Girice (papaline) iz rerne

Nije me bilo neko vreme. Malo je došlo do zasićenja, malo do nemanja vremena. Te sam obeležavala rođendan i slavu, te bila prehlađena, te malo planinarila, pa malo putovala, te sam imala još neke lepe promene u životu. Sve u svemu, dok sam se dvaput okrenula oko svoje ose – prošlo je i dva meseca! Da se ne lažemo: kada sam ponovo uzela aparat u ruke, funkcije koje sam ranije podešavala rutinski se nikako nisu dale, pa sam mnogo morala da se prisećam. Slikajući tri recepta istog dana – dobro sam se prisetila, dok je dobra vest za one koji bi da nešto novo spremaju – neće biti ovolikih pauza, nove objave se već krčkaju.

Planinarenje je već nekoliko godina moja omiljena aktivnost. Sećate se da sam o tome pisala kod Karpati torte i kod one čorbice, a pričam i uživo ko god se prevari da me pita nešto o tome; kažem – prevari, jer dobije toliki ekspoze, da verujem da me pola izlaganja ni ne sluša, mantrajući u sebi – šta mi je ovo bilo potrebno, zašto to sebi uradih. Boravak u prirodi ima mnoge svoje blagodeti, a ja trenutno ne mogu da se setim nijedne loše strane – ukoliko se ispoštuju sve mere zaštite i pažljivo sluša uputstvo vodiča. Druženje je jedna od tih pozitivnih strana, a poznato je da su planinari veoma druželjubivi, prijazni i otvoreni. Eee, koliko sam ljudi upoznala, sa koliko se združila, a sa koliko u mimohodu samo malo popričala. Kolači, poneti u rancu, su sigurna raspričuša, verujte mi na reč: poslužim svoje društvo, pa onda i one oko sebe, pa krene diskusija o sastojcima, receptu, neko mmmm…se čuje ili komentar – zašto su parčići toliko veliki (ovo samo do prvog zalogaja, naravno) i dok se kutija ili folija ni ne isprazne – upoznala sam se i postala dobra drugarica sa celom grupom.

Kakvih tu priča ima, o čemu sve ljudi razgovaraju dok se bore sa kilometrima i usponima – ne biste ni sanjali. Kada vidite dvoje da su se udubili u neku diskusiju i jedno od njih karakteristično gestakulira rukama – budite sigurni da se tu deli recept za pogaču, a ruke pokazuju način slaganja testa. Ne izmišljam, stvarno sam prisustvovala. Ide se dotle da se traži signal po nekoj guduri, ne bi li se podelio link za recept (ovo najčešće ja radim) ili se u telefon zapisuju sastojci, jer – ko još nosi olovku i papir u rancu?

U jednoj takvoj ozbiljnoj šetnji po Staroj planini letos, vodič Boris poče da priča kako je pravio girice iz rerne, na šta se ja odmah zainteresovah. Luka mi mnogo voli girice, a ribu spremam isključivo u rerni, kao na primer šarana i pastrmku. Ispričao mi je detalje, ali nisam sigurna da su oni opstali u mojoj glavi od treće livade – sunce bilo upeklo, ko će to da pamti. Ipak, princip je ostao, kao i ideja, te reših da se bacim na posao.

Našla sam papaline, mada se po ovom principu mogu praviti i girice (nisam sigurna da sam sasvim načisto sa razlikom između te dve vrste) Sve je veoma jednostavno: u kesu se stave ribice, mogu i zamrznute, potom se dodaju začini, malo brašna i sve se dobro protrese, kako bi se začini ravnomerno rasporedili. Nakon toga se ribice poslažu na papir za pečenje postavljen preko pleha za rernu i tako pripremljeno se sve stavi u rernu. Pred kraj pečenja se sve ribice okrenu, da se i drugi deo lepo zapeče i to je sve. Imate neuporedivo zdraviju verziju prženih girica, a ukus je prilično sličan. Ili još bolje – imate obrok sa morskom ribom, nastao sa veoma malo truda. Odličan recept za tinejdžere, za sve kojima je potreban brz recept, naročito u dane posta. Pa i mrsne – morska riba je veoma zdrava, a ova je i ukusna.