Kolač sa jogurtom i malinama

Nemam mnogo iskustva sa takozvanim zdravim slatkišima. Zamene ne volim kako životno, tako i kulinarski – kod mene je aktuelno ono – ili slavi il’ ostavi. S tim u vezi pre prihvatam da se odreknem slatkog načisto, nego da menjam šećer za steviju ili pravim neke druge ustupke “nezdravog” zdravom u modernom smislu te reči. Naročito me žacne ono – jedi kako ti je prababa jela: e, pa moja Savka nije znala za eritrol, ali je pravila i buhtle i džemove i to sa šećerom. Naravno, da se tada slatko jelo u neuporedivo ređim prilikama nego danas, kao i da je njena godišnja potrošnja šećera bila na nivou moje – nedeljne, ali daleko od toga da ga nije bilo ili da je koristila nešto od ovoga što se sada propagira.

Zato ja nisam baš pravi čovek da priča o zdravim slatkišima, o zdravoj hrani. Svi koji me znaju su čuli i moja gunđanja da je za mene zdrava hrana sve ono što se pravi od namirnica (ne od gotovih i polugotovih smesa), u svojoj kuhinji, gde znamo šta smo upotrebili, u kakvim smo sudovima kuvali, kao i da li smo oprali ruke – kako obično ilustrujem mojim drugaricama zašto je najbolje ono što dolazi iz svoje kuhinje. Ipak, i pored svega rečenog, umem da pravim i ono što je zdravo u tom modernom smislu. Umem da prepoznam kada je nešto zdravstveno prijemčivije (manje šećera, pametniji izbor namirnica, nepreterivanje sa masnoćama i slično). Umem da i da kažem šta se sa čim može zameniti, kako bi kolač bio “zdraviji”. To što ne znam koji je odnos stevije i šećera koji se koristi – nije ni bitno, sigurna sam da je to neko već napisao na internetu – pronaći ću ukoliko mi u nekom trenutku zatreba.

Moj komšija Veljko je sportski tip, često sa suprugom ide na planinarenje, ali na ono daleko zahtevnije – via ferrata. Kažu da će i mene da vode, a ja se za sada uspešno opirem – em nisam dovoljno fizički spremna, em se kosi sa mojim principom uživanja u prirodi – lepim pogledima bih većinom bila okrenuta leđima (ta moja teorija nikako ne ide u glavu Veljku i Ivani ;-)) Vode računa da im ishrana bude zdrava i kvalitetna, a on se svako malo trudi da ostavi slatkiše (još jedna zajednička crta sa mnom, pored ulice i kućnog broja). Pre neki dan mi šalje poruku – gledam ti IG profil, pa me zanima ovaj mus. Na to mu kažem da sačeka, jer pravim neki kolač, sluti mi na dobro. A on kaže – pa ja ne jedem slatko već dve nedelje. Crna kukavice, pa šta ćeš onda na slikama hrane?! Valjda se mučenik pokušava najesti očima. Epilog je da se Luka, kao dostavni dečko, nije ni popeo do našeg sprata, a već mi je stigla poruka da je kolač odličan. Verujem da ga je Veljko u komadu pojeo!

I pored prisustva šećera i nešto malo brašna, ovaj kolač bi mogao da bude ovsena kaša: pahuljice, jogurt i voće. Šalu na stranu, meni se veoma dopala osvežavajuća nota limunove kore i malina, hrskava tekstura koju mu daju ovsene pahuljice, a kojoj balans čini fina sredina od jogurta. Pritom se priprema izuzetno brzo, a jedina mu je mana – mala mera. Ipak, i to mu se oprašta, baš zbog brze pripreme.

Ovim kolačem sa jogurtom i malinama pokušavam da prizovem proleće – poslalo je kalendar, ali su vreme i osećaj izostali. Lagan i osvežavajući, biće prava zvezda predstojećeg godišnjeg doba, jednom kada se pojavi sa svim svojim elementima.