Mediteranska krompir salata

Mirođija ili kopar je začinska biljka koja se uzgaja ili se sama razmnožava po baštama. Poreklom je negde iz Azije, a s obzirom da naročito uspeva na sunčanim mestima – otuda je posebno rasprostranjena u južnom delu Evrope.

Mirođija je veoma odomaćena biljka i na našim prostorima: u ovo doba svaka pijačna tezga ima i vezice mirođije, odmah pored peršuna. To je bio i omiljeni začin moje bake: uvek je imala bar jedan žbun u bašti, a ja sam kao dete, jureći se između vreža i okrznuvši ovu biljku u letnje veče, i sama mirisala na njen omiljeni začin. I dan danas kada listić mirođije protrljam među prstima, vratim se u bezbrižne letnje večeri, detinjstvo i neka bolja vremena, kada smo svi bili na okupu. Mirođija je kod nje uvek bila spremna i za zimu, ostavljena u zamrzivaču, a i mi smo dobijali po sledovanje – kutijicu od potrošenog margarina ili sladoleda punu obrane i iseckane biljke karakterističnog lista. Još uvek u uglu jedne fioke čuvam kutiju smrznute mirođije iz 2015., koju sigurno nikada neću upotrebiti, ali je poslednja koju sam dobila od bake.

Mnogo volim ukus mirođije – ona jelo diže na poseban nivo. Čorba od celera, na primer, ne bi bila ništa specijalno da u sebi ne sadrži baš ovu biljku. Grašak i mirođija – to su srca dva! A tzatziki? Može li se uopšte zamisliti bez ovog aromatičnog začina? Obožavam da stavim po grančicu preko brusketa sa dimljenim lososom. Ipak, s obzirom na jaku aromu, treba biti više nego obazriv kada je mirođija u pitanju, da jelo ne ode u nekom potpuno neželjenom pravcu, pokrivši sve druge ukuse ili da vam neko ko ne voli ovaj začin ostane neugošten.

Svi znamo za onu našu domaću krompir salatu: kuvani krompir sečen na kolutove najčešće, crni luk sečen na rezance, ulje, so, biber i sirće. To jelo (ili bolje rečeno – prilog) može biti fantastično, ali može biti i sasvim prosečno. Setite se samo na koliko ste slava pojeli osrednju krompir salatu: ili se pretera sa začinima ili na izgled nije lepa…..Tek uglavnom, na istim tim slavama veoma retko posežem za tom činijom i služim se svim drugim, svesno ignorišući domaći specijalitet.

Praveći pomak u odnosu na tu standardnu krompir salatu, koja se servira hladna, svojevremeno sam je začinjavala suvim origanom, bosiljkom, seckala krompir na kockice i dodavala dosta maslinovog ulja, kako bi kromir što više upio i dobio posebnu aromu, a sve to je bilo servirano toplo. I to može da bude jedna od opcija. Ipak, ova na slikama je unekoliko drugačija: pravi se od mladih krompira (naravno da može i od starih), dodaju se kapar i masline, a začini su seckana mirođija, so, biber, ulje i sirće. Sve može da se prilagodi svom ukusu, pa da se stavi više mirođije i ulja, kao što je kod mene slučaj: kada se ti ukusi uvuku u sasvim običan krompir, on postane vrhunski. I još veoma bitno na kraju: ovo se jelo može jesti i toplo i hladno i kao prilog uz neko meso ili ribu ili čak samostalno. Mogućnosti su mnoge, a posla oko pripreme ima za svega par minuta.