Kada mi se pomenu krofne, uvek se vratim u detinjstvo. U nedeljna jutra sam, onako mala, rado išla sa roditeljima na pijacu, jer su me nakon obavljene kupovine redovno vodili u Zdravljak, mlečni restoran na Zemunskoj pijaci, gde sam jela krofne i ovčije kiselo mleko. Onda je mlečni restoran sve manje to bio, a sve više se osećao miris isparenja alkohola – nimalo prijatno po sunčanom jutru.
Ne znam gde se sada mogu kupiti prave, velike i mirisne krofne. Ustuknule su pred navalom mnoge druge brze hrane, a mlečnih restorana više ni nema – zamenile su ih pekare i to više nije ono pravo.
Krofne su se nekada u starogradskim kućama mesile u ponoć pred Novu godinu po julijanskom kalendaru – da u sledećoj godini sve raste kao testo za krofne. Moje testo za krofne je po receptu koji je mami dala komšinica Sremica, a zna se da su one maheri za testa, a i ostale đakonije. Pošto kod mene u kuhinji vlada demokratija i sva hrana ima pravo da zadrži oblik po želji, tako su mi i krofne ne-baš-pravilnog oblika, neke tendenciozno udubljene u sredini, druge skroz oble. Jedno im je zajedničko – ukusne su, mogu se jesti punjene i prazne, slane ili slatke.
Krofne
(recept za štampu)
250ml mlakog mleka
100ml mlake vode
1 kašika šećera
1/2 svežeg kvasca (20g)
1/2kg brašna
1 kašičica soli
1 žumance
1 kašika ulja
Ulje za prženje
U toplom mleku i vodi razmutiti kvasac, šećer i jednu kašiku brašna. Ostaviti da kvasac proradi. Zamesiti testo nadošlim kvascem, pa dodati so, žumance i ulje. Mesiti testo dok ne bude glatko. Ostaviti u pokrivenoj činiji, na toplom da udvostruči zapreminu. Potom premesiti, pa opet ostaviti da se testo udvostruči. Izručiti ga na dasku, rukama rastanjiti, pa preklopiti. Vaditi modlom krofne, ostaviti 5 minuta. U manjoj šerpi staviti ulja dubine 3-4cm, zagrejati, pa pržiti krofne sa obe strane, dok se ne zarumene. Vaditi ih rešetkastom kašikom na papirni ubrus, pa ih prebaciti u činiju kada se ocede.
Doughnuts
(print this recipe)
250ml warm milk
100ml lukewarm water
1 tablespoon sugar
20g fresh yeast
1/2kg flour
1 teaspoon salt
1 egg yolk
1 tablespoon oil
Oil for frying
In the mixture of warm milk and water, stir the yeast, sugar and a tablespoon of flour. Allow the yeast to activate. Combine flour, yeast mixture, then add salt, egg yolk and oil and knead the dough until it is smooth. Leave in a covered bowl, in a warm place to double the volume. Then knead again little bit and again let the dough doubles. Put it to the working surface, spread with hands and fold. Cut out doughnuts and leave them for 5 minutes. Put the oil in a small saucepan in depth of 3-4cm, heat, and fry the donuts on each side until golden. Transfer them out with slatted spoon to a paper towel, then, when drain, to the bowl.
Krofne su mi slaba tačka po pitanju jela i kad su one u pitanju moraju biti kao krofne iz mog detinjstva. Nisam niti jedne jela koje su takve sa ogromnom rupom, šupljikave i lake ko pero, a velike da u dlan ne mogu da ti stanu. Imam tehniku po usmenom predanju takođe prenetu od jedne sremice, nanine najbolje prijateljice, koja je dok sedi sa nanom i priča držala vanglu u krilu i mutila i razvlačila testo varjačom do besvesti. Mama kaže da ni nana nikada nije mogla takve da napravi. Teta Zlatica je donela u Ćupriju (udajom) sve te sremačke recepte ali ni jedna žena nije mogla da ih napravi onako kako treba. Jednostavno imala je dar. Mama se seća da su krofne u kafanama-restoranima stajale pod zvonom na svakom stolu i da su se delile besplatno. E kad bi sada tako bilo! Volim što ti nisu baš pravilnog oblika kako kažeš jer se vidi da su domaće. Ja nikako da probam tu sremačku tehniku jer bi slistila sve krofne dok si rekla keks.
One iz Zdravljaka, ako se sećaš, su zapravo imale krug tankog testa u sredini, a okolo prsten normalnog. Stvarno su bile posebne. Pokušavala sam da izvedem to tanko testo u sredini, ali se meni naduva i bude sa većom ili manjom šupljinom, ali svakako šuplje. Kvasac je čudo, nikada ne znaš kako će da odreaguje.
Ni meni na zalost nisu nikad uspjevale krofne, isti problem kao kod tvojih, uvijek nekako lice na ustipke. Nema onog bijelog prstena okolo 🙁 Pretpostavljam da je do temp ulja koju ne mogu da drzim konstantnom. Inace sto se ukusa tice uvjek su bile o.k. (sve sa supljinom u sredini). Vrijedno vjezbam i nadam se da cu jednoga dana potrefiti pravu temp. ulja i da ce mi krofne i liciti na krofne!!!
Svi pričaju o belom prstenu, a meni on nekako nije bitan. Ukus mi je ono što je presudno. U svakom slučaju, težimo savršenstvu, pa mi javi kada ti uspeju tako da si ti zadovoljna.
Ma radije bih da zauvijek ostane ovako, da samo krofne budu razlog nezadovoljstva :)!!!
Beze i krofne su moje nocne i dnevne more 🙂
Sve naj u 2014!!!
Secam se da su se nekada u poslasticarnicama prodavale prave domace krofne, velike kao dlan, pa uvaljane u prah secer i obavezno sa pekmezom u sredini, tada se moglo naruciti i domace kiselo mleko koje su specijalno pravili, pa smo nekada nosili posudicu da ponesemo kuci.:) Odavno vise nema takvih poslasticarnica, bas su to bila lepa vremena… tvoje krofne su prave domace, vidi se da je testo fino, ni meni nikada ne ispadnu sve jednake i nikako da dobijem tu belu straftu po sredini, doduse ukucani se ne bune puno.:D
Ma ko da se buni, kad krofne planu za tren. Uvek se u vezi sa krofnama setim one scene iz "Pop Ćire i pop Spire", kada su krofne nestale iz vangle, a popa se zadovoljno osmehivao.
Ja se secam tih doceka Nove Godine kod nas kuci dok sam bila mala…ogromno mamino i tatino drustvo i neka cuvena tetka Belka koja je pravila krofne i przila ih bas za ponoc…bozanstvene ! Cini mi se da smo ih jeli prazne samo sa puino prah secera zamirisanog vanilom…nikada takve nisam jela i nikada mi ni blizu takve nisu ispale…Moram da priznam da ovako suplje nisam nikada jela ali verujem da su divne ! Jedno je apsolutno sigurno – moraju da se jedu vruce !!
Vruće, nego kako. Malo stvar može da popravi mikrotalasna, ali samo malo.
A ti dočeci sa velikim društvima i nekim ko pravi krofne u ponoć – nekako mi sada izgledaju utopijski – Bože, kako se nekada lepše i sadržajnije živelo, je l' da?
Tacno tako Tanja…koliko god zvucalo smesno i vanvremenski ! Ja sam odrasla uz prijatelje mojih roditelja koji su se druzili na neki drugaciji nacin, zdraviji i iskreniji i navikla sam da ocekujem tako nesto i od mojih prijatelja – nije uvek moguce !
Krofne obožavam, to mi je jedna od omiljenih stvari koje se jedu 😀 Ljubav datira još iz detinjstva, od kada ih je baka pravila. Ona nije sremica, već mačvanka i odgovorno tvrdim da mačvanke prave podjednako dobre krofne i štrudle kao i sremice, bar je moja baka pravila. 😉 Krofne su joj bile baš takve kao što ti kažeš, velike kao dlan, a svaka ista! I nismo mogli prestati jesti ih. Sećam se jednog dana kada smo ja i moja rođaka došle sa hora, ona je pleka krofne. Jele smo do iznemoglosti, a ona je pekla i pekla. Posle je pričala da se uplašila da nam ne pozli od toliko vrućeg testa. 🙂
Krofne me je ona naučila praviti, ali maksimalno izbegavam iz gore pomenutog razloga…. ne znam stati kad je dosta.
A ove tvoje su predivne, i ne znam šta im fali što nisu istog oblika, ja bi se rado poslužila.
Slažem se da svaki kraj ima svoje domaćice za primer. Sremice su poznate, ali je moja mama Bosanka i kuvarica je za primer.
Hajde jednom da se odupreš iskušenju, pa objaviš krofne po mačvanskom receptu, da i mi nešto novo naučimo 🙂
E, moja baka isto pravi te ogromne i totalno šuplje krofne, sa onim belim obručem, a ja ne samo da je nisam nikad pitala kako, nego smo se brat i ja izborili da više njih ne sprema nego neke druge, malecke, koje nisu uopšte šuplje već meke i pune, ali drugačije od uštipaka. Nismo voleli te velike šuplje krofne ali bih mogla da pokušam sa bakom da ih spremim :-).
Baka je Bosanka, nije Sremica, ali joj je svekrva bila Sremica :-).
Meni su ove krofne na slikama baš po ukusu, imaju tu rupu ali mi se čini da ima i finog testa :-).
I moje su baka i mama Bosanke, pa shvatam da su i krofne tvoje bake veeeeoma dobre. Ima testa po ivicama, a ja uvek jurim ovaj šuplji deo. Dobre su i za punjenje.
Nisam nikad jela te šupljikave krafne. Imam osjećaj da bih ih, kao pitta kruh, razrezala na vrhu pa obilno napunila nutellom 😀
Ja toliko volim krofne i uštipke da ne smem uopšte da ih pravim:) Ponekad nedeljom ujutro nam ispečem pola mere i sve to sljuštimo sa velikim užitkom. Naravno, nikad mi nisu uspele takve kao što ti kažeš. Moja svekrva je Sremica i ona pravi savršene krofne. Mora biti da je u pitanju ono što kaže i Jelena, to im je u krvi:)