Slavski kolač (hleb) / Bread for Serbian family’s patron saint

(please scroll down for recipe in English)

Slava je, već sam o tome pričala, deo kulturnog nasleđa našeg naroda i kao takva je dobila i zaštitu od strane Unesco. Saradnici iz inostranstva mi se menjaju, ali svima je jednako teško da shvate šta je to slava, a verovatno je po njihovom shvatanju preterivanje u hrani, kako istaknem, nešto neuporedivo manje od onoga kako to stvarno izgleda.

Volim ja ta preterivanja, taj domaćinluk koji se iskazuje pripremanjem slave i ugošćavanjem rodbine i prijatelja. Volim i sve običaje oko slave i bez obzira na koliko ih idem i koliko dugo – uvek se osećam nekako svečano.

Moja je slava Sveti Luka. Zapravo sam u poslednje dve decenije bila preletač: od tatine slave sam prešla na muževljevu – Sveti Nikola, a onda se opet vratila korenima. Dedina i bakina slava je bila Sveti Jovan, koji pada sad za koji dan. Meni je ta slava uvek nekako bila najlepša. Slavila se ovde u Beogradu ili u Potkozarju, u selu, zavisi gde se oni zateknu za slavu. To je hladna, snežna slava, a kada sam bila mala, dešavalo se da Jovan padne u toku raspusta – od tada nosim uspomene na seosku slavu: klupe umesto stolica, skuvana pšenica – koljivo, umesto tradicionalne mlevene, pečenje sa ražnja, pihtije, turšija i kiseli kupus za salatu, obavezna sarma, supa i Šapice kao slatkiš. Bude tu i šunke, kobasice, sir, bude možda i Ruska salata, ali kao eventualna nadogradnja menija nekadašnje seoske slave. I u Beogradu, zapravo Zemunu, gde su baba i deda živeli je slavska gastro-ponuda bila slična, ali malo prilagođena gradskim uslovima, pa se pečenje naručivalo, ponekad čak i sitni kolači. Ali i dalje, kada zažmurim, mogu da prizovem mirise i ukuse nekadašnjeg Sv. Jovana, miris hladnoće i pucketanje hladnog komada drveta koje gori u peći, kako bi svim gostima bilo toplo i udobno.

Mama je slavski kolač ili hleb uvek poručivala u pekari u komšiluku i on je uvek ne samo privlačan na izgled, već i jako ukusan. Baka je hleb uvek pravila. Godinama unazad se dogovaram sa mamom da i mi počnemo da pravimo hleb u kući, ali se sve nekako to uvek izjalovi, ali mislim da je ova godina baš ta kada će tradicija mešenja slavskog kolača u svojoj kuhinji otpočeti. Nema razloga da ne bude tako: nije to ništa komplikovanije od nekakvih pogača i kiflica, kajzerica i zemički. Ukoliko ste i vi do sada poručivali slavski kolač – hoćemo li zajedno da stvaramo nove tradicije svojih porodica?

Kako god ga napravili – on je plod vašeg rada i truda i time još dragoceniji. Ovaj moj kolač je ukusan, veoma ukusan, ali što sam neuka za vajanje oblika od testa – čudo jedno! Ipak, trud je najbitniji, a i vežba će tokom godina dati rezultate, pa će i moj kolač, možda već do oktobra, biti sav optočen ukrasima. Svi ovi ukrasi na kolaču nešto znače: poskur (pečat) i krst označavaju veru, cvetovi lepotu, pšenica, grožđe i burence rodnu godinu, knjiga mudrost, ptica mir.

Kada sam izvadila hleb iz rerne, shvatila sam da mi se burence raskovalo, ptica udembelila i deformisala, knjiga raskupusala, a pšenica liči na korov; od svega, cvetovi su odbranili čast ukrasa, te pomislih – ako ništa drugo, bićemo lepi. Šalu na stanu – bilo da formirate krst od kugla testa ili pravite pletenicu koju odozgo uvijate, pa kolač dobija izgled krune – lepota slavskog kolača leži u ljubavi sa kojom ga pravite za svoju porodicu, nasleđe, ime i tradiciju koju održavate i prenosite na sledeće generacije. Stoga, Srećna slava!

Slavski kolač (hleb)
(recept za štampu)

Ukrasi:
100g brašna
2 kašičice soli
2 kašike gustina
70-100ml vode

Kolač:
250ml mleka
100ml (osveštane) vode
1 kašičica šećera
1/2 svežeg kvasca ili 1,5 kesica suvog
1,5 kašičica soli
700g brašna
1 jaje
100ml ulja

Premaz: 1 belance

Ukrase pripremiti dan ranije i ostaviti da se suše na sobnoj temperaturi, na parčetu papira za pečenje. Izmešati brašno, so, gustin i postepeno dodavati vodu. Umesiti glatko testo, uviti u parče folije i ostaviti ga u frižideru na sat vremena. Nakon toga, praviti ukrase: 5 poskura (pečata), pticu, grozd, klasje, knjigu, burence, cvetove.

Za kolač izmešati mlako mleko sa šećerom i kvascom i ostaviti da proradi.
Izmešati brašno i so, pa dodati mleko sa kvascem, vodu, jaje i ulje i umesiti glatko testo (može i mikserom sa nastavcima za testo. Glatko umešeno testo pokriti i ostaviti da narasta, dok se ne udvostruči.
Šerpu prečnika 22-23 cm visokih ivica premazati mašću ili puterom, pa ivice i dno obložiti papirom za pečenje.
Naraslo testo podeliti na tri dela.
Od prve trećine formirati pljosnati disk (tanku ravnu pogaču) i staviti na dno šerpe.
Drugu trećinu podeliti na dva dela, pa od svakog dela formirati pantljiku dužine 70cm. Pantljike uvrteti jednu oko druge, da formiraju pletenicu. Tako formiranu pletenicu postaviti duž spoljne ivice pljosnate pogače koju smo stavili na dno šerpe.
Treću trećinu testa podeliti na pet delova, pa od svakog napraviti lopticu. Loptice postaviti u krst unutar pletenice.
Ovako formirani slavski kolač premazati umućenim belancetom, pa poslagati ukrase: poskure staviti tako da jedan bude u centru hleba, a ostala četiri na četiri strane odozgo. Ostale ukrase postaviti po želji.
Prekriti slavski hleb i ostaviti da narasta 30-40 minuta.
Slavski kolač peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 60-70 minuta. Pred kraj pečenja se može ovlaš prekriti papirom za pečenje.
Pečenost se može proveriti tako što će se kolač kucnuti prstom odozdo – treba da se čuje da blago odzvanja.

Bread for Serbian family’s patron saint – slava
(print this recipe)


Decoration:
100g flour
2 teaspoons salt
2 tablespoons cornstarch
70-100ml water


Bread:
250ml lukewarm milk
100ml water
1 teaspoon sugar
10g dry yeast
1.5 teaspoon salt
700g flour
1 egg
100ml sunflower oil
Coating: 1 eggwhite


Prepare decorations the day before and let them dry at room temperature, on a piece of parchment paper. Combine the flour, salt, cornstarch and gradually add water. Mix smooth dough, cover with the pieces of foil and leave it in the fridge for an hour. After that, make ornaments: 5 (seals), birds, grapes, book, flowers etc.


For the bread, combine flour, salt, yeast, sugar, add milk, water, egg and oil and mix the dough until smooth. Leave it in the covered bowl to rest and grow until doubled.
Grease the baking pot diameter 22-23 cm with high edges with lard or butter and cover it with a parchment paper.
Split the dough into three parts.
Part one: form a flat disc and place it on the bottom of the pot.
Part two: form two pants 70cm long. Wrap them around each other to form a braid. Put the so-formed braid along the outer edge of the flat disc we put on the bottom of the pot.
Part three: divide it into five parts and form five balls. Place the balls in a cross inside the braid. Coat the top of the bread with mixed egg white and arrange ornaments over it.
Cover the bread and leave it to grow for 30-40 minutes.
Bake in preheated oven at 190 degrees 60-70 minutes. It could be covered with the part of parchment paper.



4 thoughts on “Slavski kolač (hleb) / Bread for Serbian family’s patron saint”

  • Draga g.đa Tanja,
    U mojoj familiji koja je obilovala tetkama i ujacima, tradicionalno se slavski kolač pravio kod kuće. Jedna od mojih tetaka bila je majstor za slavski kolač, naročito za ukrašavanje sa kojim, vidim, imate malo problema. Međutim, moja mama je umela da kaže da vežba čini majstora. Ta moja tetka Ružica pravila je slavski kolač i kod nas, kod svoje najmlađe sestre, moje mame. Tog dana je u našoj kući bilo svečano i uvek sam se kao dete radovala kada bi nam tetka Ružica dolazila da mesi kolač. Moja mama je znala da umesi i ukrasi slavski kolač, ali pošto je tradicija u familiji bila da ga tetka Ružica pravi, nije odustajala od toga. I danas se sećam sa koliko ljubavi i uzajamnog poštovanja su moja majka i tetka Ružica pristupale tom činu, prepričavajući domaće događaje, šaleći se, kušajući slatko od šljiva ili trešanja, pijuckajući kafu dok se kolač pekao.
    Dok naša ćerka Milica nije odrasla, udala se i izrodila petoro divne dece, kupovala sam slavski kolač. Danas za Sv. Arhanđela Mihaila slavski kolač mesi i ukrašava naša Milica koja je veoma vešta sa kiselim testom i uopšte – prava je domaćica, kako umem da je pohvalim "starovremska domaćica". Njen moto je, kao i što ste sami naveli, da se slavski kolač pravi kod kuće, pa kakogod ispadne. A njoj uvek, hvala Bogu, uspe i kada je posna i kada je mrsna slava. Mojim unucima svakodnevno priprema jela, mesi slana peciva, pite deci za užinu, a o kolačima da ne pričam! Nama već nekoliko godina pravi sitne kolače za slavu pa su me gosti pitali u kojoj poslastičarnici naručujem kolače! I moja mama i svekrva su bile izvanredne domaćice pa je, iskreno verujem, taj talenat od njih nasledila. Uzgred, moja mama je bila majstor za sitne kolače i torte, pa je po familiji pravila starinske kolače: Rozen tortu (mesila je sama kore), Pepito tortu, Kraljicu Mariju, Pišinger tortu, Londonske štanglice, Crnu tortu, Doboš tortu, Šaum rolne, razne štanglice, a onda isprobavala i nove recepte.
    Ja sam se orijentisala u drugom pravcu – kuhinja mi je, na žalost, nešto čime se bavim, uglavnom subotom i nedeljom, pošto još uvek radim, dolazim kući kasno i nemam ni snage ni volje da preko nedelje kuvam. I eto, raspričah se i podsetih se uspomena vezanih za slavski kolač i pohvalih se svojom ćerkom. A i, zašto da ne?!
    Sa uživanjem čitam Vaše tekstove uz recepte i obećavam sebi da ću bar neki isprobati kada konačno odem u penziju!
    S poštovanjem,

    Ljiljana Milojević

    • Poštovana gospođo Ljiljana, pre svega mi je jako drago da neko mlad vešto barata kuhinjom i pravi je majstor u njoj – to je danas nažalost veoma retko. Sigurna sam da ste i Vi majstorica, nego samo, kao i većina, nemate vremena. Potpuno se slažem za slavski kolač – da treba u kući da se mesi i već sam mami, koja slavi našu slavu u svojoj kući, rekla – samo da znaš, od ove godine se kolač mesi u kući. Ona, pročitavši ovaj moj tekst, samo je rekla – znam. I zaista taj čin mešenja kolača treba da bude porodični događaj, da svako utka svoju nit, svoju želju za dobrim i da doprinos slavlju i porodičnoj povezanosti. Eto, baš posle ove objave, mnogi su mi se javili da su pravili kolač po ovom receptu, čak je jedna fina porodica poslala sliku gde tri sina, tata i mama – svi prave ukrase. Majka kaže da ukrasi i nisu bili nešto, ali da je neprocenjivo to što su ih njihove rukice napravile. E, to je prava suština i moja poruka je pravilno shvaćena.
      Istim poslom se moja koleginica bila zabavila, i na tuženje da joj ukrasi i nisu nešto, rođak joj je preneo stav jednog sveštenika: slavski kolač treba da napravi domaćica u svojoj kući, pa makar on izgledao i kao leteći tanjir.
      Veliki pozdrav za Vas i Vašu porodicu, pa mi javite ako nešto probate.

  • Да, слажем се са Љиљом. Славски колач је наш принос, труд, жртва…
    Све остало може да се купи готово, али колач и жито никако! То и јесу суштински и обавезни елементи славе, а
    ручка може и да не буде.
    Данас ће се неко потрудити да направи 3 торте или 10 врста ситних колача, а славски колач- из пекаре. Свако добро, поздрав.

    • Upravo tako. Pritom, moram priznati da sam i ja mislila da je to daleko veći posao, ali zaista nije tako: trud je u rangu obične pogače, a ako se ukrasi naprave dan ranije – sve postaje pesma.
      Da, bezbroj puta sam raspravljala sa domaćicama, svojim prijateljicama: za koga si spremila ovoliko kolača? Nakon predjela, sarme, pečenja, salata, raznih pita i kiflica, ona iznese, kako Vi kažete, i tortu i deset vrsta sitnih kolača. Svi već od gomile hrane u predinfarktnom stanju, i ispade da kolači budu i nepogledani.
      Slažem se i naučena sam da kolač, žito, sveća i vino čine slavu, a sve ostalo je opciono. Kao što rekoh: od ove godine će kolač biti pravljen u kući, sigurno.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

s