Razne smo napitke mi pili kada smo bili mladi ili mali. Bili smo generaciju daleko od smutija, od kojekakvih spravica koje brzinom munje i glasnoćom mlaznjaka prave raznobojna pića od svega što se nađe u frižideru. Retko su se pili sokovi iz tetrapaka – niti smo imali naviku, niti su nam roditelji dozvoljavali. Šta imaš da piješ sok – imaš vodu, imaš limunadu, imaš domaći sirup na razblaživanje. Jugoslavija je bila jedinstvena, Fruktal sokovi su se isticali kao najkvalitetniji, ali daleko bilo da smo smeli svakodnevno da pijemo sokove i time utoljavamo žeđ – to se u običnim kućama nije radilo.
Negde početkom devedesetih u vreme nemaštine pojavili su se Step sokovi – oni u kesicama sa jakom dodatom aromom koja simulira ukus i bojom u rangu tonera za poludisperziju. Sa tim istim sokovima su se i kolači pravili, a neki veseli tviteraš je izjavio da se od pola kesice pravio sok, a od druge polovine farbala kosa, krečila soba i dezinfikovale rane. Step sokovi su bili tema još nekih tvitova – preživeo sam Step sokove, preživeću i tebe; Deco, vi ste odrasli na Step soku – vi možete sve. Srećom, pa ovaj narod ima dobar smisao za humor i mogućnost da se šali na svoj račun.
Nekako na prelazu između Fruktala i Stepa, pojavili su se i sokovi od zamrznutog limuna i/ili pomorandže. Brzinom interneta se u to doba recept širio među domaćicama, pa ga je svaka kuća vrlo uskoro imala – u vreme kada je i eventualni fiksni bežični telefon bio kao Delbojov model. Svaka je pravila neku svoju verziju, dodavala više pomorandže ili limuna, a sve se svodilo na isto: zamrzne se južno voće, izrenda se, doda se malo limuntusa (1 kesica), šećer i voda, ostavi se neko vreme i na kraju se dodaje veća količina vode i napravi se sok koji ohlađen jako fino prija naročito pri ovakvim vrućinama. Ukus blago gorči, pa se stoga u nekim sveskama može naći i pod nazivom – domaći Šveps. Zaista, ako bismo tu veću količinu vode zamenili kiselom ili soda-vodom, ukus bi potpuno mogao da parira nekoj izvitoperenoj verziji Biter Lemon Švepsa. Naravno, original je original i ne želim da budem pogrešno shvaćena da je ovo kopija kupovnog pića, ali što se mene tiče, to je dodatna prednost.
Nekada nismo mnogo pažnje poklanjali tome da li je kora limuna dobra ili ne, već smo samo voćku prali dobro pod toplom vodom i toliko od nas. Sada znamo da se u kori krije milion pesticida (možda ne baš milion, ali i jedan pravi čarlamu kao milion), te da pranje pod mlazom vode ne čini posao. Zato, dobro je uzeti bio-limun, odnosno organski, koji sada može da se nađe u mnogim većim supermarketima (ja ga uzimam u Tempu ili Lidlu, jer su mi u komšiluku). Nemam laboratoriju u stanu da odredim da li je zaista organski, ali računam na tržišnu inspekciju i njihovu volju da provere nešto što je sertifikovano kao organsko. E, taj i takav limun može da se potopi u toploj vodi i sodi bikarboni i da se koristi sa korom. I da se napravi jedan sok iz vremeplova, sa stanice kada je sve bilo jednostavnije i domaćinskije.
Sok od limuna
Ingredients
- 2-3 limuna ili pomorandže
- 1 kesica limuntusa
- 1l vode
- 1/2 kg šećera
- 4l vode
Directions
- Step 1 Limun (najbolje je organski) dobro oprati u rastvoru tople vode i sode bikarbone.
- Step 2 Osušen limun iseći na kolutove debljine 1cm i odstraniti koštice.
- Step 3 Ovako isečen limun staviti u kesu i zamrznuti.
- Step 4 Zamrznut limun izrendati u multipraktiku ili nekom sličnom kuhinjskom apratu. Dodati 1 limuntus i 1l vode i ostaviti nekoliko sati da stoji.
- Step 5 Odstajalu smesu procediti, prvo kroz cediljku, a onda najbolje da se voćna pulpa dobro iscedi u gazi.
- Step 6 U proceđenu tečnost dodati 1/2 kg šećera i povremeno mešati, dok se šećer sasvim ne istopi.
- Step 7 Na kraju dodati 4l vode (može i kisele ili soda-vode), promešati i služiti dobro ohlađeno ili sa kockama leda.
- Step 8 Ovako napravljen sok se može čuvati u frižideru i nedelju dana.
