Punjene lignje

Život u gradu ima nekoliko prednosti: rešeni mnogi komunalni detalji – struja, voda, kanalizacija, ulična rasveta, odnošenje smeća – logistika nas ni ne zanima, prosto se sve to dešava po nekom automatizmu. Zatim, čišćenje snega, pranje ulica, onda snabdevanje, pa zatim i pozorišta, bioskopi, sportski i svi drugi klubovi, sekcije i udruženja, kao i blizina lekara, ustanova, škola i bolnica. Životu na selu ima veliki deo rečenog (kako koje selo, doduše) i još mnogo više. To mnogo više me poslednjih godina tera u razmišljanje da bih se u niskom startu preselila na neko selo ili planinu, samo da imam posao od kuće.

Rekoh da je jedna od gradskih prednosti struja i voda na dohvat ruke. Hmmm? Pretprošle godine je na par stotina metara od moje zgrade otvoren tržni centar; kako se, naravno, kasnilo u izgradnji i kako se, kao i većina građevina tog tipa, radilo u fuš-tehnici, cevi su pucale kao baloni od sapunice, te smo mi u dva navrata na po dvadeset četiri sata ostajali bez vode, a par puta nešto kraće! Zamislite tu tonu sudova, nemogućnost lične i ostale higijene – u ovom veku, u gradu koji se gura u red metropola! Kako kome padne na pamet – buši trotoare, postavlja optičke i ostale kablove; doduše, kasnije ponovo betonira taj trotoar, ali ne daj Bože da bi ga celog promenili, nego ga samo zakrpe, pa nam trotoari mahom liče na one u Kabulu.

Struja? I to je podložno isključenjima. Kvarove ne komentarišem – to se dešava svuda. Ipak, ako zbog potrebe neke zgrade koja se u komšiluku gradi isključe struju šest puta u toku dana (ne preterujem, bila sam na nekim slobodnim danima, pa sam brojala) – u koji krug bezobrazluka to spada? Pritom, i prethodnog dana su nam ukidali snabdevanje strujom, ali dva-tri puta, pa se ni ne računaju; da ne bude zabune: svako isključenje bude od pola sata, pa do nekoliko sati. Nijedan kućni uređaj ne voli da ga cimaju odlaskom i dolaskom struje, pa možete da zamislite da mi se strepnja popela na milion. Zapravo, dilema selo ili grad sigurno uvek izrodi potpitanje – koji grad? Verovatno ima i onih gde komunalne službe rade kako treba, gde nikoga ne iznenadi sneg u decembru niti najezda komaraca u junu. Gde se deca ne upisuju u vrtić po kriterijumima koje ni upisna komisija za Harvard ne bi mogla da dosanja. I tako dalje, primera je mnogo.

Baš tog dana kada je struja nestajala i dolazila šest puta, ja sam se latila punjenja lignji. Za slikanje, što je jako bitan detalj. To je ono kada jelo treba da ispadne najlepše moguće, da bude reprezentativno i da se baš udidi. E, pa taj nestanak struje dok je jelo u rerni – pa niti da vadim pekač niti da ga ostavljam na toplom; pa onda struja ponovo dođe, rerna tek počne da radi, tajmer zvoni na početku zadato vreme, a moje lignje samo što ne zaplivaju, koliko su žive. To takvo mučenje je za rezultat imalo izgled lignjica koje je trebalo da provedu pet minuta kraće u rerni. Ukus – niko se nije bunio, čak naprotiv, što negde govori da možda ja malo preterujem.

Lignje prvo nisam volela, a sada na blogu imam i one najprostije, sa krompirom, pa onda i testeninu sa lignjama. Ipak, ne ide da nemam i klasik – punjene lignje, jer je to verovatno ono odakle svi počnu. Ove su najprostije – punjene pirinčem, aromatizovane peršunom, sa dodatkom belog vina. Ništa tu nema specijalnog, ali kada se stope svi ukusi – prosto čujete šum mora i zvuk gitare u pozadini. Dobro, možda malo preterujem – udarilo mi isključenje struje (klima-uređaja) u glavu. Ali da iz pekača virka jedno veoma ukusno jelo, pogodno za posne dane – to nije preterivanje.

(inspiracija za krake u sredini pekača: Jeka Marić)

Punjene lignje

05.07.2021.

By:

Ingredients
  • 1/2 kg lignji
  • 1 glavica crnog luka
  • 1/2 šolje pirinča (kratkog zrna)
  • 1/2 veze peršuna
  • maslinovo ulje
  • so, biber
  • 1/2 šolje belog vina
  • 2 čena belog luka
Directions
  • Step 1 Lignje oprati spolja i iznutra, kao i krakove.
  • Step 2 Iseckati crni luk, pa ga propržiti na zagrejanom maslinovom ulju, dok ne postane staklast. Dodati pirinač, pa kratko pržiti uz stalno mešanje. Skloniti sa ringle, pa dodati so i biber po ukusu, kao i sitno seckani peršun.
  • Step 3 Svaku lignju napuniti pripremljenim filom (ne sasvim, jer će pirinač nabubriti prilikom pečenja i lignja može da pukne). Zatvoriti čačkalicom i ređati u pekač. Kraci lignje se mogu staviti u sredinu, da se peku posebno, ili se iseckaju, izmešaju sa pirinčem i budu deo nadeva.
  • Step 4 Izmešati belo vino i sitno iseckan beli luk, pa preliti preko lignji, da ogreznu. Ukoliko nije dovoljno, dodati još vina ili vode (zavisi od veličine pekača)
  • Step 5 Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 1/2 sata (proveriti da li je pirinač kuvan)
  • Step 6 Izvući čačkalice i služiti toplo.


3 thoughts on “Punjene lignje”

  • Draga gospođo imate priliku sledeće godine da promijenite te, kako rekoste u gornjem rcp., indijance. Neće žuti budite uvereni puno graditi, pa ćete biti mirni. Ja dolazim u vašu zemlju da se vakcinišem, i to BIRAM vakcinu, a vi se ponašate toliko razmaženo da je bezobrazluk blaga riječ. Evo primjera JEDNOG samo, ostalo mi upečatljivo, na početku korone nema kvasca, dobro, nabavi se kvasac brzo, ne prođe dugo počeste zavijati NEMA SMRZNUTOG GRAŠKA!!! Ja da sam na mjestu tih indijanaca poslala bih vas u pm

    • Draga Tanja, možda nisam bila jasna: za mene su svi političari, osim par časnih izuzetaka, indijanci. Daleko sam ja od razmaženog, ali sam jako bliska realnom i znam da se za tu fotelju svi bore ne iz cilja da svima bude bolje, nego da odabranom krugu bude dobro. Pritom mislim ne (samo) na aktuelnu vlast, nego i na sve prethodne i one sledeće koje će nekad doći. I ne samo na vlast Srbije, nego i na ceo Balkan, pa i znatno šire. O politici ne raspravljam, jer mi ne znamo ni delić onoga šta se i zašto dešava, pa rizikujem da u svojim očima ispadam glupa, a to je neoprostivo.
      Svaka vlast ima svoje i dobre i loše postupke, ali se nažalost svi bore za svoj period vladavine pre svega iz lične koristi, što nije baš lepo, priznaćete. Veliki pozdrav.

  • Pa draga Marinika razlika je ako se nekome imovinska karta malo promijeni, a s druge strane opančar postane hadžija. Eto npr. našem vječitom predsjedniku nije bilo dozvoljeno, pored ostalih nekretnina, da kupi tri spratića u Bg na vodi. Možda niste obavješteni, ali Beograd JESTE metropola, svi iz okruženja umiru doći u isti, a samo beograđani pljuju po njemu. Ma sram vas bilo, ne zaslužujete da živite u njemu. Pozdrav iz pravog Kabula! P. S. Juče sam isjekla gumu od auta na rupi koja stoji MJESEC dana nezakrpljena, struje imamo do prvog jačeg vjetra koji obori banderu…..itd.mrsko mi više, odoh da povratim

Leave a Reply

Your email address will not be published.

s