Karpati torta

Točak svakodnevnice se okreće brže nego što mi stižemo da okrećemo pedale, te nam se često čini da nam to okretanje izmiče kontroli. Koliko ste puta samo čuli kako vreme brzo prolazi! Dok se okrenemo, prođe dan, mesec, godina. Godišnja doba se smenjuju, praznici se sustižu, deca porastu, bore su dublje, to je život.

Neki kažu da nam je sudbina zapisana, dok drugi tvrde da smo sami krojači svog života. Iako sam pragmatična po prirodi, mislim da je istina negde između, te da se za nešto pobrine splet okolnosti, dok za drugo ipak treba da se trgnemo, nešto da promenimo, da donesemo neke odluke i pokrenemo se. Odavno je jasno da sedenje i čekanje da se željeno desi veoma retko urodi plodom, te da je potrebno da preispitamo šta je to što zaista volimo, šta nam je potrebno i da stremimo ka tome, u okvirima svojih mogućnosti i životnih okolnosti.

Što sam starija, sve više izlazim iz zone komfora, pa testiram svoje granice. Pokrenula sam blog. Naučila da fotografišem, da obrađujem fotografiju, da upravljam svojim sajtom. Montirala sam i video. Izašla sam ispred kamere, kuvala pred milionskim gledalištem u odloženom snimku, a i uživo. Prva pozvala, prva poljubila. Sama poslovno pregovarala i isterivala svoje. Sve ovo je sjajno, ali moment kada sam odlučila da krenem na planinarenje je najbolji u poslednjoj deceniji. Ovo nije samo po sopstvenom mišljenju i osećaju, već i po mišljenju okoline, koja je primetila sve moje promene na bolje.

Istina, nakon planinarenja budem umorna, bole me mišići za koje nisam ni znala da postoje, ponekad i dobro pokisnem, nekada me vetar produva ili sunce dobro oprlji, ali, vredi! Vredi zbog sve smirenosti u svakodnevnici, vredi jer sam postala otpornija na stres, razdraganija nakon povratka u grad, puna utisaka, dogodovština, lepote prirode koja još dugo ostaje u oku i to se ne može sakriti. Naročito vredi zbog odmora nakon napora da osvojim neko brdo, planinski vrh ili se kroz šiblje probijem do nekog vidikovca sa koga puca pogled na pola zemlje, na lepotu dokle oko seže. Tada sednem na zemlju, najslađe mi je, izvadim omiljeni termos za kafu iz ranca, ćutim i uživam. Uživam u svakom gutljaju aromatične Doncafe Moment kafe, uživam u nekom kolaču koji ponesem u kutiji za izletničku hranu koja mi je vršnjakinja, nasleđena od mame. Kao što je bio značajan taj moment kada sam tokom ispijanja kafe odlučila naprečac da kao prvi korak kupim planinarske cipele, tako je i taj trenutak blaženstva na nekom vrhu uz kafu apsolutno savršen i vredan svakog napora.

Mnogi me pitaju koja mi je planina najdraža, uprkos tome što me svaki kutak ove naše zemljice iznova očara, Zlatar me je fascinirao. Tu sam možda i pristrasna, jer mi je otac odatle, a Homoljskim planinama se uvek najradije vraćam. One na mene deluju neobično privlačno i uopšte se ne čudim što Rtnju pripisuju magična svojstva. Jeste li znali da su i Homoljske planine i Rtanj deo Karpatskog masiva? Njemu čak pripada delom i Stara planina koju sam nedavno posetila. Uvek nekako Karpate smeštamo u Rumuniju, ali oni se nastavljaju dobrim delom i kroz našu zemlju.

Kažu da su rumunski Karpati naprosto božanstveni. Tek sam počela da ih otkrivam i radujem se svakoj novoj poseti. Dok rumunski vrhovi opet ne dođu na red, maštaću o tim tamo planinama uz Karpati tortu, jednu pravu planinarsku, po nazivu.

Generalno uzevši, ovo je jedna prilično jednostavna torta: korice i fil su oni kao kod princes krofni, dok je voćni sloj i umućen šlag ono što ovom kolaču daje titulu torte i uzdiže na neke nove visine, one na kojima će uz parče torte najbolje ići šoljica kafe, za predah od gužve i svakodnevnice.

A znate li da su opet aktuelna pakovanja gde se uz dva pakovanja od po 200g kafe dobija prepoznatljiva crvena Doncafe šoljica. Da, dobro ste primetili, to je ona što je zvezda recepata naših mama i baka. Ona iz koje se pije najbolja kafa. A pakovanje je ono koje najviše volim da nosim na slave i proslave. Nemojte da zaboravite, sezona slava samo što nije počela. Zamislite široki osmeh domaćice kojoj ste odneli ovako lep poklon, ne samo da će uživati u omiljenim aromama, nego će joj dobro poznata šoljica probuditi nostalgiju. Možda će baš ona uz neku šoljicu kafe doneti neke značajne odluke, pronaći snagu unutar sebe da pokrene stvari na bolje. Svima nam je to potrebno, je l’ da? Kako šoljica dobre kafe, tako i dobre odluke i inspiracija da ih osmislimo i izvedemo.