(please scroll down for recipe in English)
Mi smo generacija pašteta i viršli, eventualno džemova i eurokrema. Kikiriki puter smo viđali na televiziji, mahom u filmovima i serijama američke produkcije, dok ga u prodavnicama nije bilo. Pre par godina se stidljivo pojavio na nekim rafovima bolje snabdevenih radnji, a sada se malko češće može naći, ali ni izbliza kao nešto što možemo nazvati široko rasprostranjenim. Luki sam ga kupila dva ili tri puta, jer je, dok je još bio mali, gledajući neke crtaće počeo da se raspituje za ovaj namaz. I te su se teglice više-manje vukle po frižideru polupotrošene, pa onda prođe par godina do ponovne kupovine. I to je bilo svo naše iskustvo sa kikiriki puterom.
Tako neobaveštena i slobodno mogu reći nezainteresovana, mislila sam da je kikiriki puter nešto što se isključivo dobija fabričkom proizvodnjom, nekom ludom ekstrakcijom, fisijom, fuzijom, otkud znam šta sam mislila. Onda je Milica sa bloga Na tanjiru pre nekih pola godine objavila seriju postova o namazima od koštunjavog voća, gde je, po mom mišljenju, perjanica bio kikiriki puter. Čitala sam iznova i iznova, tražeći neku nuklearnu reakciju u pravljenju namaza – uzalud. Dva sastojka, dva postupka (dobro, tri – ako računamo guljenje kikirikija) i namaz je u teglici. Ono što je jako bitno je da imate blender, koji obavlja drugi deo postupka. Gledala sam na sat: doslovno je blendiranje trajalo 5 minuta ukupno, računajući i otvaranje blendera, kako bih sastrugala sa zidova sadržaj koji se zalepio i pretio da ostane nesamleven i ne postane glatke, svilenkaste teksture. Pet minuta za namaz koji je kvalitetom daleko iznad kupovnog, a cenom daleko ispod. Ono što je potrebno za referencu je da moj blender snage 800W, čisto da znate da uporedite sa svojim aparatom i planirate vreme za procesiranje.
I na kraju, ukus: iako ga ne poznajem dovoljno, jako mi se dopao u ovoj domaćoj verziji. Fina tekstura, lepa gustina (kada se ohladi), a daje i onaj prijatni osećaj lepljenja za nepce. Napomenem Luki kako sam napravila kikiriki puter, a on sav oduševljen, jedva sačekao da se ohladi. Probao, pa kaže – paaa, nekako mi se previše oseća na kikiriki (!). Majke ti, a na šta da se oseća?! Ovo ću ipak shvatiti kao pohvalu, naročito jer me je već sutradan s posla sačekala pogrebana činijica kikiriki putera.
Kikiriki puter – originalni recept
300g sirovog kikirikija
pstohvat soli – po ukusu
Kikiriki ispeći u unapred zagrejanoj rerni na 170 stepeni, 20 minuta, tj. dok ne požuti i počne da miriše. Prohladiti par minuta, pa ga oguliti trljajući među prstima. Oguljen kikiriki staviti u blender i procesirati na najjačoj brzini. S vremena na vreme prekidati proces i špatulom skinuti sa zidova blendera ono što se zalepilo. Pred kraj, dodati prstohvat soli, po ukusu i dodatno blendirati do glatke teksture po želji. Ohladiti i služiti.
Peanut butter – original recipe
300 g of raw peanuts
a pinch of salt – to taste
Bake peanut in a pre-heated oven at 170 degrees for 20 minutes, ie. until golden and begin to smell. Chill for a couple of minutes, then peel it, rubbing it between your fingers. Put peeled peanut into a blender and process at the strongest degree. Interrupt the process from time to time and remove the milled peanut from the blender wall with the spatula. Add a pinch of salt, to taste, and process till smooth texture. Cool and serve.
Tanja, ja sam vec nekoliko puta pokusavala napraviti, ali nisam uspela jer mi blender pre pocne mirisati na pregorelu masinu nego sto dobijem puter. Imam bas stari blender. Koji ti imas? Znam da imas kvalitetne te kuhinjske aparate…
Idi, Miki, nasmeja nas sve ovde. Ja sam svoj blender tek nedavno otplatila, pustila sam čekove i nisam žalila ni čas. Imaš link gore u tekstu, prezadovoljna sam! Inače, baš sam razmišljala o onome što ste ti i Maja komentarisale da niste uspele da napravite pravu teksturu i bojažljivo sam ušla u ceo postupak. Ako planiraš kupovinu blendera, dođi prvo da probaš moj (ili ću ga ja doneti kod tebe), pa odluči.
WOW koja luda masina gore na linku! Znaci pala sam u nesvest od odusevljenja, ali ozbiljno! Ja ga pravim sa ovim http://www.tehnomanija.rs/stapni-mikseri/bosch-stapni-mikser-msm-66150.html samo sto je moj nekoliko godina star. Niko ga u porodici ne voli sem mene sto je prava steta 🙁 Inace ja volim kad je puter slatko slan pa dodam i malo soli i malo meda, medjutim tom prilikom se desi neka promena pa puter u koji je dodat med nikada ne uspe da se izblendira kao onaj u kome nema meda. Uvek bude grub i gust bez obzira koliko dugo ga ja blendirala. Govorim iz iskustva jer sam pokusavala nekoliko puta sa kikirikijima kupljenim u raznim prodavnicama. Zakljucak je ili dodam med pa onda puter jedem kasikom 🙂 jer ne moze da se maze ili med uopste ne dodajem i onda bude divno svilenkast i kremast i super je za mazanje ali nema ukus kakav zelim.
Mašina je stvarno super, mnogo sam zadovoljna. Inače volim Bosch – njihovu preciznost, snagu, praktičnost i jaaaako dobar servis, koji se sad preselio u drugu zgradu od mene 🙂
I ručni blender mi je sličan tvom, samo nema ovu žicu za mućenje i isto sam prezadovoljna.
Nisam dodavala ništa slatko, čak nisam ni pokušala, tako da ne znam u čemu je štos sa dodatkom meda. A šta misliš da napraviš običan kikiriki puter, pa da odozgo nakapaš meda? Em će imati normalnu teksturu, em biti slatko, em dekorativno.
Super mi je komentar, malo ima previše okus po kikirikiju 🙂
Da, deca…..
I ja sam čitala te Miličine postove i vraćala im se, i sve hoću da probam upravo kikiriki puter da napravim, pa još uvek ništa. Ja imam frku od blendiranja bilo čega duže od pola minuta, iako sam uzela baš baš dobar i skup blender. Al' napraviću ga, makar i fazno :)))
Tvoj kikiriki puter mi izgleda super kremasto i malo mekše od kupovnih – je l' da?
p.s.
Super je Lukin komentar 🙂
Pa, u neku ruku se fazno i pravi, jer svakako moraš da ga otvaraš i sastružeš sadržaj sa zidova koji se tamo zalepio usled centrifugalnih sila 🙂 Za to vreme blender malo odahne, pa onda navališ ponovo.
Tekstura je bila jako meka, ali se stvrdnuo u frižideru. Onda sam se bila uplašila pred fotografisanje – čoveče, šta ću sad ako se skroz stegao, pa ne budem mogla da ga mažem? Ipak, omekani stajanjem na sobnoj temperaturi. Malko, ali samo malko je mekši, tako je presudio i ovaj moj sitničar. Vidiš u činijici da lepo ostaje trag i da je deo koji se pomerio kada je nož zaboden tako i ostao, nije se zbućkao sa ostatkom u posudi.
Radila kikiriki putar i svi smo super zadovoljni, samo brate mili dok očistiš kikiriki, a niko ti ne pomaže prođe vremena i vremena, ruke zabole… 🙂
Napravila. Odlično je. Malo sam neverovala da ću dobiti industrijski glatku teksturu, a upravo sam to dobila.
Tanja, post si objavila prije tačno nešto više od godinu dana, a evo kad sam ga vidjela i to zahvaljujući Maji (ovoj iznad). 🙂 Puter ti je baš odlično ispao, gladak i fin, a evo, moram i ja da potvrdim da znam da se osjeća na kikiriki – i previše za one koji nisu oduševljeni tim ukusom! 😀
Drago mi je što sam ti otkrila "tajnu" za pravljenje ovih mazalica da budu glatke kao industrijske, a znamo svi koliko su bolje! 😉 Hvala ti! <3
**Problem sa medom – med sadrži vodu, a ona reaguje sa masnoćom iz orašastih plodova i onda taj puter bude nekako zrnast, gust i veoma ljepljiv i istina je da nikako ne uspije da dođe do faze da bude tečan i gladak. Mislim da granulasti zaslađivač ne bi napravio taj problem, a ja predlažem kokosov šećer, on je sasvim ok, a finog je i karamelastog ukusa. 🙂
Hvala tebi za skidanje magije sa tako normalnih stvari. Zagnjuriću ja i u ostale putere, samo polako, daj mi vremena 🙂