(please scroll down for recipe in English)
Stičem utisak da su u poslednje vreme svi na nekakvom režimu ishrane. To je postalo bezmalo kao religijsko opredeljenje, koga se, doduše, ljudi labavije drže, a koje ih određuje. Moje okruženje je većinom na dijetama: na “zdravoj hrani” sa čestim izletima u sirovu, na hrono ishrani, poneko zaluta u bezglutensku. Neko je na UN, jedna ne jede voće i slatko, a većina njih je radila toleranciju na namirnice, pa nešto uvode, nešto izvode iz ishrane.
Opterećujuće, ako dočekuješ goste. Nedavno mi je dolazila draga prijateljica sa kojom su mi se putevi godinama razmimoilazili. U sred planiranja i spremanja za goste, panično se opsetim i pošaljem poruku – jesi li na nekom režimu? Ne, kaže (pravi raritet), ali nemoj da se opterećuješ. Ama kakvo opterećenje, sada mi je priprema milina živa. Ipak, kada je došla sa dve devojčice, ispade da one nekako ne vole slatko, prosto ne jedu, te moja voćna kremasta torta ostade da čami u frižideru.
Gledam iz prikrajka, a trebalo bi da sam vodeći glasnogovornik specijalnog načina ishrane. Sve me je snašlo, pa mi se trajno nastanio i Japanac Hašimoto, donoseći sa sobom sindrom, tj. autoimuno stanje (draža mi je ta reč nego bolest) štitne žlezde. Pored toga, godinama imam povišen holesterol, koji je nekada bio u granicama normale, a onda se neko setio da spusti granicu normaliteta pa me sada doktori pažljivije gledaju i crvenim slovima upisuju laboratorijske rezultate. Predlažu i lekove, za koje jasno izjavljujem da neću i, kao u reklami za domaću banku, iznosim a-ha! argument da je granica spuštana pre nekog vremena, te da sam ja normalna u recimo Švedskoj, i da mi ne pada na pamet da se navlačim na lekove u ovim godinama. Onda oni pitaju da li imam neku porodičnu anamnezu, pa kada kažem da nas je tata napustio usled posledica moždanog udara, onda doktori iznose svoj a-ha! argument. Krajnji dogovor je da se pozabavim ishranom i na taj način rešim sve svoje probleme. Kako mi ide? Pa ne ide, jer postoji toliko sutra i ponedeljaka, da ih se ne može prebrojati. Da ne bude zabune, ja sam dobro svesna definicije idiotluka: raditi iste stvari i očekivati drugačije rezultate. Ali avaj….
Današnji recept je bio jedan od izleta u bezglutensku, zdravu, više-manje dijetalnu ishranu. Ukoliko zanemarimo prisustvo parmezana, onda je čak i hrono. Dakle, svi pobrojani u prvom pasosu bi bili zadovoljni. Radi se zapravo o novotariji da se od tikvica spiralizerom ili nekim drugim kuhinjskim pomagalom ili čak nožem naprave tanki rezanci poput špageta, te da u zdravom obroku odigraju ulogu testenine (takvu situaciju smo imali ovde). Zudle (zoodles) su na engleskom govornom području zucchini noodles, tj. rezanci od tikvica. Da se razumemo – sasvim je jasno da to nije testenina, ali daleko od toga da je neukusno, čak naprotiv. Malo bude čorbastije, jer tikvice ne upijaju sos za razliku od originala koji glume, ali se i to reguliše količinom paradajz soka koji se upotrebljava. Dakle, preporuka za bilo koji režim ishrane ili samo ako poželite lagani, zdrav, letnji obrok.
Zudle (špagete od tikvica) u paradajz sosu
1 duguljasta, mlađa tikvica
3 kašike maslinovog ulja
3 čena belog luka
2 šolje paradajz soka
sušeni začini – origano i bosiljak
biber
40g parmezana
Tikvicu dobro oprati i spiralizerom ili nožem iseći tikvicu uzduž na rezance.
U šerpi zagrejati maslinovo ulje, pa propržiti iseckan beli luk. Dodati paradajz sok, te začiniti suvim začinima i biberom. Kada provri, usuti iseckane tikvice. Kuvati 3-4 minuta, kako bi se tikvice blago skuvale, a ipak ostale hrskave.
Sipati u tanjir i obilato posuti parmezanom.
Zoodles in tomato sauce
1 long, young zucchini
3 tablespoons olive oil
3 cloves garlic
2 cups tomato juice
Dried spices – oregano and basil
pepper
40g parmesan cheese
Wash zucchini thoroughly and spiralize it of cut into strips along with knife.
Heat olive oil in a saucepan and fry chopped garlic. Add tomato juice and dry spices and pepper. When it boils, pour in the chopped zucchini. Cook for 3-4 minutes, to cook zucchini, but to remain it crispy.
Serve on a plate, sprinkled generously with Parmesan or some other cheese.
Super je ovo ideja. Naročito da se deci , a većina ih voli špagete, podmetne i povrće, naročito ako ne vole tikvice:). Ne zamaraj se raznim trendovima, mislim da svako zna šta mu prija i šta je dobro za njeg.Tolike alergije na mleko na gluten na svakojake stvari za koje se nekad nije ni znalo , ispada da smo svi bili ili bićemo bolesni zbog hrane.
Ujedno da iskoristim priliku da te pozovem u grupu na Facebook : Srpski Blogeri (a i sve ostale koji ovo pročitaju):
https://www.facebook.com/groups/305899713084076/, široka platforma gde se svi Srpski Blogeri i Srbi koji ne žive u Srbiji okupljaju dele svoje blog linkove i upoznaju se. Biće nam drago. Lep pozdrav, Dubravka
Kupila sam ovaj spirelizer, ali ga još nisam koristila. Sve čekam nešto. Imaš pravo, svatko je na nečemu. Ja sam na posebnom soku 2 dana u tjednu. Za sada ide nekako, čak uopće nisam gladna ta dva dana!:)) Zadala sam si neku (realnu) ciljnu težinu, pa hajde idemo! Što se bilo kakvih boleština tiče, pojma nemam jer ne idem doktoru, s obzirom da se dobro osjećam. Osim kičme, ali tu je situacija jasna. natjerali su me na denzitometriju iako sam rekla da neću piti nikakve lijekove s obzirom da osteoporoza baš i nije dokazana kao neko stanje. Ispostavilo se da nemam to stanje (što je dobro). Podržavam te u odbijanju lijekova za sve i svašta. Farmaceuti su snizili sve granice (tlak, holesterol) kako bi prodavali više tableta. I da, odličan recept!:))
Pa crna Tanja, mi smo sestre po Hasimotu 🙂
I meni su ga pre jedno 6-7 meseci otkrili, avaj kukala sam naravno da jesam. I ne lezi vraze, dodali su jos po koju dijagnozu na to, pa se borim u ovim letnjim danima kako znam i umem sa ishranom.
Super recept da dodam i da ne zaboravim, ako nisam cula za jos jedno 3 slucaja istog sindroma i to od mladje generacije, nisam nista.
Pozz 😉