Skonsi (pogačice) sa sirom i vlašcem

Znate ono kada devojčice ili dečaci prate dešavanja oko nekih svojih omiljenih pevača, glumaca, sportista? U novije vreme i porodica iz rijalitija. Meni ništa od toga nije bilo blisko ni ranije, a ni sada. Istini za volju, volela sam i pratila dešavanja oko nekih košarkaša u zlatno doba jugoslovenske košarke i toliko od mene. Doduše, to je nekada bilo daleko komplikovanije, bez interneta i instagrama, ali smo se snalazili, da ne pominjem neka specijalna izdanja časopisa (uvek pomislim kako je nekada bilo jednostavno kontrolisati i vesti i pojavljivanje, za razliku od sada)

 

Ništa oko tih poznatih ličnosti me ne fascinira; ako nešto u prolazu i zapamtim, to je samo zahvaljujući dobroj memoriji. U muzici ne bih umela da spojim izvođača i pesmu, nešto sam bolja kod glumaca – volim filmove i serije, pa mi je filmografija za traljavu trojku.

Ono što ipak volim da propratim, pre svega kroz neke profile na instagramu, su dešavanja oko evropskih kraljevskih porodica. Znam, glupo, ali eto – nekoga nešto zanima. Našu ne priznajem, imam svoje potpuno nelaskavo mišljenje o njima, ali druge su mi zanimljive. Tako, ako vas zanima nasledni red, pravilo pozdravljanja, pravilo pojavljivanja i oblačenja – ja sam asistent asistenta protokol majstora. Odmah da kažem – nema tih para ni dragulja zbog kojih bih se menjala sa njima! To je veoma programiran i nimalo lak život koji treba da se provodi sa maksiofacijalnim grčom u vidu izveštačenog osmeha, privatnost je ravna nuli, i najnormalnija stvar je za njih luksuz. Ovo se pre svega odnosi na britansku porodicu, koja je najtradicionalnija i na neki način kruna svih kruna. Ipak, zbog podmlatka su najzanimljiviji. Imam među dinastijama svoje favorite: pored britanske, danska porodica mi je jako simpatična, švedska takođe. Holandsku prepoznajem, belgijsku jedva, a nova španska kraljica mi se uopšte ne dopada, kao što mi je i njen svekar bio nikakav. Vi koje mislite da je sasvim isprazno zanimati se za vladajuće dinastije, molim da obratite pažnju na španskog kralja Felipea i norveškog princa Haakona. Nema na čemu.

Naravno da sam odgledala seriju The Crown i da jedva čekam nastavak. Ta tradicija, te stege – nepojmljive su. Zamislite da se rodite i smatraju vas povlašćenim, jer ćete jednog dana biti naslednik. Pritom, niko vas ne pita da li ste talentovani za slikarstvo ili biznis ili prosto želite da lečite ljude i budete vrhunski hirurg, pošto em što imate smisla em tu vidite svoju svrhu. A, ne. Vaša profesija je određena još pre rođenja i bilo kakva promena u stavu ili eventualna pobuna protiv tradicije je istorijski događaj i bezmalo nemoguća. Eventualna buduća nevesta prolazi protokol školu, sve dok ne počne da se preispituje da li zaista toliko voli svog izabranika da bi sve to otrpela. A tek oni nakloni – one žene garant imaju titanijumska kolena, jer u štiklama i suknji klecnuti, a da zglobovi izdrže – to nisu čista posla.

 

Ta i takva Britanija je sklona pravilima i tradiciji, što ih izdvaja u celom svetu. Čaj u pet – ko god je čitao Agatu Kristi, sigurno je savladao da se uz čaj serviraju sendvičići, pogačice i kolači i da sunce ne mora da izađe, ali čaj mora da se desi. Stalno sam se pitala kakve su to pogačice i u mom mozgu su to bile jedine koje sam tada znala – one od lisnatog testa.

Avaj! Nikako. Te pogačice, kao se prevode kod nas, su zapravo skonsi. Najčešće su slatke, a neretko se prave i slane. Dodaci su razni – u slatke ide voće ili čokolada ili nešto slično, a u slane – šta god želite – sir, začinsko bilje, šunka….kako god. Ono što je karakteristično za njih je da se testo ne mesi do glatkog stanja, već tek koliko je potrebno da se sastojci sjedine i ostanu na mestu, dajući testu rustični izgled. U nekim receptima stoji soda bikarbona, ali pošto njen lužasti ukus podnosim isključivo i samo na bavarskim perecama – u svim receptima se trudim da je zamenim sa praškom za pecivo.

Mi nemamo čaj u pet, a daleko se ređe piju oni pravi engleski čajevi u odnosu na biljne i voćne. Na prvi pogled, nemamo priliku da se častimo skonsima/pogačicama. Ne bih ja to ipak rekla. Zamislite sledeće situacije: dodatak uz bilo koji obrok, doručak uz jogurt, užina i moj favorit – slavsko posluženje, gde se mini-projice smenjuju sa skonsima. E, sad kada sam vam otkrila najbolje (doduše oženjene) prilike sa evropskih dvorova i pokazala vam gde sve možete da poslužite skonsi pogačice – evo i recepta:

Skonsi (pogačice) sa sirom i vlašcem

21.08.2020.

By:

Ingredients
  • 400g brašna
  • 1 kašičica šećera
  • 1 prašak za pecivo
  • 1/2 kašičice soli
  • 1/4 kašičice mlevenog bibera
  • 125g hladnog putera (isečen na kockice)
  • 1 jaje
  • 5 kašika hladne vode
  • 90g kisele pavlake
  • oko 20g seckanog vlašca
  • 120-150g izdrobljene fete
  • 1 jaje za premaz
Directions
  • Step 1 Izmešati brašno, šećer, prašak za pecivo, so i biber, pa dodati puter iseckan na kocke. Izešati- najbolje rukom, ili mikserom, na najmanjoj brzini u svega nekoliko okretaja. Dodati jaje, hladnu vodu i pavlaku, sir i vlašac, i u nekoliko pokreta (10-15) napraviti rustično testo (ne mesiti do glatkog stanja, već tek koliko je potrebno da se sastojci sjedine)
  • Step 2 Izručiti testo na pobrašnjenu radnu površinu i pritiskati (može i rukama) kako bi formirali pravougaonik debljine 2.5cm.
  • Step 3 Iz tako formiranog testa, modlom prečnika 5cm isecati pogačice (ili ih seći na kvadrate od 5cm) i ređati ih na pleh postavljen papirom za pečenje.
  • Step 4 Preostalo testo samo rukama skupiti, tek da se sjedini i ponoviti postupak isecanja pogačica, sve dok se ne utroši svo testo (dobije se oko 24 pogačice)
  • Step 5 Pogačice premazati umućenim jajetom.
  • Step 6 Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200stepeni 12-15 minuta (dok ne dobiju zlaćanu boju) Služiti ih tople ili hladne.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

s

POSETITE SVOJ INBOX ILI SPAM/JUNK SANDUČE
Uspešno ste se prijavili. Hvala!