Mirođija ili kopar je začinska biljka koja se uzgaja ili se sama razmnožava po baštama. Poreklom je negde iz Azije, a s obzirom da naročito uspeva na sunčanim mestima – otuda je posebno rasprostranjena u južnom delu Evrope.
Mirođija je veoma odomaćena biljka i na našim prostorima: u ovo doba svaka pijačna tezga ima i vezice mirođije, odmah pored peršuna. To je bio i omiljeni začin moje bake: uvek je imala bar jedan žbun u bašti, a ja sam kao dete, jureći se između vreža i okrznuvši ovu biljku u letnje veče, i sama mirisala na njen omiljeni začin. I dan danas kada listić mirođije protrljam među prstima, vratim se u bezbrižne letnje večeri, detinjstvo i neka bolja vremena, kada smo svi bili na okupu. Mirođija je kod nje uvek bila spremna i za zimu, ostavljena u zamrzivaču, a i mi smo dobijali po sledovanje – kutijicu od potrošenog margarina ili sladoleda punu obrane i iseckane biljke karakterističnog lista. Još uvek u uglu jedne fioke čuvam kutiju smrznute mirođije iz 2015., koju sigurno nikada neću upotrebiti, ali je poslednja koju sam dobila od bake.
Mnogo volim ukus mirođije – ona jelo diže na poseban nivo. Čorba od celera, na primer, ne bi bila ništa specijalno da u sebi ne sadrži baš ovu biljku. Grašak i mirođija – to su srca dva! A tzatziki? Može li se uopšte zamisliti bez ovog aromatičnog začina? Obožavam da stavim po grančicu preko brusketa sa dimljenim lososom. Ipak, s obzirom na jaku aromu, treba biti više nego obazriv kada je mirođija u pitanju, da jelo ne ode u nekom potpuno neželjenom pravcu, pokrivši sve druge ukuse ili da vam neko ko ne voli ovaj začin ostane neugošten.
Svi znamo za onu našu domaću krompir salatu: kuvani krompir sečen na kolutove najčešće, crni luk sečen na rezance, ulje, so, biber i sirće. To jelo (ili bolje rečeno – prilog) može biti fantastično, ali može biti i sasvim prosečno. Setite se samo na koliko ste slava pojeli osrednju krompir salatu: ili se pretera sa začinima ili na izgled nije lepa…..Tek uglavnom, na istim tim slavama veoma retko posežem za tom činijom i služim se svim drugim, svesno ignorišući domaći specijalitet.
Praveći pomak u odnosu na tu standardnu krompir salatu, koja se servira hladna, svojevremeno sam je začinjavala suvim origanom, bosiljkom, seckala krompir na kockice i dodavala dosta maslinovog ulja, kako bi kromir što više upio i dobio posebnu aromu, a sve to je bilo servirano toplo. I to može da bude jedna od opcija. Ipak, ova na slikama je unekoliko drugačija: pravi se od mladih krompira (naravno da može i od starih), dodaju se kapar i masline, a začini su seckana mirođija, so, biber, ulje i sirće. Sve može da se prilagodi svom ukusu, pa da se stavi više mirođije i ulja, kao što je kod mene slučaj: kada se ti ukusi uvuku u sasvim običan krompir, on postane vrhunski. I još veoma bitno na kraju: ovo se jelo može jesti i toplo i hladno i kao prilog uz neko meso ili ribu ili čak samostalno. Mogućnosti su mnoge, a posla oko pripreme ima za svega par minuta.
Mediteranska krompir salata
Ingredients
- 1/2kg mladog belog kromira
- 1 veza mirođije
- 2 kašike otkoštenih maslina
- 1 kašika kapara
- 5-6 kašika maslinovog ulja
- 1-2 kašike jabukovog sirćeta
- so, biber
Directions
- Step 1 Ostrugati kromir, oprati ga i staviti u lonac sa vodom da kuva dok sasvim ne omekani.
- Step 2 U većoj činiji izmešati ulje, sirće, seckanu mirođiju, seckane masline, kapare, so i biber. Dodati kuvani kromir i dobro izmešati. Dodatno začiniti po ukusu.
- Step 3 Služiti toplo ili hladno.