Đumbir je donedavno bio relativna nepoznanica i neka sasvim egzotična namirnica. Ređe su je ljudi poznavali nego što su bili u nikad-čuli statusu. Onda se vremenom i polako počeo isprva stidljivo pojavljivati u nekim bolje snabdevenim, većim supermarketima ili specijalizovanim radnjama. Sada? Sada ga verovatno ima svaka, pa i najmanja lokalna bakalnica.
Đumbir je, kažu, lekovit kod smetnji u varenju ili kod mučnine prilikom putovanja. Kao neko ko može i sijalice da svari, a samo se još u gepeku nisam vozila – ovo njegovo svojstvo mi je potpuno izlišno i za sada nepotrebno. Ipak, ima đumbir još jedno, a to je da je čaj od svežeg korena veoma pogodan kod stanja prehlade, a i osvežavajući topli napitak i kada smo potpuno zdravi; zapravo, čaj od svežeg đumbira mi je pored čaja od rinfuz sušene nane (da nisu kesice) omiljen!
To moje voljenje čaja od svežeg đumbira nije bila zaljubljenost na prvi gutljaj, čak naprotiv. Koleginica Nata sa kojom sam delila kancelariju mi je jednom prilikom ponudila čaj, hvaleći ga sve u šest. Prvi srk iz vrele šolje me je naterao da se ispravim u stolici i kao u crtaćima – oči izbacim na federima. To je bilo ljuto i vruće, a nikako ukusno kako mi je bilo najavljeno. Nisam se dala prevariti za više od pola šolje, niti sam prihvatila veoma dugo ponudu da ponovim tada neprijatno iskustvo. Prva prehlada me je naterala da ipak nevoljno uzmem još jednu šolju, pa još jednu, a sada sam ona koja bi taj čaj pila svakodnevno i veliko gunđalo ukoliko je slab, odnosno ako se ne stavi dovoljno korena. Čak bivam uhvaćena kako grickam kolutove koji ostanu na dnu šolje, a koji još uvek sadrže sada nešto finiju ljutinu.
Prilikom posete Americi propustila sam da probam džindžer-ejl, gazirano piće koje u sebi sadrži arome đumbira i limuna. Mira, moja koleginica, ga je nabavljala iz Nemačke i pila prilikom migrenoznih napada – kaže da joj je pomagalo. Luka mi reče da se sada i kod nas pojavila neka verzija. Sigurna sam da je aromatično i osvežavajuće, ali ja nekako retko pijem gazirano i nisam neki ljubitelj. Ipak, deo ovog soka sa slike sam napravila i u gaziranoj verziji, nagađam da je to domaća verzija džindžer-ejla i čak mogu reći da je veoma ukusno i prijatno.
Topeći se tokom ovog iznenadnog napada leta koje je nakon svih onih biblijskih potopa koji su nas nedeljama snalazili napravilo nešto kao subekvatorijalnu klimu, spas sam potražila u čaši hladne limunade sa đumbirom. Sirup od đumbira se kuva od vode, šećera i kolutova korena đumbira. Potom se rashlađeni sirup meša sa limunom i vodom – bilo gaziranom ili običnom. I znate šta je najbolje kod ovog napitka? Doziranje je potpuno po ukusu! Previše kiselo – dodati vode. Previše blago – sipati još limunovog soka ili sirupa od đumbira. Mnogo gazirano? Razblažiti običnom vodom. Što se mene tiče – savršeno letnje osveženje!
Limunada sa đumbirom
150g šećera
1 šolja vode
100g oguljenog đumbira
Sok od 5 limuna
4-5 šolje hladne vode (obične ili gazirane)
Za sirup, izmešati šećer, šolju vode i đumbir iseckan na tanke kolutove. Kada proključa, smanjiti temperaturu na srednje jaku (7 od 9) i kuvati 10 minuta. Skloniti sa ringle i sasvim ohladiti.
Ohlađeni sirup od đumbira izmešati sa sokom od limuna i vodom i služiti ohlađeno. Po ukusu dodati vode ili limunovog soka.
Ginger lemonade
150g sugar
1 cup water
100g peeled ginger root
5 lemons juice
4-5 cups cold water (still or sparkling)
For syrup, combine sugar, a cup of water and chopped ginger in a small pot and start heating. When it start to boil, reduce the temperature to medium high (7 out of 9) and cook for 10 minutes. Remove from the stove and cool down completely. Mix the cooled ginger syrup with lemon juice and water and serve it cool. Add water or lemon juice to taste.
