Čokoladni kolač

Ukoliko bismo pitali moje dete, jedini kolači vredni pažnje su čokoladni. Štaviše, kada ga u neko doba obavestim da pravim tortu ili nešto drugo slatko, prvo sledeće pitanje je – je li čokoladna? Ne, voćna. Onda ništa. Frkćem ja tu pomalo od besa, ali ipak ne mogu da budem nezadovoljna, jer za razliku od mnoge dece, jede štrudle, šapice, prhke kiflice i ostale starinske kolače, a tu, eto, nema čokolade ni u tragovima.

Čokolada za kuvanje mog detinjstva je Menaž i tačka. Mama ju je stalno kupovala i nekako smo uvek imali makar jednu tablu u frižideru, gde smo je držali. Tada je nisam jela onako da odlomim štanglicu i prosto je pojedem, već samo u kolačima, tako da se ona bezbrižno baškarila sigurna da neće biti pojedena i bila je uvek spremna da ulepša neki slatkiš. U mojoj kuhinji, naročito od kako je Luka poodrastao, čokolada se ne zadržava: što zbog čestog pravljenja čokoladnih kolača usled razloga iz prve rečenice, što zbog toga što je Luka u stanju da pojede i pola Menaž čokolade, ostavljene za neko poslastičarenje.

Koliko puta ste čuli da je neko pogrešno izgovara? Ja od velike većine mojih drugarica i poznanica. Sada se čak ni ne žacnem kada mi diktiraju recept i kažu – sto grama čokolade, ja uvek uzmem Manjež, znaš. Znam. Sa onim bližima napravim vic da je Manjež park, a Menaž čokolada – pogledaju me kao da sam ih podsetila da zemlja već par vekova nije ravna ploča. Ali dobro.

Nasleđene navike iz mamine kuhinje sam prenela i kod sebe, tako da najčešće kupujem Menaž. Ne razumem se u tehnologiju, ali ta čokolada iseckana na sitne komade i ubačena u mafine ili keksiće, na primer, se čak i nakon hlađenja ne steže, već ostaje onako dopadljivo tečna. Sa druge strane, korišćena za glazuru se sasvim lepo steže, a kasnije i seče. Ja držim palčeve, a nisam ni daleko od pisanja mejla proizvođaču, da se Menaž pojavi u formi čokoladnih kapljica. Čokoladu i tehnologiju imaju, samo da je ispresuju u kapljice umesto u table i obradovaće sve nas koji se bavimo kolačima.

Od Menaž čokolade sam napravila odličan kolač, od svega par sastojaka: Menaž, jaja, puter, šećer. Uz dodatak prstohvata soli i kašice vanile, što može i da se izostavi, pa da se dičimo da imamo kolač od četiri sastojka. Sastojci se umute, smesa se izlije u pleh (običnu emajliranu tepsiju u mom slučaju), koji se uroni u veći pleh napunjen do pola vrelom vodom. Cela ta skalamerija se stavlja u rernu i tako se peče. Sve to skupa se zove ben-mari pečenje, a u prevodu je “tepsija u tepsiji sa vodom”. Dobija se kolač raskošnog ukusa, fine teksture, priprema je više nego jednostavna, a kvalitet vrhunski. Luka je rekao da mu je jedina mana što je tako tanak (!), a na moj trenutak bez teksta, jer – kakve-to-veze-ima, on je samo rekao – ma, šalim se. A onda i dodao o-dli-čan!

Menaž je čokolada mog detinjstva i tačka. I moje kuhinje. Ukoliko je Menaž i vaša omiljena čokolada, što ne biste učestvovali i na konkursu? Nagrade su više nego privlačne, kilogrami čokolade su u pitanju, a sve detalje pročitajte ovde. Samo požurite, rok za slanje je 31.05.

Čokoladni kolač

(recept za štampu)

300g Menaž čokolade

200g putera

6 jaja

120g šećera

1.5 kašičica vanila ekstrakta

prstohvat soli

Čokoladu i puter staviti u jednu šerpicu i lagano zagrevati uz povremeno mešanje, dok se potpuno ne istope.

Penasto umutiti jaja i šećer, pa dodati so i vanila ekstrakt. Na kraju dodati otopljenu čokoladu i sve dobro sjediniti.

Pripremljenu smesu izliti u kalup prečnika 23cm ili sličan, postavljen papirom za pečenje. Tako spremljeni kalup, staviti u nešto veći, u koji se stavi provrela voda. Sve skupa se stavi u rernu na 160 stepeni 40 minuta.

Ispečen kolač se ohladi na sobnoj temperaturi u kalupu, pa se onda stavi u frižider na najmanje 5-6 sati. Pred služenje se prevrne na tacnu i pospe se sa malo prah šećera.