Rozen torta od domaćih kora

Rozen torta mi je jako dugo bila omiljeni kolač. Jedan od veoma bitnih razloga bio je i taj što sam u nekom razdoblju života, tamo negde pred kraj tinejdžerskog doba, obožavala roze boju, tako da sve što je dolazilo u ovom koloru proglašavano savršenim. Daleko od toga da sam bila u maniru “eksplodirala je Barbikina kuća svuda po meni”, već sam više naginjala ka tim bebi nijansama – baš kao i glazura kod Rozenke. Verovatno sam zbog toga kidisala upravo na roze deo svakog tanjira sa sitnim kolačima i punih usta sam se pravdala – pa šta ću kad volim roze….. Srećom, radilo se o bliskim prijateljima i komšijama, gde sam uživala izuzetne kredite.

Evo, sad pišem i baš razmišljam – šta bi bilo da sam imala devojčicu? To sa roze bojom me je, srećom, prošlo; volim je još uvek u toj svetloj ili puderastoj nijansi, ali sam daleko od onog stepena apsolutnog obožavanja. Sa druge strane, devojčice sada oblače u sve roze nijanse – od puder do ciklama, a meni taj rodni kolor nije baš po volji. Zapravo, Luka je najmanje imao svetlo plavih odevnih predmeta: on je, po modnim afinitetima svoje majke, nosio bež – mnogo bež, teget, žuto, zeleno, crveno…. Ne znam ni sama da li sam mu ikada kupila išta svetlo plavo, mogao je da ima jedino ako je dobio nešto na poklon. Verovatno bi mi i devojčica bila oblačena u neki safari stil ili bi nosila bratovljevu bajker-jaknu (o, da, imao je i još uvek je čuvamo – to je već bio modni krik koji mu je moja mama obezbedila) ili bi imala neke bordo i tamno zelene plišane haljinice. Ne znam, ali ću valjda imati unuku, pa ćemo da vidimo dokle će ići moje modne ludosti.

Rozen torta ili Rozen štangle/kocke ili Rozenka – nekada se daleko ređe pravila, jer je mnogo manje kupovnih kora bilo. Sada ih ima svaka, i najmanja bakalnica, pa čak i od više proizvođača na jednom rafu. Šta ako vam kažem da ako niste probali Rozen tortu od domaćih kora – niste Rozen ni jeli? Rizukujem da budem proglašena za kulinarskog snoba, ali zaista – Rozen torta od domaćih kora je nešto sasvim deseto od one napravljene od kupovnih, bez obzira koliko dobre one bile. Domaće korice su puteraste, pa se onda spoje sa puterastim filom, pa se ostavi dva-tri dana da se sastojci sjedine (ne budite Tanja, pa da ih odmah sečete!) i onda vam se pod zubima otvara komadić raja. Nešto beskrajno ukusno, stopljenih delova kolačića, finog izbalansiranog ukusa, sa slatkoćom koja je taman – svi koji su probali ovaj kolač su listom sklopili oči i tako žmureći uživali. Ne karikiram, stvarno. Naravno da sam im svima naglasila: jedite sa razumevanjem, kore su domaće 😉

E, sad: pitali su me svi moji degustatori (nakon uobičajenog – da li si ti normalna?) – koliko ti je vremena bilo potrebno da napraviš sve ove korice? Ništa specijalno zahtevnije od nekih drugih kolača koji su samo naizgled jednostavniji. Kada se uhvati ritam, to ide kao luk i voda. Ne lažem, časna reč. Bitno je da znate sledeće:

  1. Umešeno testo izmeriti na vagici i podeliti na 5 delova.
  2. Svaki deo razvlačiti na papiru za pečenje na kome će se i peći i to tako što se preko testa stavi celofan ili drugi komad papira za pečenje. Testo se razvija na dimenziju 40x30cm i onda se na polovini pritisne nožem ili lenjirom – kako bi se napravio usek kuda ćemo nakon pečenja svaku koru podeliti na dva dela.
  3. Kada se testo razvija između papira i celofana (ili drugog komada papira), onda nije potrebno dodavanje brašna, koje bi uticalo na promenu strukture testa.
  4. Kore se peku na prevrnutom plehu u rerni i potrebno je da ostanu bele (samo ivice smeju blago da požute)
  5. Ispečene kore se slažu jedna preko druge i odozgo se stavlja neki pleh ili tacna, kako bi ostale ravne.
  6. Nafilovan kolač je najbolje ostaviti 2-3 dana nakon glaziranja da se glazura prosuši i sastojci prožmu, pa tek onda seći.

 

Ukoliko želite niži kolač – štanglice, onda nije potrebno da se testo deli na dva dela, već se kolač pravi od pet korica, koje se uobičajeno filuju. Jedino treba udvostručiti količinu sastojaka za glazuru.

Prilikom pečenja, uobičajeno sam merila vreme: za prvu koru mi je bilo potrebno 8 minuta. Oslonivši se na to, i za sledeću sam uključila tajmer (uvek uključim na nešto ranije, pa dežuram minut-dva) – ispalo je da se rerna tada ozbiljno razradila, te da mi je druga korica požutela više nego što sam htela (mada sada mislim da bi i ta kora prošla). Tako je ispalo da mi Rozenka ima 9 kora, bez namere da joj dam biblijske karakteristike niti da podlegnem iskušenju i nazovem je “Rozen sa devet kora”. Da sam hoklicu metnula ranije pred rernu, imala bi svih deset, tako da je božanska ispala – sasvim slučajno. Ili namerno, jer kako drugačije da bude nešto ovakvo, u šta se uloži trud? Još jedan kolač koji će krasiti svaki moj budući tanjir sa sitnim kolačima.

Rozen torta od domaćih kora

09.02.2020.

By:

Ingredients
  • KORE
  • 200g šećera
  • 100g putera
  • 1 jaje
  • 1.5dl mleka
  • 600g brašna
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • FIL
  • 2dl mleka
  • 250g šećera
  • 2 vanilin šećera
  • 250g putera
  • 300g mlevenih oraha
  • GLAZURA
  • 200g prah šećera
  • 1 kašika soka od limuna
  • 1-2 kapi crvene jestive boje
  • 3 kašike vrijuće vode
Directions
  • Step 1 Umutiti šećer i puter, pa dodati jaje i mleko i nastaviti mućenje. Na kraju usuti brašno izmešano sa praškom za pecivo i umesiti glatko testo.
  • Step 2 Testo izmeriti na vagici i podeliti na 5 delova.
  • Step 3 Svaki deo testa razviti preko posebnog papira za pečenja u koru dimenzija 40x30cm. Tako razvijenu koru pritisnuti po sredini nožem ili lenjirom, kako bi se nakon pečenja na tom mestu iseklo i dobile dve kore dimenzija 20x30cm. Postupak ponoviti sa svim ostalim delovima testa – svaki razviti na posebnom papiru za pečenje.
  • Step 4 U rernu staviti prevrnuti pleh i zagrejati je na 180 stepeni. Svaku koru peći 5-6 minuta, vodeći računa da ostane bela (čim ivice počnu da žute, odmah vaditi koru iz rerne zajedno sa papirom)
  • Step 5 Kore slagati jednu preko druge, a odozgo stavljati papir za pečenje, pa preko toga neki pleh ili tacnu, kako bi kore ostale ravne. Ostaviti kore da se prohlade.
  • Step 6 Za fil izmešati i zagrevati mleko, šećer i vanilin šećer. Kada provri, skloniti sa ringle, dodati puter i mešati dok se puter sasvim ne otopi. Na kraju dodati mlevene orahe i izmešati da se sasvim sjedine.
  • Step 7 Svaku koru premazati filom i slagati ih jednu preko druge. Poslednju koru ne premazivati, već prekriti papirom i pritisnuti nekom težom daskom, knjigom ili plehom koji se dodatni optereti, a kako bi se kore i fil lepo slepili. Ostaviti da se hladi.
  • Step 8 Za glazuru izmešati prah šećer, kolačarsku boju, sok od limuna i ključalu vodu u glatku smesu. Premazati kolač i ostaviti da se sasvim stegne i ohladi.
  • Step 9 Najbolje je da se pre sečenja sačeka dva-tri dana, kako bi se sastojci proželil. Seći tankim nožem, vukući ga uspravno.
  • Step 10 Napomena: ukoliko se želi niži sitni kolač, kore se ne moraju seći na dva dela, već se napraviti jedan veći, a niži kolač. U tom slučaju duplirati meru za glazuru.

 



4 thoughts on “Rozen torta od domaćih kora”

  • Torta je prelepa, jedino je pravim za Slavu, ali tada je pravim posnu. Prednost ove mrsne je puter u koricama i filu., Zato je ukus božanstven. U mojoj posnoj torti ukus malo popravi pirinčano mleko.
    Kao i uvek slike su ti fenomenalne, umetnica si u svakom pogledu.

    • Mnogo hvala, Violeta! Baš sam razmišljala o posnoj verziji i isto sam zaključila da je ovde štos u puteru i orasima, te da to fali posnoj verziji. Prosto se ne usuđujem da je pravim, ali sad kad si rekla pirinčano mleko – možda bi se dalo nešto učiniti povodom toga 😉

  • Draga Tanja svaka cast na trudu izgleda savrseno. Ja nazalost nikad u zivotu nisam probala Rozen Tortu. Moracu sama da je napravim mada me plase tolike kore. Super ti je Blog i da znas obozavam da te citam😉

    • Veliko hvala, Iva! Kako nisi? Obavezno da probaš! Taman posla da te plaše – to je samo dve kore više od obične torte od tri kore, je l’ tako? 😉

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

s

POSETITE SVOJ INBOX ILI SPAM/JUNK SANDUČE
Uspešno ste se prijavili. Hvala!