Oblande sa kikirikijem

Oblande sa kikirikijem su postale moja glavna moneta ubeđivanja – da upotrebim eufemizam i izbegnem reč “ucena”. Mislim, voli moje dete sve oblande, ali su se ove vinule u sam vrh kolača uopšte. Poslednji put pre ovog januara ih jeo kao mali maličak, pa ih se ni ne seća, tako da je senzacija bila potpuna.

Malo krećem s repa priče, a možda je ipak bolje da krenem od glave. Ne mogu se požaliti – imam dobro dete. Imamo jako fin odnos, to sam mnogo puta isticala, više je to neki bratsko-sestrinski odnos, zbog ne mnogo velike razlike u godinama, ali se zna ko je starija sestra, koja ima pravo da podvikne, nametne neka pravila i čija je poslednja. Nekada davno, ja mlada, a starmala, sam brinula – kako ću znati da vaspitam dete? Kada sam pročitala izjavu Ljubivoja Ršumovića – “deca se ne vaspitavaju, sa njima se živi” – svaki moj strah je bio odagnat, jer sam shvatila da genetika odradi dobar deo posla, a ostalo je deo ugledanja na one sa kojima živi – roditelje, najčešće. Sve do trenutka kada društvo počinje da ima upliv u (pre)vaspitavanje, ali se računa da ono što nosi iz kuće, onaj koren, temelj čini osnovu na koju se nadograđuje ostalo. Naravno da je neophodno stalno praćenje dešavanja i aktivna korektivna uloga koju roditelj ima i nakon što počne uticaj društva.

Za Lukino vaspitanje sam dobijala samo reči pohvale: od komšiluka, iz lokalne bakalnice, od roditelja drugova, od mojih prijatelja, od profesora…. Ne kažem da nije bilo nekih školskih gafova u vidu ocena ili bežanja sa časova kada su ga jednog proleća uhvatile potpuno nesvojstvene lutke u gimnaziji, ali otišavši u školu da vidim šta se dešava, morala sam da slušam hvalospev o njegovom vaspitanju dok mi mozak ključa, pa je ta moja poseta školi dobila sasvim deseti tok u meri da su me profesori tešili, poznajući svog učenika. Nisam ja neki ekspert za vaspitanje dece: radim po osećaju, primenjujem osnovne principe svog domaćeg vaspitanja, prilagođeno novom dobu i unekoliko ublaženo (jer nema potrebe da imamo još jednog spartanskog ratnika, kako sam ja vaspitana) Možda sam ja ona iz citata Duška Radovića – dajte mi dobro dete, pa ćete videti kako sam ja dobar roditelj. Ipak, ukoliko bih morala da odaberem jedan, najbitniji postulat vaspitanja, to bi bilo: BIRAJ BITKE. Znam da ne mogu svaku da dobijem. Neke će me koštati više vremena, živaca i dobrog odnosa sa detetom, nego što je ishod zaista, suštinski bitan. Stoga, pre polaska u boj sa svojim potomkom, prvo stavim u odnos troškove i žrtve sa osvojenom teritorijom (govoreno vojno-osvajačkim rečnikom) i uradim procenu – šta mi se više isplati: da prihvatim ili da menjam.

Jedna od bitaka za koju sam utvrdila da je unapred izgubljena, te je bila deo svesnog ustupka je – urednost sobe. Svaka moja rasprava je daleko ispod nivoa srčanosti potrebnog da bi se dobio pozitivan rezultat, nego prosto priča, čije će seme možda ipak jednog dana proklijati. Prosto, najčešće se pravim da je tamo odžak, te da taj deo stana ne postoji. Kada se dosegne špic socijalno prihvatljivog nivoa, pozovem tatu u pomoć, ovaj se glasnogovorništvom obračuna sa (svojim) sinom (moj je samo kada je dobar, naravno ;-)) i soba bude sređena….celu nedelju. Nakon toga, sve ispočetka.

Pre poslednjeg sređivanja sobe sam bila pravila oblande sa kikirikijem i dobila ovacije, naročito što sam pronašla ove fanki baton-oblande, pa je sve dobilo izgled industrijskog keksa. Podviknuvši – Luka, sredi sobu, dodala sam: ako ne usisaš sobu, znaš kad ćeš sledeći put jesti oblande? Kada ti sin bude punoletan! Nakon toga sam dobila jedno – nemoj tako, majko, i soba bi usisana. Šta ću kada izgustira ove oblande? Koju ću onda gastro-monetu da koristim za potkusurivanje?

Oblande se, kao i svake, lako prave. Prvi put sam pravila od upakovanog kikirikija, onog neslanog. Na moje veliko razočarenje – kikiriki se tek neznatno osećao. Drugi put sam bila pametnija. Ono što je najbolje: kupiti sirovi kikiriki u opni i ispeći ga u rerni. Nakon što se prohladi, očistiti opnu i onda ga iseckati. Tako ukus najviše dolazi do izražaja. Ovo naročito jer stvara savršeni ukus u kombinaciji sa čokoladom. I oblandama. Ma sve skupa je više nego savršeno – toliko da se i protiv svoje volje sobe usisavaju.

Oblande sa kikirikijem

04.02.2020.

By:

Ingredients
  • 1 pakovanje oblandi
  • 4 jaja
  • 350g šećera
  • 250g putera
  • 200g čokolade
  • 100ml mleka
  • 200g pečenog kikirikija
Directions
  • Step 1 Penasto umutiti šećer i jaja, da smesa dobije svetlo žutu boju.
  • Step 2 U šerpu staviti puter i čokoladu i lagano zagrevati da se sasvim otopi. Pri kraju dodati mleko i izmešati.
  • Step 3 Kada se formira glatka smesa, dodati umućena jaja sa šećerom i zagrevati uz stalno mešanje. Kada masa proključa, kuvati par sekundi takođe uz mešanje i skinuti sa ringle.
  • Step 4 Krupno iseckati kikiriki.
  • Step 5 Ostaviti da se prohladi. U mlaku smesu dodati iseckani kikiriki i izmešati.
  • Step 6 Listove oblandi filovati pripremljenim filom. Nakon što se kolač nafiluje, pritisnuti ga nekom većom knjigom ili velikom kuhinjskom daskom i slično, da se slojevi lepo slepe.
  • Step 7 Skroz ohlađeno seći u parčad željene veličine.

 



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

s

POSETITE SVOJ INBOX ILI SPAM/JUNK SANDUČE
Uspešno ste se prijavili. Hvala!