Da li ste čuli nekada za izreku “teža lenjost nego bolest”? Varijacija na temu je “od lenjosti nema gore bolesti”. Bezbroj puta sam to čula – ponekad u šali, a nekada ljudi to izgovore jetko, gunđajući, grdeći ili žaleći se.
Mene je mama naučila sve da radim, kao da me je spremala za put vremenskom mašinom direktno na takmičenje domaćice godine negde tamo pedesetih. Ukoliko sam i pokazivala znake da me nešto mrzi da radim, da pokušam da uhvatim neku krivinu ili nešto slično karakteristično za pre, tokom i posle pubertetskih godina, stizala me je izreka iz prve rečenice. Uz dobar kućni trening i trenera decenije, došla sam do toga da me bije glas da sam jako vredna – ceo komšiluk i porodični prijatelji su me na sva usta hvalili. Neka mamina prijateljica, značajno starija od nje, iz stare imućne predratne beogradske porodice je govorila: ako, ako, samo neka nauči sve da radi; ako bude imala sluge, mora da zna da im naredi kako da urade.
Sluge nemam, to vam je jasno. Čak se mučim i sa ženama za spremanje, tačnije nemam tu pomoć (mada sam sada u pregovorima sa jednom finom i urednom, držite mi palčeve!), a i ta logika da ću umeti da naredim ne pije vodu. Zapravo, ispadne da uvek umem bolje da uradim od žena za spremanje, pa se onda nerviram ako nije nešto urađeno po mojim standardima i onda uradim sama. Tako je znanje kućnih poslova zapravo došlo kao usud, a ne kao prednost. Blaženo neznanje!
A što ja dođoh na ovu temu? Pa to mi je palo na pamet kada sam videla ove rezance na gomili. Razvukla sam testeninu i umesto da montiram mašinicu za sečenje testenine na taljatela širinu, ja sam samo frknula – lakše je ovako – i isekla sam nožem, ručno. Nisam baš neki umetnik, pa su svi rezanci različite širine, a ivice su posebna priča. Proglasila sam to posebnim šarmom domaće testenine i nastavila dalje. Ipak, izvukla sam mašinicu za pozeraj pri slikanju – jasno je.
Nasuvo ili rezanci sa makom su jedan od vojvođanskih starinskih slatkiša, koji su za lenjost/bolest stanje više nego pogodni. Jer kako drugačije to podvesti, kada se prave za tren? Izmešaju se svi sastojci osim testenine u jednoj činiji, doda se sveže kuvana testenina i eto slatkiša zvučnog naziva ‘nasuvo s makom’. To je isto ono opevano kod Balaševića u stihovima:
Mesto leba mesa bela, princes krofne – vangla cela,
suvih šljiva i koljiva i rezance s makom.
E, kad se samo setim, al se nekad dobro jelo, baš.
E, sad. Da li ćete da krenete u zanemarljivo zahtevan poduhvat zvani “domaća testenina” ili ćete u radnji da odaberete omiljenog proizvođača i oblik – od volje vam. Ovo je jedan jako brzi recept, jako ukusan, a tek što je jeftin i izdašan – ne treba ni pominjati. Ukus je zbog maka i testa negde nadomak štrudle, te kada nemate vremena ili vas je uhvatila lenjost – u par koraka ste nadomak slatkiša za prste polizati.
Nasuvo (rezanci) s makom
Ingredients
- 300g brašna
- 3 jaja
- prstohvat soli
- 1 kašika vode po potrebi
- ILI: 250-300g gotove testenine
- 125g mlevenog maka
- 100g šećera
- 1 vanilin šećer
- 1/2dl vrelog mleka
- 50g putera
Directions
- Step 1 Od brašna, jaja, soli i uz eventualni dodatak vode napraviti tvrđe testo. Uviti ga u foliju i ostaviti oko pola sata da odmori.
- Step 2 Razvući testeninu na mašinici ili oklagijom.
- Step 3 Iseći testo na široke rezance.
- Step 4 Domaće rezance (ili kupovne, po želji) kuvati u dosta posoljene vode. Voditi računa da svežoj testenini treba kraće vreme da se skuva, a kupovnu kuvati prema uputstvu na pakovanju.
- Step 5 U međuvremenu u većoj šerpi izmešati mak, šećer i vanilin šećer, pa zaliti vrelim mlekom i dodati puter. Izmešati da se sjedini.
- Step 6 U tu smesu dodati oceđenu testeninu, izmešati i servirati.
Joj sretno sa pregovorima.
Meni je moja stara gospođa otišla i bome sam se namučila da nađem novu.
A ovo nitko ne zna/ne može ko ja mi je i prepoznato.
Ja čak imam sklop u glavi da ću samo nabrzinu poglancati pult u kuhinji i pomesti pod da me ne bude sram kada teta čistilica dođe kao u kakvom svinjcu živimo.
A ovi rezanci , to mi je omiljena užina iz vrzića.
Joj, hvala ti! Nadomak sam, hoće devojka da radi, nego sad samo da nađemo neku dinamiku. A jeste teško naći pomoć!
Sve su žene iste: da sredimo po kući, pre nego što pomoć dođe. Pa da onda sa njom samo ispijemo kaficu i to je to 😉