Posni slavski hleb

Opet sam pre par nedelja imala posetu stranih partnera i naš tim i njih dvoje (Švajcarkinja i Azerbejdžanac) smo otišli tokom obilazaka objekata i na ručak. Tokom ručka, došli smo nekako do običaja, pričala sam im o našoj tradiciji u vezi sa Božićem. Sve im je bilo novo i zanimljivo, pokazali su zainteresovanost iznad nivoa puke učtivosti (a počelo je sve – pa dobro, vaša prodaja će da skoči naglo pred 7. januar – ne, ne, kod nas nije običaj da se naveliko daruje okolo Božića…) Onda je Švajcarkinja rekla – jer je već prošla moj početni kurs slavskih običaja – ispričaj mu ono o svecu zaštitniku. Tu ja, naravno, dočekam svojih pet minuta, osetim da su sva svetla pozornice uperena baš u mene i započnem priču oko slave; sve ovo jer sam neizmerno ponosna na taj svoj deo tradicije, na to što je slava kulturna baština koju je i Unesco prepoznao i zaštitio, na to što sam vaspitana u tom pravcu da znam, umem i čuvam svoje nasleđeno. Azerbejdžanac je sve razumeo, postavljao potpitanja i vidi se da mu je bilo drago što je nešto novo naučio. Par sati kasnije, isti sastav ljudi, pa još proširen predstavnicima drugih sektora i direktorkom firme, a naš Azerbejdžanac, sav srećan što nešto novo zna, a i da pokaže znanje i nivo, upita direktorku: Tanja nam je pričala o svecu zaštitniku porodice – koji je zaštitnik tvoje porodice? A ona uzvrati – moj muž je Jevrej poreklom, mi nemamo slavu. Jadničak ućuta i uvenu, taman je mislio da je savladao taj deo običaja. Da ga ne mine želja za poznavanjem naših običaja i znanje mu ostane da lebdi u vazduhu, brže-bolje uzvratim – ali svi skupa slave slavu njenih roditelja. A, tako. Neznatno živnu, kao dete koje je ipak dobilo utešni slatkiš.

Druga jedna koleginica je udata za Italijana i žive ovde. Italijan je faca, da se kolokvijalno izrazim. Njegova majka Italijanka u sred Italije ima mali oltar, a tu drži i neke pravoslavne ikone. Prvo dete su krstili u pravoslavnoj crkvi, a kada je bio red za krštenje drugog deteta, Italijan je tražio da opet na istom mestu obave taj čin – što, pa baš je bilo lepo prošli put? To mi je primer kako religija spaja i obogaćuje ljude, a ne služi kao sredstvo razdora i nadmudrivanja – čiji je bog veći. Da smo svi isti, imali bismo svi jedne praznike, ovako, kao u slučaju ovog italijansko-srpskog braka, slave se dva Božića, Uskrsa – više je razloga za okupljanje, porodično druženje, a u metafizičkom smislu – zar nisu dva Boga jača od jednog?

Ipak, ovaj italijanski zet nije skroz zadovoljan našom tradicijom: mnogo mu se sviđa taj običaj slava, pa je svojoj supruzi rekao da bi baš voleo da i on ima svoju slavu. Ona mu je predložila nešto skroz logično – pa dobro, hoćeš da slavimo slavu mojih roditelja drugi dan, pa da pozovemo svoje prijatelje? Tek je kratko razmišljao i izrazio stav:  neće, kaže, njena porodica slavi Svetog Nikolu – posna slava, tu bude samo riba – on bi neku sa mesom….. Izgleda da su se Italijanu dopaloi i naše pečenje, Ruska i sve ostalo, rekla bih.

Volim slavu, volim raskoš običaja i tradicije, volim to što se tada okupimo, počastimo, volim taj berićet jela i pića. Svako slavi kako zna, može i ume, poštujući ono kako je poneo iz porodice, osavremenjujući i prilagođavajući kako mu prilike nalažu – i to mi je skroz u redu. Ne mogu reći da imam neka jela i pića koja su rezervisana samo za slavu ili ona koja se nikako ne mogu poslužiti na slavskim trpezama – danas vlada takva sloboda; sa druge strane – ne može svako sve (ni finansijski niti fizički), pa blagonaklono gledam na svaki način proslave svog sveca. Ono što obavezno treba da bude spremljeno je – slavski hleb. U januaru sam objavila mrsni slavski hleb, ali sam za potrebe posnih slava savladala i ovaj posni. Ne znam šta bih rekla – koji mi je bolji….ipak, možda ću sledeće godine za Svetog Luku ipak praviti ovaj postan: mrsni mi je više – slavski kolač, a ovaj je baš hleb. Od Gage sam ukrala štos da se pravi delom sa kiselom vodom, pa testo bude vazdušastije. Ostalo – adaptirala sam moj mrsni kolač i doradila ga, iskustveno došavši do nekih caka (otuda ove sitne kuglice među većim kuglama testa – popunjavaju prostor i služe da se ukrasi lepše postave. Kao što sam u januaru naglasila, svakako ga više neću kupovati, pa sam to obećanje i ispunila u oktobru (čak naučila neznatno lepše da ga ukrasim).

Posni slavski hleb - proces pripreme

Kada je stari sveštenik došao da očita slavu, mama se brže bolje pohvalila – vidite, oče, kako je mlada domaćica napravila slavski hleb (odakle joj ovo “mlada”, da mi je znati…..), a ovaj je uzvratio – baš sam hteo da kažem kako se vidi kada se trud i ljubav ulože u nešto. Eto. Tek sam sad ubeđena da nikada više neću poručivati slavski hleb, jer em što nije astro-fizika, em što ne zahteva nikakvu specijalnu umešnost niti vreme, em što ćete biti zadovoljni i ponosni na svoj trud.

Posni slavski hleb

10.12.2019.

By:

Ingredients
  • 100g brašna
  • 2 kašičice soli
  • 2 kašičice gustina
  • 70-100ml vode
  • 750g brašna
  • malo više od 1/2 svežeg kvasca ili kesica suvog
  • 1 kašičica šećera
  • 2 ravne kašičice soli
  • 200ml kisele vode
  • 150-170ml osveštane vode
  • 50ml ulja
  • 1dl vode
  • 1 kašika brašna
Directions
  • Step 1 Ukrase pripremiti dan ranije i ostaviti da se suše na sobnoj temperaturi, na parčetu papira za pečenje: izmešati brašno, so, gustin i postepeno dodavati vodu. Umesiti glatko testo, uviti u parče folije i ostaviti ga u frižideru na sat vremena. Nakon toga, praviti ukrase: 5 poskura (pečata), pticu, grozd, klasje, knjigu, burence, cvetove.
  • Step 2 Za hleb zagrejati malo osveštanu vodu, pa razmutiti kvasac sa kašičicom šećera i kašikom brašna. Ostaviti da kvasac proradi (zapeni se).
  • Step 3 U 750g brašna dodati pripremljen kvasac, kiselu vodu, so i ulje, pa umesiti glatko testo. Testo ostaviti u činiji pokrivenoj krpom na toplom mestu, dok se ne duplira u zapremini (pola sata do sat)
  • Step 4 Dublju šerpu prečnika 22-23cm pripremiti: na dno staviti parče papira za pečenje, a zatim iseći i trake papira i obložiti ivice (da bi bolje prionulo, može se šerpa isprati hladnom vodom pre postavljanja papira)
  • Step 5 Naraslo testo izručiti na lagano pobrašnjenu radnu ploču, pa ga podeliti na tri dela.
  • Step 6 Prvi deo testa formirati u disk (tanku pogaču) prečnika 22cm i postaviti na dno šerpe.
  • Step 7 Drugi deo testa podeliti na dva dela: svaki deo istanjiti u pantljike dužine 70cm, koje je potrebno uviti jednu oko druge. Tako uvijene pantljike postaviti po spoljnoj ivici diska na dnu šerpe, a uz bočne ivice šerpe.
  • Step 8 Treći deo testa podeliti na šest delova: od pet delova napraviti loptice, koje treba složiti u krst unutar krune koju formiraju pantljike
  • Step 9 od šestog dela napraviti dvanaest malih kuglica koje po tri staviti u prazne prostore između velikih loptica.
  • Step 10 Razmutiti kašiku brašna u decilitru vode, pa time, uz pomoć četke, premazati hleb odozgo. Na sredinu staviti poskur (pečat), a ostala četiri postaviti u krst na četiri strane. Postaviti i ostale ukrase odozgo po hlebu.
  • Step 11 Pripremljen hleb ostaviti da narasta oko pola sata, a u međuvremenu zagrejati rernu na 180-190 stepeni.
  • Step 12 Hleb peći 60-70 minuta – proveriti da li je gotov tako što se kucne prstom po dnu: treba da se šuplje čuje. Pred kraj pečenja se može ovlaš pokriti papirom za pečenje ili parčetom aluminijumske folije, kako ne bi previše zagoreo.


8 thoughts on “Posni slavski hleb”

  • Divan je kolač. Recept mi je poznat jer godinama pravim isti, ono što me najviše raduje u novim objavama je priča koja prati recept. Toliko životno, lepo rečeno, zanimljivo, kao životni film u kome se svi pomalo prepoznamo.

    • Hvala, draga Violeta! Meni je nekako šturo da recept ne prati i priča, a i volim da pišem 😉

    • 🙂 Mnogo hvala, draga! Probaj, mnogo je dobar.
      Eeeee, ukrašavanje. Možda se i krije neka vajarska crta u meni, ali je nestrpljenje + nedostatak vremena rezultiralo u odsustvu crte za ukrašavanje – i slavskog hleba i torti i svega….. Pogledaću link, mnogo hvala, i sigurno ću poboljšati (što i nije teško, jelte) tehniku, ali za prvi, drugi put – i više sam nego zadovoljna 😉

  • Gospodo Lekovic, ne postoje dva Uskrsa!!! Ima Uskrs i Vaskrs………. samo je Srbima svejedno kako im se zove NAJRADOSNIJI PRAZNIK i “obadvoje je ispravno”, STRASNO

    • Draga imenjakinjo, pre svega Vam se zahvaljujem na javljanju i komentaru, bitno mi je svako mišljenje. U mojoj porodici se oduvek govorilo “Uskrs”, pa ćete mi dozvoliti da tako i nastavim da zovem najradosniji praznik, naročito jer se radi o porodici koja me je krstila sa 40 dana te daleke 1972., kako svi pravoslavni običaji nalažu i da majka nije prisustvovala krštenju, opet iz tih običaja. Slava, Božić i svi drugi praznici su se slavili sasvim normalno sve vreme, dok neki drugi nisu umeli da se prekrste niti da nabroje svece na prste jedne ruke. Ta ista porodica me je naučila toleranciji i odsustvu potrebe da ljude svrstavam prema nacionalnosti ili veri, da negujem i upražnjavam svoju tradiciju, običaje i veru, onako kako su mi majka, baba i prababa prenele, ali da iznad svega poštujem tuđe, sve dok se radi o dobrom čoveku.
      Ne, ja neću reći da je “obadvoje ispravno”, jer kao što poznajem tradiciju i običaje, poznajem i gramatiku, ali s obzirom da me ni visoka sveštena lica nisu ispravljala dok sam govorila Uskrs, a kao što rekoh – tom su me nazivu stari naučili – mislim da nema potreba da se sada pod stare dane učim drugačije, iako se slažem da je u novije vreme uobičajenije reći – Vaskrs. Veliki pozdrav i još jednom svako dobro i hvala na javljanju!

      • Sve što ste napisali u vezi porodice je tako i kod mene bilo samo u mom slučaju daleke 1964 godine, s tom razlikom što je kod nas bio Vaskrs, kojeg smo slavili ispotiha, pa je jako glupo reći da U NOVIJE VRIJEME UOBIČAJENIJE REĆI VASKRS….. Ispade to pomodarstvo nekakvo.Svašta.Normalno da Vam ja neću diktirati kako ćete Vi slaviti u Vašoj kući pobogu, opet glupo rečeno da Vam ja DOZVOLIM da tako nastavite….. Ovo je izgleda Donkihotovski posao, da Srbi poslije komunizma progledaju i da nije svejedno, pa makar djeca da progledaju. Pitam se kako Hrvatima nije svejedno. Sveštena lica….hm….vjerujem u Boga i ono što nam je Patrijarh Pavle ostavio u amanet. I da završim, Vaskrs pred ovaj nesretni rat u sarajevskom”Oslobođenju” osvanuo veeeliki naslov preko čitave prve str. SRETAN USKRS prenijet iz srbijanskih novina, dole u komentaru pljuvačina kako Srbi ne znaju šta slave i……da ne nabrajam dalje, bilo je mučno. Lijep pozdrav

  • Još samo da dodam, drago mi je da makar ovdje gde sada živim, BL, progledaše, pa te nebitne stvari polako promijeniše…. I moja tetka od 80 i kusur god. više ne govori tlak nego pritisak, and so on…. Ko razumije – shvatiće. LP

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

s

POSETITE SVOJ INBOX ILI SPAM/JUNK SANDUČE
Uspešno ste se prijavili. Hvala!