Lava kolač

Lava kolač sam prvi put probala pre mnogo godina na letovanju u Vodicama i potpuno sam ostala fascinirana njime. Već tada, a bilo je to tri godine pre bloga, sam otišla kod kuvara tog malog hotela i tražila recept. Dobila sam profesionalne mere, koje sam posle morala da prerađujem, a to nije bilo jedino što sam menjala. Naime, u svesci tog mladog kuvara, ovaj kolač se zvao Crna udovica. Zašto, kako – nemam pojma. Taj naziv mi nikako nije išao uz ovakvo savršenstvo, te je odmah pri prepisivanju u svesku prekršten u – Vulkano kolač kuvara iz Vodica.

Njime sam fascinirala goste nebrojeno puta i bio mi je moneta za trgovanje sa detetom – ako ovo ili ono, onda ću ti praviti „onaj kolač od čokolade koja curi“. Tada sam ga pravila u plehu za mafine, pa sam em morala da pečem sve odjednom, em sam imala situaciju pri prevrtanju da mi bar jedan iscuri i napravi rusvaj po kuhinji. Ta praksa je ubrzo bila zamenjena pojedinačnim pečenjem: mnogo praktičnije kako sa stanovišta provere temperature i željene konzistencije kolača, tako i sa onoga koji se tiču – pripremim sad, pečem komad po komad, kada stignem i kada mi je potrebno.

Nekoliko godina kasnije, ovaj kolač je doživeo ogromnu popularnost i rasprostranjenost kada se pojavio pod imenom Lava kolač. Zaista, servira se topao, a smesa koja izlazi iz kolača nakon presecanja kašikom podseća na lavu – bar kako izgleda prikazan televizijski snimak. Više nisam uspevala da fasciniram goste, jer je sve već viđeno, nego samo da ih obradujem – retki ostanu ravnodušni prema čokoladnom kolaču. Naročito ovako ukusnom. Nema tu mnogo mudrosti niti nekih egzotičnih sastojaka. Čokolada, jaja, brašno, puter… E, puter. To je ona stavka, pored čokolade, naravno, koja daje poseban ukus. Onaj fini, svilenkasti, puterasto-mlečni. Onaj, koji bi bilo kakva druga aroma pokvarila.

Baš takav ukus ima Imlekova kravica. Jedne godine sam se sa mamom raspravljala oko ukusa Doboš torte – zapitkivala me je koje sam arome koristila. Moje ubeđivanje da se samo radi o Kravica puteru nije nailazilo na njenu uverenost; prosto je bila ubeđena da se radi o nečem drugačijem. Ma ne, samo puter, to je onaj fini sastojak za kore i filove, koji svaki kolač i tortu čini daleko kvalitetnijom.

Imlek Moja kravica maslac je ono plavo pakovanje koje svi poznajemo još iz detinjstva. Ono koje je u međuvremenu dobilo sličicu kravice i ime koje svi dobro znamo, ali boju pakovanja je zadržao staru i prepoznatljivu, baš kao i kvalitet. Ono koje je bilo verni pratilac nekadašnjih doručaka neraskidivog trojstva hleb, puter, džem ili hleb, puter, med. Ono koje je učestvovalo u pravljenju mora torti na ovim prostorima, a da ne pominjem kiflice, pogače, potaže i aromatizovane putere za premaz nekog sočnog pečenja.

Meni je pomoglo da napravim Lava kolač, da mu da poseban ukus, miris i teksturu. Da premažem svaku od posudica pre posipanja kakaom, da pripremim smesu za kolač. Da opet fasciniram goste, ali ovog puta dobrim ukusom pripremljene poslastice.