Kolač sa sirom i kajsijama

Da li ste i vi poželeli da imate vremeplov, te da možete da se vratite u neke delove svog života? Ja sam od onih koji misle da sve što se dogodilo je baš tako i trebalo da bude – da nas nauči, sačuva i ojača, pa neki ispadosmo snažni za Ginisa, te stoga verovatno ništa ne bih menjala (osim nekih preranih odlazaka, ali bi me razmišljanje o tome samo rastužilo). Volela bih da se vratim u prošlost i nekim ljudima kažem šta mislim, a na osnovu potonjeg iskustva sa njima (bez brige, osim hladnih reči bi jedina agresija bila prezrivo podizanje leve obrve – desnu ne umem, a šamara nisu vredni) Potom, ono bitnije – volela bih da se vratim na neka mesta i neka iskustva koje mi je život servirao i još snažnije uživam u njima. Nažalost, tek sa godinama shvatimo koliko su bila dragocena.

Ponekad mislim da me trenutni boravak na nekom mestu, neko dešavanje, zamara, te da bih radije bila negde drugo i nešto drugo radila. Onda, sa vremenskom distancom, na isto to gledam sa setom, shvativši puno značenje panta rei izraza i njegovog pojašnjenja u vidu – ne možeš dvaput ući u istu reku. S tim u vezi, kada primetim da više nema ni onih ludih destinacija za službena putovanja, a ni atmosfere i druženja kao ranije, moja mama uvek doda – ćuti, sine, gde je sve tvoja noga kročila. U sebi na to obavezno nadodam – i nije umela sasvim da uživa u tome, jer su mi možda misli bile na drugom mestu i/ili drugom društvu.

Uvek sam volela da idem u Nemačku. Bila sam u Berlinu, Frankfurtu, Kelnu, Minhenu i nekom malom mestu Kerpenu. Berlin je zanimljiv, ali sam ja sve vreme imala neki jako čudan osećaj, kao da se veliki vođa prekjuče iselio iz njega; ne znam, ne umem da objasnim. Frankfurt je suviše poslovan, nekako strog i tehnički. Minhen je baš po mom ukusu. Nekoliko godina sam ga bar jednom godišnje posećivala, a nikada ga nažalost nisam lepo i kako treba istražila. Jednom hoću, sigurna sam, sasvim turistički da odem i vidim sve šta sam propustila. Ljubazni domaćini su nam uvek priređivali doček za pamćenje, tako da sam se u njihovoj režiji kuglala, boćala, imala neke team-building igre u zatvorenoj hali, koja je sa gomilom navučenog peska glumila bar na plaži sa sve odbojkaškijm mrežama na pesku (rekla bih da joj je to originalna namena), boravila negde po bavarskim planinama, učestvovala u bavarskim olimpijskim igrama i muzla imitaciju krave (ne pitajte, o tome neki drugi put….), imala predavanja u preuređenom samostanu, posećivala fabriku piva. Kod njih sam imala i Oktober fest repliku, za koju sam morala da se pojavim u svojoj narodnoj nošnji (za sve koji sumnjaju u naše korene – bila je jedna od primećenijih, jer su svi hteli da se izbliza dive našem vezu i lepoti šumadijske nošnje), a tokom te večere sam zajedno sa Iris iz Zagreba igrala užičko kolo na Pink flojd muziku. Da li me razumete što priželjkujem taj vremeplov?

Ta ista firma domaćin, veoma originalna po mestima na kojima je organizovala prezentacije, nam je bila isplanirala i predavanje jednog u to doba njihovog najvećeg stručnjaka na polju interneta, društvenih mreža i slično. Radnja se dešava pre osam godina i spram onoga gde su te iste oblasti sada – to je bilo rano kameno doba. Ipak, u to doba je bilo više nego zanimljivo. Prvo, radilo se o jednom od bavarskih dvoraca (da me ubijete ako se sećam imena), pa sama šetnja do zimske bašte ili nekog sličnog izvornog objekta pretvorenog u kafe-poslastičarnicu je bila čisto uživanje.

Sala za prezentaciju sređena tako da se osećamo izuzetno bitnim, a prezentacija osmišljena da pruži red informacija, a red zabave:

Ono zbog čega vam sve ovo pišem je kolač koji sam u tom kafeu kasno ugledala i već godinama mislim o njemu. Naime, imali smo mi svoj ketering tokom predavanja, a taj sam kolač zapazila već skoro na odlasku, inače bi bio moj ili ničiji. Znate one nemačke kolače, voćne, aromatične, sa slojevima, gde često ima i neki sir? E, taj.

Tek sada sam se nakanila da probam da napravim nešto slično. Verovatno nije ni blizu onoga iz dvorca, ali me je nekako podsetio baš na taj. Spajala sam recepte, odbacivala ono što mi se učinilo viškom i dobila jedan veoma osvežavajući, lagan, aromatičan i ukusan kolač. Korica je nešto poput one za lenju pitu, na primer, ili rendanu pitu. Fil je vrlo zanimljiv i biće osnova i nekim drugim kolačima: izmešala sam sir, šećer, belanca i griz, pa premazala preko kore. Čak i da se samo tako ostavilo ili na par mesta posulo sa malo džema, dobio bi se vrhunski kolač. Iseckane kajsije poređane preko fila su dale ovom kolaču još više osvežavajuću notu, a rendano testo odozgo, pojačano listićima badema je tačka na i. Ovo je ako želite ili imate potrebu da se odmaknete od uobičajenih kolača, da ponudite nešto novo, a da ipak ostanete na poznatom terenu. Pravo otkriće.

Voće se može menjati sa sezonom. Breskve – sveže ili iz kompota – su dostojna zamena, šumsko voće, neke smokve, kruške, sve to može, jer se dobija sasvim novi kolač od već poznatih sastojaka i tehnike, kolač čije pečenje i hlađenje prizovu i ukućane iz najudaljenijih prostorija da dođu do kuhinje prateći miris. Nisam kriva ako i neko iz komšiluka pozvoni na vrata – za svaki slučaj imajte dovoljno kafe i limunade kada planirate ovaj slatkiš – imaćete goste, sigurna sam 😉

Kolač sa sirom i kajsijama

12.07.2020.

By:

Ingredients
  • KORA
  • 300g brašna
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • 150g putera
  • 100g šećera
  • 1 vanilin šećer
  • 2 žumanca
  • malo hladne vode (4-5 kašika)
  • FIL
  • 2 belanca
  • 100g šećera
  • 1 vanilin šećer
  • 1/2kg krem sira (Moja kravica Kuhinjica ili Ala krem šabački)
  • 2 kašike griza
  • 5-6 većih kajsija
  • šaka listića badema ili nekog drugog seckanog koštunjavog voća
  • prah šećer za posipanje
Directions
  • Step 1 Izmešati brašno i prašak za pecivo, pa dodati hladan puter i “utrti” viljuškom ili mutiti mikserom, da se naprave grudvice. Potom dodati šećer, vanilin šećer i žumanca i nastaviti mešenje. Na kraju dodati vodu, kašiku po kašiku, tek koliko je potrebno da se testo formira i sjedini.
  • Step 2 Odvojiti 1/3 testa, uviti u foliju i staviti u zamrzivač. 2/3 testa takođe staviti u foliju i hladiti u frižideru pola sata do sat.
  • Step 3 Veće ohlađeno testo razviti na papiru za pečenje u veličinu 20x32cm ili sličnu i tako zajedno sa papirom prebaciti u pleh istih dimenzija (može se testo i samo utisnuti u dno pleha namazanog mašću ili puterom i posutim brašnom) Odložiti pleh sa strane.
  • Step 4 Za fil dobro umutiti belanca, pa dodati šećer i vanilin šećer. Potom dodati krem-sir i na kraju umešati griz. Pripremljen fil izliti preko testa.
  • Step 5 Oprane kajsije iseći na režnjeve, tako da se od svake kajsije dobije 6 kriški. Poslagati kajsije preko fila od sira.
  • Step 6 Preko voća i fila narendati onu trećinu testa iz zamrzivača. Odozgo posuti sirovim listićima badema.
  • Step 7 Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 40 minuta.
  • Step 8 Seći prohlađeno i po želji posuti prah šećerom.


1 thought on “Kolač sa sirom i kajsijama”

  • Podsetila si me na kolač “Pita od jogurta”. Probala sam je sa raznim voćem, ipak kajsije su najbolje. Divne su sa tim sirastim ukusima. Probaću i ovu tvoju verziju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

s

POSETITE SVOJ INBOX ILI SPAM/JUNK SANDUČE
Uspešno ste se prijavili. Hvala!