Rozen torta od domaćih kora

Rozen torta mi je jako dugo bila omiljeni kolač. Jedan od veoma bitnih razloga bio je i taj što sam u nekom razdoblju života, tamo negde pred kraj tinejdžerskog doba, obožavala roze boju, tako da sve što je dolazilo u ovom koloru proglašavano savršenim. Daleko od toga da sam bila u maniru “eksplodirala je Barbikina kuća svuda po meni”, već sam više naginjala ka tim bebi nijansama – baš kao i glazura kod Rozenke. Verovatno sam zbog toga kidisala upravo na roze deo svakog tanjira sa sitnim kolačima i punih usta sam se pravdala – pa šta ću kad volim roze….. Srećom, radilo se o bliskim prijateljima i komšijama, gde sam uživala izuzetne kredite.

Evo, sad pišem i baš razmišljam – šta bi bilo da sam imala devojčicu? To sa roze bojom me je, srećom, prošlo; volim je još uvek u toj svetloj ili puderastoj nijansi, ali sam daleko od onog stepena apsolutnog obožavanja. Sa druge strane, devojčice sada oblače u sve roze nijanse – od puder do ciklama, a meni taj rodni kolor nije baš po volji. Zapravo, Luka je najmanje imao svetlo plavih odevnih predmeta: on je, po modnim afinitetima svoje majke, nosio bež – mnogo bež, teget, žuto, zeleno, crveno…. Ne znam ni sama da li sam mu ikada kupila išta svetlo plavo, mogao je da ima jedino ako je dobio nešto na poklon. Verovatno bi mi i devojčica bila oblačena u neki safari stil ili bi nosila bratovljevu bajker-jaknu (o, da, imao je i još uvek je čuvamo – to je već bio modni krik koji mu je moja mama obezbedila) ili bi imala neke bordo i tamno zelene plišane haljinice. Ne znam, ali ću valjda imati unuku, pa ćemo da vidimo dokle će ići moje modne ludosti.

Rozen torta ili Rozen štangle/kocke ili Rozenka – nekada se daleko ređe pravila, jer je mnogo manje kupovnih kora bilo. Sada ih ima svaka, i najmanja bakalnica, pa čak i od više proizvođača na jednom rafu. Šta ako vam kažem da ako niste probali Rozen tortu od domaćih kora – niste Rozen ni jeli? Rizukujem da budem proglašena za kulinarskog snoba, ali zaista – Rozen torta od domaćih kora je nešto sasvim deseto od one napravljene od kupovnih, bez obzira koliko dobre one bile. Domaće korice su puteraste, pa se onda spoje sa puterastim filom, pa se ostavi dva-tri dana da se sastojci sjedine (ne budite Tanja, pa da ih odmah sečete!) i onda vam se pod zubima otvara komadić raja. Nešto beskrajno ukusno, stopljenih delova kolačića, finog izbalansiranog ukusa, sa slatkoćom koja je taman – svi koji su probali ovaj kolač su listom sklopili oči i tako žmureći uživali. Ne karikiram, stvarno. Naravno da sam im svima naglasila: jedite sa razumevanjem, kore su domaće 😉

E, sad: pitali su me svi moji degustatori (nakon uobičajenog – da li si ti normalna?) – koliko ti je vremena bilo potrebno da napraviš sve ove korice? Ništa specijalno zahtevnije od nekih drugih kolača koji su samo naizgled jednostavniji. Kada se uhvati ritam, to ide kao luk i voda. Ne lažem, časna reč. Bitno je da znate sledeće:

  1. Umešeno testo izmeriti na vagici i podeliti na 5 delova.
  2. Svaki deo razvlačiti na papiru za pečenje na kome će se i peći i to tako što se preko testa stavi celofan ili drugi komad papira za pečenje. Testo se razvija na dimenziju 40x30cm i onda se na polovini pritisne nožem ili lenjirom – kako bi se napravio usek kuda ćemo nakon pečenja svaku koru podeliti na dva dela.
  3. Kada se testo razvija između papira i celofana (ili drugog komada papira), onda nije potrebno dodavanje brašna, koje bi uticalo na promenu strukture testa.
  4. Kore se peku na prevrnutom plehu u rerni i potrebno je da ostanu bele (samo ivice smeju blago da požute)
  5. Ispečene kore se slažu jedna preko druge i odozgo se stavlja neki pleh ili tacna, kako bi ostale ravne.
  6. Nafilovan kolač je najbolje ostaviti 2-3 dana nakon glaziranja da se glazura prosuši i sastojci prožmu, pa tek onda seći.

 

Ukoliko želite niži kolač – štanglice, onda nije potrebno da se testo deli na dva dela, već se kolač pravi od pet korica, koje se uobičajeno filuju. Jedino treba udvostručiti količinu sastojaka za glazuru.

Prilikom pečenja, uobičajeno sam merila vreme: za prvu koru mi je bilo potrebno 8 minuta. Oslonivši se na to, i za sledeću sam uključila tajmer (uvek uključim na nešto ranije, pa dežuram minut-dva) – ispalo je da se rerna tada ozbiljno razradila, te da mi je druga korica požutela više nego što sam htela (mada sada mislim da bi i ta kora prošla). Tako je ispalo da mi Rozenka ima 9 kora, bez namere da joj dam biblijske karakteristike niti da podlegnem iskušenju i nazovem je “Rozen sa devet kora”. Da sam hoklicu metnula ranije pred rernu, imala bi svih deset, tako da je božanska ispala – sasvim slučajno. Ili namerno, jer kako drugačije da bude nešto ovakvo, u šta se uloži trud? Još jedan kolač koji će krasiti svaki moj budući tanjir sa sitnim kolačima.

Rozen torta od domaćih kora

09.02.2020.

By:

Ingredients
  • KORE
  • 200g šećera
  • 100g putera
  • 1 jaje
  • 1.5dl mleka
  • 600g brašna
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • FIL
  • 2dl mleka
  • 250g šećera
  • 2 vanilin šećera
  • 250g putera
  • 300g mlevenih oraha
  • GLAZURA
  • 200g prah šećera
  • 1 kašika soka od limuna
  • 1-2 kapi crvene jestive boje
  • 3 kašike vrijuće vode
Directions
  • Step 1 Umutiti šećer i puter, pa dodati jaje i mleko i nastaviti mućenje. Na kraju usuti brašno izmešano sa praškom za pecivo i umesiti glatko testo.
  • Step 2 Testo izmeriti na vagici i podeliti na 5 delova.
  • Step 3 Svaki deo testa razviti preko posebnog papira za pečenja u koru dimenzija 40x30cm. Tako razvijenu koru pritisnuti po sredini nožem ili lenjirom, kako bi se nakon pečenja na tom mestu iseklo i dobile dve kore dimenzija 20x30cm. Postupak ponoviti sa svim ostalim delovima testa – svaki razviti na posebnom papiru za pečenje.
  • Step 4 U rernu staviti prevrnuti pleh i zagrejati je na 180 stepeni. Svaku koru peći 5-6 minuta, vodeći računa da ostane bela (čim ivice počnu da žute, odmah vaditi koru iz rerne zajedno sa papirom)
  • Step 5 Kore slagati jednu preko druge, a odozgo stavljati papir za pečenje, pa preko toga neki pleh ili tacnu, kako bi kore ostale ravne. Ostaviti kore da se prohlade.
  • Step 6 Za fil izmešati i zagrevati mleko, šećer i vanilin šećer. Kada provri, skloniti sa ringle, dodati puter i mešati dok se puter sasvim ne otopi. Na kraju dodati mlevene orahe i izmešati da se sasvim sjedine.
  • Step 7 Svaku koru premazati filom i slagati ih jednu preko druge. Poslednju koru ne premazivati, već prekriti papirom i pritisnuti nekom težom daskom, knjigom ili plehom koji se dodatni optereti, a kako bi se kore i fil lepo slepili. Ostaviti da se hladi.
  • Step 8 Za glazuru izmešati prah šećer, kolačarsku boju, sok od limuna i ključalu vodu u glatku smesu. Premazati kolač i ostaviti da se sasvim stegne i ohladi.
  • Step 9 Najbolje je da se pre sečenja sačeka dva-tri dana, kako bi se sastojci proželil. Seći tankim nožem, vukući ga uspravno.
  • Step 10 Napomena: ukoliko se želi niži sitni kolač, kore se ne moraju seći na dva dela, već se napraviti jedan veći, a niži kolač. U tom slučaju duplirati meru za glazuru.

 



15 thoughts on “Rozen torta od domaćih kora”

  • Torta je prelepa, jedino je pravim za Slavu, ali tada je pravim posnu. Prednost ove mrsne je puter u koricama i filu., Zato je ukus božanstven. U mojoj posnoj torti ukus malo popravi pirinčano mleko.
    Kao i uvek slike su ti fenomenalne, umetnica si u svakom pogledu.

    • Mnogo hvala, Violeta! Baš sam razmišljala o posnoj verziji i isto sam zaključila da je ovde štos u puteru i orasima, te da to fali posnoj verziji. Prosto se ne usuđujem da je pravim, ali sad kad si rekla pirinčano mleko – možda bi se dalo nešto učiniti povodom toga 😉

  • Draga Tanja svaka cast na trudu izgleda savrseno. Ja nazalost nikad u zivotu nisam probala Rozen Tortu. Moracu sama da je napravim mada me plase tolike kore. Super ti je Blog i da znas obozavam da te citam😉

    • Veliko hvala, Iva! Kako nisi? Obavezno da probaš! Taman posla da te plaše – to je samo dve kore više od obične torte od tri kore, je l’ tako? 😉

  • Ja zivim u Sj. Americi, pa me uvijek plase nasi recepti zbog kolicina i vrste sastojaka. Mnogo volim ovu tortu i veoma zelim da ju napravim, ali strah me kako ce ispasti 🙂
    Na primjer, kakvo brasno se koristi? Jel’ “meko” (oko 400; tj. “pastry flour” ovdje) ili obicno? Koliko tacno praska za pecivo (baking powder) – kasicica za caj (teaspoon ovdje)? Na kraju, 1.5dl je oko 50ml?
    Izvinjavam se na ignoranciji; prerano sam odselila pa nisam navikla na mnoge kulinarske preciznosti…ako ne izmjerim tacno, ja ni ne napravim :))

    • Draga Ana, onda ste na pravom mestu! Ni ja ne volim neke odokativne mere, naročito ako neko pravi nešto prvi put. Pa da vidimo:
      Brašno – najčešće koristim meko, tip 400 (ono je belje od tip 500) Ne znam tačno da li je pastry flour, ali znam da nije onaj vaš strong flour (ovde je to oštro brašno) Dakle, meko, tip 400.
      Prašak za pecivo – kašičica, znači ona čajna. Tamo je to teaspoon.
      1.5 dl je 150 ml. Mislim da je to oko 2/3 šolje, ali je svakako bolje da odmerite u merici ako imate – preciznije je.
      Nemojte da se izvinjavajte, nego se slobodno javite ako imate bilo koju nedoumicu – sa zadovoljstvom ću Vam pomoći! Veliki pozdrav iz Beograda!

      • Izvinjavam se iskreno Tanja sto se nisam ranije stigla javiti i zahvaliti; izuzetno sam zahvalna za paznju i vreme koje ste odvojili da odgovorite; i to u izuzetno kratkom roku – svaka cast, i za svaku pohvalu! Dakle, ovaj vikend ce biti moj rodjendan tako da ce torta 100% biti umesena ove nedelje 🙂 Imam jos samo par pitanja u vezi “sklapanja” torte:
        1) Kad se tijesto podijeli na 5 “loptica”, svaka loptica predstavlja 1 koru, jel’ tako? Ili ispadnje vise kora od 1 loptice tijesta?
        2) U slucaju da 1 loptica tijesta = 1 korica kolaca…Svaka kora se onda individualno stavi na pleh da se pece i prethodno nozem oznaci sredina…dakle; sveukupno 10 manjih prepolovljenih kora od 5 velikih? Ako se ne prepolovi svaka kora, onda celokupna torta bude manja, od samo 5 velikih kora?
        3) Ako sam u pravu sto se tice prepolovljenih kora, kada se one moraju presjeci (da ih bude 10)? Tek pred filovanje ?
        4) Kolicina za glazuru koju ste napisali je dovoljna za manju tortu od prepolovljenih kora pretpostavljam?
        Unapred se iz srca zahvaljujem jos jednom, iako sam sigurna da koje god domacice trenutno citaju moja pitanja sada masu glavom 😉

        • Jedno sam naučila: ne postoje glupa pitanja. Uvek neka istaknuta nejasnoća nekome pomogne, tako da uvek slobodno pitajte bez ustručavanja! Evo da krenem da odgovaram:
          1. Jeste, svaka loptica testa je jedna kora, u slučaju štanglica ili dve kore u slučaju torte.
          2. Upravo tako. Peče se pet kora. Ako pravite štanglice, onda tako ostavljate i bude pet korica. Kada pravite tortu, označite po sredini, svaku koru prepolovite i napravite deset korica, ali sa pet pečenja. Naravno, štanglice su niže, torta je viša.
          3. Pred filovanje presecite, jer ono što je označeno će pomoći da se lako iseče, bez obzira što je ohlađena kora. Može, naravno, i odmah da se iseče, ali ne morate se time opterećivati.
          4. Količina glazure je dovoljna za tortu. Za štanglice, čija je površina duplo veća, treba dupla mera glazure.

          Niste me pitali, ali da dodam:
          1. Apelujem da koristite puter (ne margarin), jer taj ukus koji se topi u ustima gosti neće zaboraviti.
          2. Napravite bar dva dana pre služenja, da se stope korice i fil. Stopiće se i tekstura i ukus, videćete.
          3. Odlično se zamrzava. Ja sam napravila meru štanglica samo za zamrzivač, sve potrpala u kutiju i zamrzla. Sada imam kolače i za iznenadne goste, lepi su i zamrznuti, a otpuste dok se kafa skuva.
          4. Kada sečete štanglice, na primer, imate one rubove koji su nepravilni. Ja ih sada sve stavim u seckalicu, dodam mlevene orahe, muskatno orašče i sve sameljem. Potom dodam i malo mleka, da se lepo umesi i napravim kuglice koje valjam u mlevene orahe ili ostavim klot. U papirnoj korpici – dobijem još jednu vrstu sitnih kolača.

          Veliki pozdrav! I srećan rođendan ♥️

          • Evo ja opet da se javim s konacnim ishodom, koji je nazalost (ali sasvim ocekivano) bio potpuna katastrofa 🙁
            Slijedila sam uputstva do zadnjeg slova…koristila iskljucivo maslac (margarin nikad ne bih); svi sastojci su bili na sobnoj temperaturi znaci pravilno su se sjedinili; tijesto se odlicno umijesilo. Najveci problem je nastao kad je doslo vreme da se kore razviju…ne znam kako uspevate da razvucete dimenzije navedene u receptu (40x30cm), ali ja sam na JEDVITE JADE uspjela izvuci svaku koru u MOZDA 16cmx20cm, i uz to su jos kore bile veoma tanke. Inicijalno sam podijelila tijesto u 5 loptica (citava masa nakon sto sam umijesila sastojke je bila 1100 gr, znaci svaka loptica 275 gr; tj. jednaka tezina za svaku), i na kraju je bilo NEMOGUCE razviti; morala sam opet preobliciti tijesto u 4 loptice da bi se uopste moglo razviti bez da puca od potpune providnosti.

            Ne samo to, nego da uzas bude jos veci, svaku koru sam pekla skoro 10 minuta, i cak su nakon duzeg vremena pecenja (i plus sto su bile tanke) bile skoro polu-zive iznutra nakon sto sam ih izvadila iz rerne.

            Ne znam…izuzetno sam razocarana u sebe, jer ocigledno sam potpuno negdje promasila 🙁

          • Ma ja sam razočarana nu sebe, jer sigurno nisam nešto negde dobro objasnila. Kažem objasnila, jer dam od ove slike pravila još tri puta, ali štanglice,i svaki put je samo bilo bolje (velika je mera, pa stavljam u zamrzivač i imam kolača do sledećeg puta). I meni bude svaka korica oko 280g, i imam neku tehniku snalaženja da mi budu relativno ravne ivice, ali sigurno nije manja kora. Ono što me naročito buni je dužina pečenja – pretposlednji put sam za minut produžila vreme pečenja, kora tako požutela da sam je morala baciti.
            Nema druge, snimiću video razvlačenja kora, pa javljam.
            Nadam se da se nećete potpuno obeshrabriti i odustati od nekog sledećeg pravljenja.

  • Eto ja se open javljam da dosadjujem (zaista, iskreno se izvinjavam sto citav roman ispisah na stranici!), sa novostima da je Rozenka uspjela 🙂 Kad ja nesto utuvim u glavu, jednostavno ne prestanem o tome da razmisljam, I MORAM probati ponovo, nema druge 🙂 Zadnjih par godina sam se nekako ozbiljnije bacila na recepte i osjecam se komfornije u kuhinji, tako da imam malo vise samopouzdanja da se sukobim sa “ozbiljnim” jelima 🙂 Treba doseci odredjen nivo da znas kako izgleda kad se puter pravilno muti sa secerom (plus kako treba izgledati puter na sobnoj temperaturi), pa zasto odredjena tijesta moraju prenociti u frizideru, kako se pravilno brasno mjeri…I takve stvari 🙂 Cesto puta se takve stvari “podrazumevaju” (narocito kod moje majke, koja nije imala previse strpljenja kada bih ju pitala, i ako bih htjela probati nesto novo, odmahnula bih rukom i rekla kako to ne valja tako), i to bih rekla da je najveca “falinka” mnogim nasim blogovima (za izuzetkom vaseg i jos nekoliko); jer nije lako naci sta/kako/zasto za te pocetnicke korake. Uz americke/kanadske blogove sam opet “uhvatila” te prve stepenice, a oni opet nemaju tako bogatstvo sastojaka i raznolikost kolaca kao kod nas. A da ne govorim o razlikama izmedju dimenzija sudova, mlecnih proizvoda (i zamjena odavde). I tako odlucih ja da se uhvatim u kostac sa raznim specijalitetima (djelomicno zbog nostalgije, djelomicno da dokazem sebi da mogu, a djelomicno da me pohvale komsinice :)); a najvise jer imam dijete koje ponekad pojede recimo 3 bobice grozdja za veceru pa stalno moram smisljati nesto da imam pri ruci da moze glodati, ako bas nista drugo 🙂
    Skroz sam sada skrenula, ali evo me opet nazad do Rozenke 🙂 Moram da priznam da sam malo varala, jer sam u jednoj nasoj radnji pronasla paket korica za istu, te sam odlucila kupiti da vidim otprilike sa cime treba baratati. Odlucila sam da ju pravim za praznike (ovdasnji Bozic; 25 dec), da bih mogla da razdelim komsijama (pravila sam razne kekse i kolace – to je ovdje kao tradicija tokom praznika, samo sto ljudi ovdje uglavnom prave ono sto bi kod nas bili neki keksi…zato ja tvrdim da nasi recepti nemaju premca :)) Nakon toga je bilo mnooogo lakse, jer sam imala nekakvu reprezentaciju kora uzivo, pa sam valjala tijesto prema tome (iako jos uvijek nemam odgovarajuci pleh). Tijesto se umijesilo sasvim fino, kao prvi put, i ovaj put se nisam prepala zbog velicine jer sam znala kako treba izgledati. Jedino sam izgledala cudno sjedeci ispred rerne, pomno gledajuci svaku koru dok se pekla (Mini-Mouse je dovukla svoju malu stolicu da gleda sa mnom, tako da nisam ostavila dojam skroz prolupale domacice :). Za fil nisam isprva bila skroz sigurna jer mi se cinio rijedak; medjutim, cim se malo ohladio i stegao, to je zaista bio najljepsi okus na svijetu (a ja inace nikad narocito nisam voljela orahe u kolacima; i gledala sam oduvek da ih maksimalno izbjegavam). Muz je doduse malo upropastio jer je nekoliko puta obilno kasikom vadio fil iz serpe da “malo proba”, ali ispalo je ipak dovoljno. Nafilovala sam dakle oko 5 slojeva visine (sasvim je bilo dovoljno, jer sam odlucila da sjecem na kockice kao sitne kolace), i glazura je isto bila veoma laka (iduci put cu praviti jos sareniji dezen, jer se inace u slobodno vreme bavim ukrasnim kolacicima i slikanjem istih :)) Predivan kolac u svakom smislu; prezadovoljna sam, i ovo ce ostati u trajnom repertoaru 🙂 I sto je navaznije, komsinice su pohvalile 🙂

    • Ma koliko ste me samo obradovali i oduševili komentarom! I neka je ceo roman, uživala sam u svakom slovu!
      Žene se ustručavaju da prave domaće korice za Rozenku, a zaista nema razloga – prva bude onaaaaako, druga je bolja,a već se treća sama od sebe pravi. I tako za svako pravljenje. Inače, od kako sam je prvi put napravila, uvek imam Rozen štanglice u zamrzivaču: dok se kafa skuva, kolač izvučen iz friza se ugreje i mogu da dočekam i najiznenadnije goste. Čim se istroše zalihe, ja napravim ponovo.
      Što se tog poklanjanja među komšijama tiče – to je jedan jako lep običaj! Ove godine sam nekoj deci napravila novogodišnjih keksića i napunila metalne kutije i poslala – koliko je sreće i radosti bilo među njima. Neverovatno. Vama može ideja da bude da poklanjate tanjir naših sitnih kolača – stranci bi bili ushićeni, sigurna sam. Isto tako, za sledeću godinu obratite pažnju na Bakine šapice na ovom blogu – to je recept moje bake i odlične su. Jedna mi je gospođa, koja je bila deo diplomatskog kora negde u Africi, rekla da ih je pravila (sa puterom) i da su svi bili oduševljeni.
      Sledeći izazov može da bude Doboš torta – pala mi je na pamet, jer sam se davno, davno, bila zarekla kako nikada neću praviti Doboš tortu i Rozen tortu od domaćih kora. Očigledno nisam bila od reči.
      I na kraju – koliko sam se slatko nasmejala na scenu gde Mini Maus i mama na Mini Maus sede ispred rerne i čekaju da se nešto desi – ma urnebesno!

    • Ako pravite štanglice, onda ostavite pet – biće niže, ali ćete dobiti više. Ukoliko želite tortu – onda podelite na dva dela i dobićete manju, ali visoku tortu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

s