Tašci sa pekmezom

Tašci sa pekmezom su još jedna od perjanica vojvođanskih slatkiša, pored knedli (gomboca), šufnudli, kitnikeza i knedli od sira i griza, o kojima će biti reči u nekoj od sledećih objava. Radi se o jastučićima od testa, koje se pune džemom/pekmezom, zaptivaju, kuvaju u vrijućoj vodi i valjaju u preprženu prezlu. Varijacija na temu većine pobrojanih slatkiša.

 

Koliko god mi svi frktali na naše obrazovanje, ipak ono da  neku širinu, dobru osnovu, a za one koji imaju fotografsko pamćenje i odličnu pripremu za učešće u kvizovima. Šalu na stranu, ali stvarno to mislim, naročito kada je u pitanju gimnazijski program, jer vidim šta je sve Luka učio i na koji su se način obrađivale teme u njegovim predmetima; ovo naročito usled mog ličnog žala zbog nepoznavanja nacionalne istorije, a koju moje dete zna čak mnogo iznad nivoa društvenog diskutovanja. Osnovno obrazovanje ne pominjem u ovom slučaju (ali ne mogu da prenebregnem gramatiku i pravopis, matematiku, slikarstvo, hemiju, strane jezike – sva znanja koja vučem još iz osnovne škole), pričam samo o srednjoj školi, kada bi zainteresovanost mladih ljudi trebalo da bude na vrhuncu, pa i plodno tle za korisnu iskorišćenost tog interesovanja – naravno, ako je pravi profesor u pitanju koji to ume i može da iznese.

Imala sam (ne)sreću da mi je obrazovanje trajalo u sred nekih prelomnih perioda. Pred srednju školu je zemlja iz OUR-a prešla na preduzeća, a aferu menica bez pokrića, Agrokomerc iz Velike Kladuše i Fikreta Abdića neću ni da pominjem – vest je objavljena dve nedelje pre početka moje prve godine; treba li da kažem da nam je svaki profesor to pomenuo i očitao bukvicu da ne smemo biti takvi? Početak studiranja se vezao za raspad zemlje, tako da ništa više nije bilo kao što jeste, a knjige koje su se ticale ekonomskih podataka Jugoslavije su zastarevale istim tempom rasta inflacije godinu dana kasnije. Paradoksalna situacija je bila da sam polagala prijemni ispit iz Ekonomike Jugoslavije (jedan od četiri ispita), a upravo tog dana se na drugom kraju zemlje proglasila samostalnost Slovenije. Pa dobro ja umem i čekove da potpišem kada kupujem nešto na rate, kakva me je obrazovna klima pratila.

Što ja sve ovo pričam? (ovo više sebe da podsetim, jer je moje izlaganje veooooma digresično – ako ova reč uopšte postoji ili sam je upravo izmislila?) U toku tog istog obrazovanja (možda nepotrebno širokog, ali svakako korisnog) sam učila razliku između marmelade, pekmeza i džema. Tu dolazimo do one opaske o zainteresovanosti mladih ljudi i odsustva iste: ja znam gde sam sedela u tom kabinetu, u glavi imam i sliku strane na kojoj je to bilo zapisano, ali se tu moja memorija prekida; nikada nisam načisto o razlici između džema i pekmeza, a znam da je nešto što se tiče prisustva voćnog mesa (pulpe u moderno doba) i stepena ukuvanosti. Tako, kod mene je sve džem, samo je od šljiva pekmez, a zapravo sve kuvam na isti način: voće i šećer kuvam dok ne prizna da je dosta i da je vreme za teglicu.

Drugo, činjenica da su tašci sa pekmezom (sećate se još uvek da je to osnovna tema celog ovog elaborata?) jedan tako običan i jeftin slatkiš od testa i džema, za koji se uvek ima vremena i novca nekako. Kod mene džema nikada ne nestane, a verujem da je tako i nekada bilo u starim kućama – nisu maline bile dostupne tokom februara, ali džemovi jesu i slatkiši sa njim. Tako su i slatkiši sa džemom, među njima i tašci, uvek mogući. To me podseti na analizu romana Bakonja Fra Brne, tokom gore pomenute srednje škole i jedine opaske koje se sećam iz knjige: u nekom kontekstu je bilo rečeno da je hrane bilo do Božića, a onda nam je profesor skrenuo pažnju da je u pitanju katolički manastir, te da je znači hrane nestajalo već krajem decembra. To me je baš nešto bilo snuždilo još tada. Sigurno je nekada davno, bez mogućnosti da se kupe pomenute maline u februaru ili kikiriki puter, na primer, džem bio jedino što su imali i na osnovu čega su temeljili poslastičarstvo. Znam i predanje, jer nisam lično zatekla, da je moja prababa kuvala nekada davno džem i stavljala u velike posude nalik na ćupove, te da je njime punila buhtle. Sve ovo da bih argumentovala i tadašnju, a i sadašnju stalnu mogućnost realizovanja ovog slatkiša.

Kome je strana kuhinja bliža od domaće, recimo da su ovo ravioli sa pekmezom. Napravi se testo, unekoliko drugačije od raviola, ali nije ni bitno za dalju priču. Testo se razvuče oklagijom ili mašinom za testo, ako ste lenja buba kao ja (ja ću se ipak braniti da sam praktična). Stave se gomilice gusto ukuvanog pekmeza u pravilnim razmacima, preklopi se drugom stranom testa, sve se lepo pritisne, kako bi se isterao vazduh okolo džema. Pritisne se viljuškom da se dobro slepi i tašci su gotovi. Samo sledi kuvanje (vrijuća voda, dok ne isplivaju) i valjanje u prženoj prezli. To je sva mudrost, a dobija se slatkiš koji je prilično siromašan po sastojcima, a bogat po teksturi i ukusu. Da ne pominjem zanimljivo ime – tašci. Sa pekmezom. Ili džemom. Ovo mora da presudi neko ko je bolje pazio na času od mene.

Tašci sa pekmezom

25.04.2020.

By:

Ingredients
  • 1/2kg brašna
  • 1 jaje
  • 250ml mlake vode
  • prstohvat soli
  • gušći pekmez za punjenje
  • kockica putera
  • malo ulja
  • 200g prezle
  • 200g šećera
  • vanilin šećer
  • cimet po želji
Directions
  • Step 1 Izmešati brašno, jaje, vodu, so i umesiti glatko testo. Uviti ga u providnu foliju i ostaviti da odstoji oko pola sata.
  • Step 2 Odmoreno testo razvući na pobrašnjenoj podlozi na otprilike 2 mm debljine i iseći na trake širine oko 10cm.
  • Step 3 Staviti po kašiku gušćeg džema u pravilnim razmacima, bliže jednoj ivici trake. Potom preklopiti deo sa džemom drugom polovinom, kako bi se dobila jedna dugačka traka širine oko 5cm. Polako pritiskati testo rukom, kako bi se istisao vazduh oko džema. Iseći na kvadrate stranica oko 5cm, pa im ivice pritiskati viljuškom, kako bi se bolje slepile.
  • Step 4 Staviti lonac sa vodom da vri.
  • Step 5 U međuvremenu zagrejati ulje i otopiti puter zajedno. Dodati prezlu i propržiti je tek da porumeni. Skloniti sa ringle, dodati šećer, vanilin šećer i cimet po želji.
  • Step 6 U vrijuću vodu spuštati taške, pa kada isplivaju – izvaditi ih rešetkastom kašikom, ocediti i spuštati u proprženu prezlu.
  • Step 7 Servirati toplo.

 



2 thoughts on “Tašci sa pekmezom”

  • Draga Tanja ja mislim da tu ne postoji tacno i pogresno. Sve te reci na drugim jezicima oznacavaju ukuvano voce. Dzem na engleskom, marmelada na nemackom, pekmez na turskom. Vjerovatno smo mi usvojili sve tri rijeci iz drugi jezika. Vojvodjanska kuhinja je super i bas volim kada pises o ovim domacim receptima.

    • Aha…..i to je rešenje, da. Nejasno se sećam da je razlika bila u stepenu ukuvanosti i procentu voćnog mesa, ali da budem iskrena, ni ne zanima me posebno. Bitno je da je ukusno, domaće i usuđujem se reći – zdravo. I ja volim tradicionalnu kuhinju, ps mi znači da imam istomišljenike 😊

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

s

POSETITE SVOJ INBOX ILI SPAM/JUNK SANDUČE
Uspešno ste se prijavili. Hvala!