tanjir.
  • Step 2 Na istoj masnoći pržiti kratko piletinu sa obe strane, dok ne porumeni. Izvaditi i staviti na tanjir.
  • Step 3 Na masnoću staviti sitno seckani luk, kratko pržiti uz stalno mešanje. Dodati šargarepu, beli luk. Potom uliti konjak, da se deglazira sve ono što se zalepilo na dno posude. Kada alkohol ispari, vratiti slaninu i meso, zaliti crvenim vinom, supom i paradajz sokom, pa poklopiti da se krčka na srednje jakoj temeperaturi oko 50-60 minuta.
  • Step 4 U međuvremenu očisititi pečurke od prljavštine, odvojiti kapice od nogica, pa ih kratko pržiti na istopljenom puteru. Dodati prstohvat soli, smanjiti temperaturu i dinstati ih sve dok ne ispari tečnost koju pečurke puste.
  • Step 5 Kada je piletina omekšala, dodati izdinstane pečurke. Potom posoliti i pobiberiti po ukusu, dodati majčinu dušicu.
  • Step 6 Puter sobne temperature izmešati sa brašnom da se dobije gusta smesa. Razmaknuti malo meso i u tečnost od kuvanja dodati smesu putera i brašna u više navrata. Izmešati i nastaviti kuvanje par minuta, da se sos zgusne.
  • Step 7 Servirati sa pire krompirom ili kus kusom ili samo, posuto seckanim peršunom.


2 thoughts on “Piletina u vinu na francuski način (Coq au vin)”

    • Da, u tučanoj. Najviše volim da meso pripremam u takvim posudama, jer ga volim kada je sočno i mekano, kada se prosto odvaja sa kostiju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

s