Pre nekog vremena, moja koleginica Gaga se pohvalila da ide na kurs grnčarije, pokazujući nam u telefonu slike svojih radova. Bili su divni, a ja sam se odmah zaletela sa pitanjem – imaš li ti tanjire? Ne, ali ću za tebe da napravim. Već sam rekla da mnogo volim svoje kolege, a evo još jednom i zašto. Zadala sam joj temu – da bude mat, zanimljiv, čak sam i boje okvirno definisala. S vremena na vreme, Gaga me je obaveštavala dokle je stigla i šta se dešava sa mojim budućim tanjirom. Jedno veče, počela je da mi šalje očajničke poruke: sve je propalo, nema ništa od tanjira, ako ponovo bude išla u radionicu (kurs je već bio završen) napraviće mi novi. Ma sve je u redu, samo mi reci šta se desilo? Prilikom pečenja, iz neznanog razloga, pojavila se neka bela senka preko svih valera boja koje je Gaga osmislila. Nakon brojnih poruka, njenog predloga da tanjir dobije njena mama u Perlezu za neku saksiju vrtnog cveća, mog ubeđivanja da je sve u redu, i napokon njene konačne odluke da će mi doneti, pa šta bude – stigne tanjir, uz mnoštvo gunđanja i tugaljivog pokazivanja gde je nastala neidentifikovana pojava. Kada sam kod kuće moj poklon oprala, shvatila sam da je to prelivanje boja bezmalo prirodno, da mi se mnogo dopada oblik, da mi je tanjir odmah prirastao za srce, te da jedva čekam da ga upotrebim. Već sam na njemu videla pahuljaste, bele i suptilne Kokos kiflice, kao kontrast koji će istaći najbolje u oboje.
Kokos je namirnica čiji se kvalitet najviše razlikuje u trenutnoj ponudi na tržištu. Ne bih o tome verovatno nikada razmišljala, da nisam jednom prilikom odlučila da napravim baš ove kiflice. Recept je iz mamine sveske i odavno sam ga prisvojila, a često pravljenje još u toku srednje škole i studija mi je dalo pravo za to. Avaj! Kokos koji sam tada bila kupila je toliko suv bio, da sam umesto forme kiflica dobijala neku suvu masu, nesklonu bilo kakvoj nameri da se oblikuje na način na koji ja želim. Zapravo bilo kakvoj nameri da uopšte dobije ikakav oblik osim bezoblične suve smese na dnu činije.
Sneveselila sam se, bila pomalo ljuta na sebe, a odlučna da više nikada ne pravim jedan od omiljenih slatkiša detinjstva i mladosti. Srećom, stavih prst na čelo i setih se da je sigurno do kokosa, pa odlučih da receptu dam još jednu priliku. Srećom, kažem. U hipermarketu sam kao dokazana megalomanka kupila pakovanje od kilogram kokosa neke proizvodnje iz Bosne, ali sam ga pre toga pipkala, vrtela, pritiskala, ni sama ne znam šta pokušavajući da utvrdim. Možda eventualno da nije slučajno i ova tura suva? Taj moj vizuelno-taktilni metod je upalio: kiflice su ispale savršene, a potom i još jedan kolač, koji će za neko vreme ugledati svetlost dana.
(recept za štampu)
250g putera
100g šećera
2 jajeta
400g brašna
1 prašak za pecivo
Penasto umutiti puter, šećer i vanilin šećer, potom dodati jaja i nastaviti sa mućenjem. Usuti brašno izmešano sa praškom za pecivo i kokos i umesiti glatko testo.
Supenom kašikom ili kašikom za sladoled uzimati malo testa, oblikovati ga u lopticu, pa odmah u duguljasti valjak, koji treba uviti kao kiflicu.
Oblikovane kiflice slagati na pleh postavljen papirom za pečenje. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 12-13 minuta.
Vruće kiflice uvaljati u prah šećer.
Coconut “C” cookies
(print this recipe)
250g butter
100g sugar
1 vanilla sugar (10g)
2 eggs
400g flour
1 baking powder
200g coconut
powdered sugar
Whisk butter, sugar and vanilla sugar until fluffy, then add eggs and continue with mixing. Pour the flour mixed with baking powder and coconut and knead into smooth dough.
Take a little dough with tablespoon or ice cream scoop, shape it into a ball, then form long cylinder, which should be wrapped as a letter C.
Arrange cookies onto a baking sheet set with baking paper. Bake in pre-heated oven at 200 degrees for 12-13 minutes.
Roll baked cookies into powdered sugar.
Ma divne su kiflice a i tanjir:)