Kolač sa jabukama (apple bread)

Sto ideja sam imala o tome šta bih napisala u uvodnom delu pre recepta za ovaj više nego jednostavni kolač i svaku od tih ideja sam propratila u glavi sa jednostavnim – da, o tome ću pisati, odlično je, sigurno ću zapamtiti. Pogađate: svaku sam zaboravila i bar jedno pola sata sam zurila u prazan ekran, nemajući pojma odakle da krenem.

Odavno se nosim mišlju da počnem da nosim neku sveščicu sa sobom u koju ću zapisivati neke crtice dana, neku pametnu zamisao koja mi se rodi, neki citat, neku duhovitost slučajno ulovljenu. Koliko god to izgledalo kao prosto rešenje, mora se imati na umu da sam vozač koji se probija kroz nepodnošljive beogradske gužve, te da mi najsjajnije ideje upravo tada padaju na um; pomalo je nemoguće pisati u tim okolnostima.

Zapisivanje tih ideja i prenošenje u elektronsku formu bi bilo ono što je blog zapravo u prvobitnoj nameri i trebalo da bude – neki internet dnevnik. Blog je skraćeno od weblog i odlično se sećam kada sam prvi put čula za tu reč i objašnjenje šta znači. Nije mi baš bilo jasno šta bi tačno trebalo da predstavlja i zašto bi neko pisao svoj dnevnik javno, na internetu. Par decenija kasnije – evo nas na mom javnom više-manje dnevniku.

Isto tako, sećam da sam tamo negde na samom kraju osamdesetih radila tokom srednjoškolskog raspusta u tadašnjem SDK i upoznala sam devojku od svojih dvadeset tri, koja mi je iz vizure mojih sedamnaest izgledala kao starac Fočo od stotinu ljeta. Dakle, ta devojka je bila verena, mislim da je već i živela sa momkom i kada sam pomenula da vodim dnevnik (pisani, jer kako drugačije u to doba), ona je rekla: ‘jao, blago tebi! Imaš o čemu da pišeš u dnevniku, šta ja da pišem – danas sam mužu kuvala grašak za ručak!’ Sa ove vremenske udaljenosti, mogu da kažem – eeee, pišem sada dnevnik i to ne samo o grašku, nego i o bezbroj drugih jela i svakojakih drugih đakonija.

Današnjeg dnevnika se dočepao konačno i ovaj kolač. Konačno kažem ne samo zbog (opet) napravljene pauze, već i što sam ga mnogo puta pravila, a nikako da ga ovde pribeležim. To je kolač koji se pravi kada se neke jabuke vuku po činijama i frižideru, kada mi je bio potreban kolač za putovanje ili izlet ili ono zbog čega sam ga najčešće pravila – za planinarenje. Veoma je sličan banana bredu, osim što ima unekoliko drugačiji ukus, nekako blago svežiji. Podseća na pitu sa jabukama, verovatno zbog cimeta. Sve u svemu, svako je imao drugačiji utisak, što ovom kolaču daje dodatnu dimenziju i svestranost. Bilo kako bilo, još jedan kolač koji će biti upakovan u ranac, za poneti; na prvoj pauzi će vam saputnici biti više nego zahvalni.

225