Rajska torta

Mnogo davno, u prošlom životu, a zapravo tokom studija, sam se zabavljala sa jednim Sašom. Bila je to ona slatka, fina studentska ljubav, puna šetnji, gledanja filmova, telefonskih razgovora, sačekivanja i ispraćanja. Bilo je to s početka devedesetih, u sred onog ludila i nemaštine, kada je podeljena kesetina kokica iz Pećine najčešće bila jedina čast tokom izlaska.

U njihovoj kući sam bila rado viđen gost, njegovi roditelji su me jako voleli: dobro dete, dobar student, pristojna, a razgovorljiva, nikada nisam propuštala da se ispričam sa njima, da im kažem šta spremam od ispita, a šta sam položila. Njegovu mamu nije mrzelo da uvek spremi nešto kada dolazim, a ja sam neke navike usvojila od njega: da jedem picu sa pobacanom kiselom pavlakom odozgo, da pijem jogurt uz nju. Kod njih u kući sam prvi put probala heljdu, jer je njegov brat, koji je uvek nekako bio ispred svog vremena, pilot – strog i striktan, vodio računa o ishrani. Hej, heljda ’92.! Pojela sam ja te palačinke, a s obzirom da sam tek nedavno  počela polako i izdaleka da se volim sa ovom (pseudo)žitaricom, nevoljno sam prebacivala zalogaje po ustima, sve vreme u sebi razmišljajući – kud i dođoh, zašto nismo otišli u neku šetnju ili bilo šta drugo? Uz Sašu sam počela da jedem Rusku salatu, jer nisam mogla da verujem da neko sa toliko slasti može da jede nešto što ja, istini za volju, ne želim ni da probam. Nakon što je njega poslužila, mami sam samo rekla – daj i meni, verujem da od čuda nije mogla sebi da dođe. Pošto sam uz Prvog muža tokom zabavljanja počela da jedem masline, moj tata u svom smislu za humor, a videvši u kom to pravcu ide, samo je prokomentarisao – nemoj, sine, da nađeš nekoga ko voli karfiol, načisto ćeš me upropastiti! (ovo zato što ga ja – još uvek – ne jedem uopšte, a on ga je jeo mučno i nerado)

Jednom tako sam kod Saše probala novu tortu koju je njegova mama napravila, a mislim čak da je brat doneo recept. Radilo se o torti sa listićima badema, sa voćem, slatkom pavlakom….. Svi ti ukusi kada se spoje, daju jednu potpuno fantastičnu, zaista Rajsku tortu. Uvek sam volela kada je teta-Rada pravi i uvek sam bila specijalno obaveštavana da je u planu, da je slučajno ne propustim. Donela sam i mami recept, ali njoj nikada nisu bile pri srcu torte filovane slatkom pavlakom, pa nije zaživelo u njenom opusu. Da ne pominjem što listića badema tada nije bilo ni u najavi, pa je priprema bila duga i mukotrpna: badem se blanširao, sušio, pa seckao. Srećom, mama je recept zapisala u svesku, tako da je sačuvan.

Nakon što smo se razišli, Saša i ja smo ostali dobrim prijateljskim odnosima punim poštovanja, i u sporadičnom kontaktu, najviše porukama – o rođendanima i o kada nekome nešto treba ili za još sporadičnije – kako si, šta ima novo. Teta-Rade više nema, pa sam ja njemu iznebuha poslala poruku – koje je voće ono beše Rada stavljala u Rajsku tortu? Dobila sam samo odgovor: dobro, da li si ti normalna? Kako je on vazda bio čokoljubac i ovu tortu je jeo pod moranje i rekreativno, pitao je brata i dobila sam prosleđen komentar – bilo koje, samo ako se koristi zamrznuto – dobro ga ocediti. Šta bi bilo da sam mu recept tražila?!

Ovo nije klasična starinska torta, uprkos tome što je kod nas već skoro trideset godina. U ono vreme je bila skupa i nepristupačna, jer – listići badema? Sveže šumsko voće? Slatka pavlaka? Puter? Sada je to postalo daleko dosežnije: listića badema ima u mnogim zdravim hranama (preporučujem diskont Zdravac – tamo sam pronašla neuporedivo najjeftinije), šumsko voće, kao najsitnije i najpogodnije za ovu tortu, ima da se kupi u svakoj bakalnici. Slatka pavlaka – obavezno mlečna, znači Moja kravica (bolji izbor, lakše se muti) ili President. Sve drugo će pokvariti ukus i bićete miljama daleko od onog puterastog, mlečnog ukusa, koji se očekuje.

Malo je izazovno napraviti koru, jer testo koje se dobija je mekano, prosto sam ga razmazivala preko papira za pečenje. Sve drugo je – luk i voda! Ima li jednostavnijeg fila od slatke pavlake? Voće koristite po ukusu. Da li ćete da stavljate posebnu vrstu u svaki sloj ili da ih mešate, kao ja – stvar je afinitieta. Preporučujem da koristite što sitnije voće: sitne maline, borovnice, ribizle. Kod mog piljara nije bilo ribizli, pa sam ih zamenila kupinama – previše su krupne za ovu svrhu. Kako god – dobija se torta čiji će vas miris badema obuzeti prilikom svakog otvaranja frižidera. Torta zbog koje se teško ostaje na dijeti. Ne pitajte kako znam.

NAKNADNA NAPOMENA: Ivana sa bloga Birajmo zdravije je napravila low-carb varijantu torte, pa ukoliko vam je potrebno nešto tako – pogledajte ovde.