Falafel – posne ćufte od leblebije

Iako godina nije još na samom kraju, mogu slobodno reći da mi je falafel gastronomsko otkriće 2019! imamo još dvadeset osam dana do dočeka, ali su neke stvari već izvesne: pripremam nedelju torti, imam neki terin, jedan liker, biće tu još ponešto, ali ništa ni slično kao falafel.

Obično se, pre nego što se pripreme novi kalendari, izglancaju novogodišnje odluke i definišu želje sebi i dragima za narednih 366 dana ovog puta, svodi bilans protekle. Ova moja – ništa specijalno. Čak i bezvezna i za zaborav. Ovo namerno glasno izgovaram, sve nešto misleći da je sudbina, univerzum, neka viša sila ili potpuno ljudski faktor….dakle, da su svi oni kapriciozne inadžije, koje će mi reći – bezvezna, kažeš? E, sad ćeš da vidiš kako umemo da ti naredne četiri nedelje napravimo svetlucavim i šljokičastim, tako da 2019. upišeš onim svojim zlatastim flomasterom čime deklarišeš tegle sa džemom i ostalom zimnicom. Eto, izazivam sve te sile koje imaju neki viši uticaj na moj život – istaknite se i naterajte me da tekst za četiri nedelje bude – čoveče, šta ovo bi? Koliko lepih stvari može da se desi u ovako kratko vreme. Ukoliko se te više sile ne umešaju – šipak!

Kakva god da je, musava i metiljava, ova godina je iznedrila jedno fenomenalno jelo – falafel. Čula sam ja za falafel mnogo ranije, ali nisam imala priliku da ga probam. Štaviše, jedan od Lukinih najboljih drugova je polu-Libanac, pa je Luka i kod njega i u libanskoj brzoj hrani jeo falafel i pričao mi da je savršen, ali meni se sve nešto nije dalo. Sve dok nisam iz DM-a dobila paket bio proizvoda, a među njima i smesu za instant falafel. Prvom prilikom sam ga pravila i ostala zatečena: savršen ručak! A falafel sam čak pravila na neuobičajeni način – kao ćufte u sosu i servirala sam ih sa pire krompirom. Probavši te DM-ove ćufte od leblebije, sebi sam zadala zadatak više: da nađem meru da ga tako savršeno začinim, da obe vrste luka ovo jelo ne naprave socijalno apsolutno neprihvatljivim, a onoga ko ga jede – vukom samotnjakom koji u tišini četiri zida okajava mirisne grehe i proklinje falafel pun luka koji je pojeo.

Dalje, čitala sam ja dosta o falafelu, ali sam nailazila na oprečna mišljenja – šta se radi sa leblebijom? Stavlja se kuvana? Kratko potopljena? Dugo potopljena? Iz tegle/konzerve? Onda sam sabrala mišljenja i došla do onoga – da oni koji ne znaju, koriste kuvanu (izvinjavam se svima koje sam nehotice ovim uvredila). Naime, falafel svoju teksturu dobija korišćenjem sirove leblebije koja se 24 sata drži potopljena u vodi. Ona je blago zrnčava, nikako lepljiva, odnosno kašasta, kakvu bi joj dala kuvana leblebija.

Dalje – začini. Koristim crveni luk, koji ima blaži ukus od crnog, pa ne štipa za nos. Beli luk je takođe u vrlo prihvatljivoj meri. Peršun – nikako ne izbeći, obavezno ga staviti. Korijander – e, kvaka! Prvo, ne nabavlja se lako, nedovoljno je rasprostranjen. Drugo, mnogo više ljudi ne voli ovu biljku nego što je voli. Ja ga ne volim, tako se  bar deklarišem. Zapravo, izaziva mi neki grozan osećaj kada uzmem listić i sažvaćem ga. Sa druge strane, par puta sam na nekim putovanjima jela neko jelo sa upitnim izrazom lica, jer je eksplozija ukusa bila fantastično ukomponovana, davala je neki nedokučiv šmek i terala na zalogaj više. Dok smo se svi pitali – šta bi to moglo da bude, neko je nagađao – a da nije korijander? Joj, jeste. Ali ja ga ne volim. Ali kako to da mi je u ovom jelu tako divan? Nakon te epizode, više ne smem da kažem kako ne volim korijander (iako me ukus podseća na sapun, a miris na…..ma neću na ovom mestu da pričam tričarije i gadosti) Ukratko: ako ne nađete korijander – neće se mnogo promeniti ukus jela, samo nikako ne izostavljati peršun – on je obavezan. Ostali začini su kumin – tako uobičajeno za bliskoistočna jela, so, biber – ništa specijalno.

Leblebija se prži. Svuda kažu u dubokom ulju, ali meni sasvim lepo ide i samo malo ulja na dnu teflonskog tiganja, pa onda pržim ćuftice sa svih strana. Mada: pekla sam ih i u rerni. Ukus – malko suvlji nego kod onih prženih, ali bih to lepo rešila sa nešto više maslinovog ulja koje sam posula preko falafela. Izgled – ne znam šta da kažem. Ove pržene su nešto uglednije, ali ko izbegava prženo – neće mu smetati. A sad plot tvist, što bi moje dete reklo za neke serije: ukoliko falafel pečete u rerni, pa ga ne pospete uljem (jer vam blaga suvoća ne smeta) – dobijate jelo koje je pogodno za dane posta na vodi. Naravno, kada su pržene ili pečene posute uljem – onda su pogodne i za druge dane posta.

Falafel se može jesti (i najčešće se jede) u piti – tankoj lepinji, koja se razdvoji po sredini i koja se puni povrćem, sosom i ćuftama. Na taj način se dobija brza, ulična hrana. Dalje, odličan je dodatak uz neku salatu: izrendate šargarepu, repu, kupus, dodate malo krastavaca, paradajza, pasulj iz konzerve, kukuruz iz konzerve, neka kinoa ili šta slično…..i dodate falafel – može li bolji obrok na radnom mestu? Ili za piknik ili neku sličnu prigodu? Falafel se može jesti i kao faširana šnicla, uz neki dodatak – upravo sam tako ja bila ponela na posao, kada smo testirali tu njegovu “mirišljavu” stranu: istina, na sekund se oseti da je neko jelo prisutno, čim se otvori kutija sa obrokom, ali nakon jela ne ostaje onaj otužni ukus luka u ustima, koji nas prati do kraja dana (i zbog kojeg ja ne jedem luk u svežem stanju uopšte)

Kako god odlučili da ga servirate, probajte falafel. Leblebija, koja je osnovni sastojak, je mahunarka bogata proteinima i vlaknima, odličan izvor gvožđa, vitamina i kalcijuma, kao i još mnogih drugih korisnih i hranljivih materija. Dakle, falafel je zdrav, postan, neuobičajen u našim krajevima, jako ukusan i relativno se lako priprema (ova relativnost potiče samo iz činjenice da je potrebno planiranje unapred zbog potapanja) – ja stvarno ne vidim nijedan razlog da se oduprete mom nagovoru da ga probate.

Falafel

04.12.2019.

By:

Ingredients
  • 350g sirove (suve) leblebije
  • 1 manja glavica crvenog luka
  • 1/2 veze peršuna
  • 1/4 veze svežeg korijandera
  • 3 čena belog luka
  • 2 kašičice soli
  • 1 kašičica bibera
  • 1/2 kašičice kumina
  • ulje za prženje
  • Za serviranje: paradajz, krastavac, luk, pavlaka sa belim lukom....po želji
Directions
  • Step 1 Leblebiju staviti u činiju i preliti vodom, tako da voda bude makar za tri prsta iznad leblebije. Ostaviti preko noći, najmanje na 12 sati, a poželjno je i 24 sata.
  • Step 2 Ocediti leblebiju, pa staviti u seckalicu ili multipraktik. Dodati crni i beli luk isečene na krupne komade, korijander, peršun, so, biber, kumin. Uključiti multipraktik i  jako sitno iseckati sve sastojke.
  • Step 3 Pripremljenu smesu vaditi kašikom ili kašikom za sladoled prečnika 4cm, pa formirati kuglicu ili spljoštenu ćufticu.
  • Step 4 Zagrejati malo ulja u teflonskom tiganju, pa pržiti falafel, okrećući sa svih strana (potrebno je oko 2-3 minuta sa svake strane). Prženi falafel stavljati na salvetu da upije masnoću. Dodati ulje, po potrebi, za sledeću turu. Služiti toplo ili hladno.
  • Step 5 Ukoliko želite da pečete falafel: ćufte poslagati na pleh postavljen papirom za pečenje, pa posuti sa malo maslinovog ulja. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 230 stepeni 20 minuta.


2 thoughts on “Falafel – posne ćufte od leblebije”

    • Znam da je zdravije, jednu ruru sam tako i pekla. Što se korijandera tiče – takođe je zdrav, ali ga mnogi ne vole. U krajnjoj liniji – ne oseti se mnogo iako ga nema (jednom sam pravila bez njega, jer ga nisam našla). Brašno od leblebije – na par mesta sam našla da ga stavljaju, a na mnogo više da ide bez njega. S obzirom da se kod nas teško nalazi, prevagnula je verzija bez brašna 😊

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

s

POSETITE SVOJ INBOX ILI SPAM/JUNK SANDUČE
Uspešno ste se prijavili. Hvala!