Mramorni kolač

Jedna od stvari koje me nerviraju kod nas je što nam svaka prodavnica ima isti asortiman. Kada uđem u jednu, ušla sam u sve. Zakon o monopolu je više nego očigledno samo deklarativno prisutan, a direkcije maloprodaja obavljaju svoj posao paušalno, bez udubljivanja, prepisijući jedni od drugih. Uvek je izgovor da se ti neki određeni proizvodi najviše traže, ali radim i ja u trgovini, pa znam da ono što najviše guraš i što je najviše prisutno se pojavi na prvom mestu kada se stisne neko od dugmića koje generiše izveštaje. Kada bi se na policama ponudili neki drugi proizvodi i njihov bi se tražnja i potrošnja značajno uvećale. Na taj način veliki postaju još veći, a mali izlaze iz posla.

Ova nesrećna pandemija je samo još više produbila tu situaciju, a tako mi omražena optimizacija lagera uzima svoj danak. Za one koji su srećni pa nemaju posla sa maloprodajama: ovo znači da se iz asortimana izbacuju oni proizvodi koji se slabije prodaju, što je glavni uzročnik one situacije da se po dve ili tri vrste nečega šire preko predugačkih gondola ili se pravi ruglo u vidu praznog prostora (mladost mi je pala tmurnih devedesetih, pa još uvek reagujem na prazne police, jer me podsećaju na ono teško doba)

Zbog svega toga, mnogo volim da idem u male privatne prodavnice ili neke manje izvikane lance supermarketa, koji su nezavisni u kreiranju svoje prodajne politike. Tu se mogu pronaći neki netipični proizvodi, neke manje poznate privatne marke ili asortiman malih proizvođača. Mojoj maloj lokalnoj radnji i sama utičem na asortiman, tako što svakom članu osoblja kukam naglas zašto nema nekog proizvoda i već sledećeg utorka se nalazi na polici (ponedeljkom im stiže roba) A raznolikost se ogleda i u tome što sam kod njih kupovala kuhinjske krpe, da ne pominjem čarape, kese i ubruse koji koštaju toliko da ne razmišljam dvaput pre nego što otcepim jedan list.

Kada odem u inostranstvo, najviše volim da se izgubim između pijačnih tezgi kada imam vremena ili makar među rafovima supermarketa. Ovo u poslednje vreme naročito, a sve zbog gore opisanog – kako bih videla i neki drugi asortiman. Negde početkom leta sam sa mamom bila u Gradišci, kako bismo obišle groblje i obavile šta treba. Nakon toga i ćevabdžinice, zna se – pravac supermarket. A tamo – nema šta nema. Da ne kažem da sam donela i tepsiju i onaj specijalni kajmak-pavlaku za pitu i sir i neke drugačije kocke šećera i neke začine, i šećer – jer je to bio onaj period kada ga ovde nije bilo ni za lek. Pipkajući tako svaki artikal po policama, došla sam i do – tiramisu mramornog kolača. Mislim da je bio neki uvozni, upakovan u celofan, uredno deklarisan. Čim je tiramisu, meni se dopao i kroz pakovanje, a to što mi se kolač učinio sočnim i ukusnim je bio samo plus. Već sam se videla kako ga jedem uz kafu, uz neki čaj, ma samog.

Dođem kući, načnem kolač i oduševim se. Sve ono što mi se učinilo kroz celofan se obistinilo, pa i više. Ipak, to što sam mislila da ću imati kolač samo za sebe – e, neće moći. U dva koraka se Luka stvorio kod mene i počeo da mi virka preko ramena uz njegovo karakteristično – u, šta je to? Ma neki kolač, hoćeš? Da, naravno. I tako sam sasvim slučajno saznala da moje dete obožava mramorni kolač i uopšte sve te vrste slatkiša koji više ili manje podsećaju na patišpanj. Živela sam u potpunoj zabludi.

Od tada sam više puta pravila mramorni kolač po raznim receptima, težeći reprodukciju tog iz celofana, jer mi se dopala i tekstura i njegova sočnost. Bilo je tu i uspešnih pokušaja, ali ne u tolikoj meri kao kada sam prelistavajući maminu svesku našla neki njen stari, prastari. To je bilo ta tekstura, osim što je ovo pravi domaći, bez aditiva i nepoznatih supstanci. Samo najjednostavniji sastojci, koji se mogu naći u svakoj kuhinji.

Pravila sam ga u duguljastom, visokom kalupu. Mama ga je nekada pravila u običnoj tepsiji i sekla u kocke. Ovo potonje pruža mogućnost boljeg šaranja i lakšeg postizanja tog mramornog izgleda. Ovo prvo daje malo neobičniji izgled. Bilo šta da odaberete – samo prilagodite vreme pečenja. A sigurna sam da ćete uživati u starinskom kolaču, kojim možete da se zasladite uz čaj, kafu, mleko, ponesete za užinu ili put. Ukus koji je obrnuto srazmeran uloženom trudu.