Starinske breskvice

Jedna od čuvenih porodičnih priča je baš ta kako sam volela breskve kada sam bila mala. Slatke, sočne voćke su izazivale ushićenje kod crnookog deteta, a godinama kasnije i ushićenje kod mojih roditelja kada su prepričavali moju ciku – “beke, daj beke” Istini za volju, još dugo su ostale na samom vrhu omiljenih voćki, a sećate se kakve su nekada bile: zrele, slatke, voćka se odvaja od koštice, a sokovi cure niz ruke. Čak se i kožica mogla veoma lako guliti, nije bila potrebna nikakva dodatna radnja.

Onda su se jedne godine pojavile nektarine, isprva smo na njih naleteli na letovanju u Grčkoj, da bi za dve, tri godine stigle i na naše pijace i ubrzo postale hit. Mnogi su ih zvali ćelave breskve, neki su tvrdili da su nastale ukrštanjem breskve i šljive – sve u svemu, raj za sve one kojima je smetala plišana tekstura kožice domaćih breskvi. Moram priznati da sam i ja dugi niz godina bila oduševljena tom novom voćkom i nepravedno zapostavila dobru staru breskvu. Tome je u prilog išlo i to što je moderna prehrambena industrija zahtevala da se breskve beru gotovo zelene, te da sazrevaju u toku transporta. Ovo je značilo da donedavno nisam mogla da pronađem pravu, sočnu, zrelu voćku, onu kojoj će koštica sama da ispadne, proterana zrelošću ploda. Sada sam opet na strani breskvi, nektarine gotovo ni ne pogledam: mnogo mi fali ukusa, sočnosti i onog finog mirisa originalne voćke.

Čuli ste svi za Nikolu Teslu, to je sigurno. A da li ste znali da nije podnosio breskve? Doduše, ni žene koje nose bisere, ali je to neka druga tema. Uvek je tražio da se ovo voće udalji od njega, jer je u njegovom prisustvu osećao mnogo više od netrpeljivosti. Upravo me na to podsete svi poznanici i kolege, koje kada ponudim breskvom, stresu se i samo kažu – joj, dlačice, ježim se od njih, a mislivši upravo na pomenutu plišanu površinu ovog voća. Meni čak ni to ne smeta, sve može.

S obzirom koliko sam se raspisala o breskvi, stiče se utisak da ću da grunem sa receptom za džem ili za neki kolač sa breskvama. E, pa neću. Hoću da predstavim kolač, ali u obliku breskve, pa se tako i zove – breskvice. Ovo je kolač koji je dugo bio ukras svakog tanjira sa sitnim kolačima. Verovatno sam negde probala neki suv ili sam spolja gledano zamislila da se radi o slatkišu posve drugačije teksture, pa sam ga godinama izbegavala. Kakav promašaj! Radi se o izdašnom kolačiću sa običnim sastojcima, izuzetno sočnom i aromatičnom, a veoma ukusnom. Spolja više ili manje ima oblik breskve, a unutra je mekan i sočan. To je jedan od onih, pored Rozen torte, kojima opraštam upotrebu veštačkih boja (i sledeći recept će takođe biti sa bojom, no – ne izvlačite nikakve zaključke :-))

Nego, jeste li planirali sitne kolače za predstojeće praznike? Evo još jednog predloga: