Banana kapkejk / Banana cupcakes

Kada se uobičajeno neko odluči za selidbu? Nakon što mu se ukaže dobra prilika u bilo kom obliku, pa odluči da preseli život. Nakon što se ne daj Bože nešto loše desi, pa je taj neko primoran da se preseli, na bilo koji način. Ili nakon što mu pukne film na sitna čačkanja u starom mestu prebivanja, pa odluči da skupi svoj životni zavežljaj i nađe sebi drugi habitat.

Meni su životne selidbe uvek bile iz onog prvog razloga – prilika u smislu udaje, pa preseljenje u novi kraj, pa dobra prilika u vidu većeg stana, uz ponovnu promenu adrese. Preseljenje bloga se desilo usled ovog poslednjeg razloga: puk’o mi film, pa sam naprečac odlučila da je vreme da se krene dalje.

Mislim, ja sam i ranije razmišljala o preseljenju na WordPress platformu, jer sam bila čula da je ona profesionalnija i da pruža više mogućnosti, ali to se od danas do sutra odlagalo, dok sam se ja diskretno okolo raspitivala da li ima neko ko bi to preseljenje mogao umesto mene da obavi, jer sam tehnički analfabeta. U želji da pronađem freelancer-a veštog na digitalnim platformama su prolazile sada već i godine. Onda je Blogger, platforma na kojoj se nalazio blog do ove nedelje, odlučio da vodi svoj paralelni život, te da ničim izazvan počne da luduje i da mi svaku stranicu otvara oko pola minuta (ne nagađam, merila sam). To je bila kap koja je prelila čašu.

Pročitavši par tekstova zadovoljnih korisnika izbor je pao na AdriaHost firmu, a naročito nakon što sam pročitala da oni sami besplatno rade preseljenje blogova kojekude. Poslavši upit, stigao mi je odgovor od hapiness menadžera – umalo nisam izgovorila – gde si bio celog mog (blogerskog) života. I zaista, dečko kao da je zadužen za sreću korisnika: odgovara u vremenu od par minuta. U jednom trenutku je čak pokušao sa mnom da razgovara kao sa odraslim, ali sam mu odmah otvorila oči da priča sa tehnički polupismenom plavušom, te je od tog trenutka komunikacija bila optimizovana na taj nivo svesti: detaljni spisak koraka koji treba da se obave, napomene tipa – pritisnite ‘da’ kada Vam se pojavi na ekranu i slično. Čak i prvobitna strašna procena da će blog biti nedostupan dva dana nije realizovana – što se njih tiče, sve je proradilo za sat-dva. Nakon toga su nastupila fina podešavanja, koja još uvek traju.

Nisam slagala menadžera za sreću kada sam rekla da sam tehnički polupismena plavuša, jer kao što nisam imala pojma šta znači progregacija, tako sigurno ne bih umela da utegnem blog bez mnogo odgledanih tutorijala i još više glavobolje. Slutim da bi preseljeni blog zasijao punim sjajem tek negde oko kićenja jelke (kod kuće, ne na ulicama – da ne bude zabune). Ovako, Maja Vitka gurmanka se prevarila pa mi ponudila pomoć, te je pored celovečernjeg crnčenja za mojim kompjuterom, a onda i samostalnim za svojim, stekla titulu junior hapiness menadžera, oficira za tehničku podršku ili malu od word pressa.

U trenutku pisanja (koje obavljam ne dišući i upotrebom metode pokušaja i grešaka), ovo nije konačni izgled bloga – potrebno je tu još nekih cickanja, a i učenja s moje strane. Strpljenje menadžera za sreću verovatno ima svoj limit, a ja ne bih da ga testiram, pa je bolje da nešto i naučim. Ipak, zaista sam kroz ovaj proces prošla ne osetivši, a sve zahvaljujući dobrom provajderu i komšinici/koleginici blogerki koji su podmetnuli leđa za mene. Jednom kada izgled i sadržaj budu konačni, vratiću sa na momenat izgleda bloga i predstaviću gde se šta nalazi, da izbegnemo lutanje dok se svi ne naviknemo na novitete.

Da proslavimo preseljenje, virtuelno vas poslužujem slatkišem, red je. Ovog puta sam se bacila na kapkejkove. Verovatno da postoji mnoštvo nijansi u slatkišu koji se peče u kalupu za proje, kako se doskora kod nas zvao, a zapravo za mafine, što mu je bila prvobitna namena. Ipak, u mojoj glavi, a i rečniku, postoje mafini – pečeno testo sa ili bez dodataka, i kapkejkovi – zapravo mafini sa filom. Ovi su napravljeni od testa kao za banana bread i filom od krem sira. Navodim i marke krem sira koje sam koristila, jer tu ume da bude kvaka: neki sirevi se u dodiru sa šećerom pretvaraju u čorbicu. Zato, da biste bili sigurni, možete da počnete od ovih vrsta, pa da onda eventualno pronađete neki drugi, koji će se čak i bolje ponašati.

Provereno – odlična zabava za decu: ja sam ovo pravila sa komšijskim unucima, koji su se jedan dan tokom raspusta silno dosađivali kod babe i dede. Trebalo je da vidite to trčanje, ukrašavanje, otimanje za čokoladne mrvice….. Ono što sam mislila da će ih najviše zanimati – foto-aparat – nisu ni pogledali. I još jedna napomena: ovo može da se napravi i kao duguljasti kolač, ali onda mora da se peče dok ne prođe test čačkalicom, oko 75 minuta.

Banana kapkejk

(recept za štampu)

120g putera

200g šećera

1 vanilin šećer

2 jaja

1/2 šolje jogurta

2 banane

200g brašna

1 kašičica sode bikarbone

1 kašičica praška za pecivo

prstohvat soli

1/2 kašičice cimeta

125g putera

300-320g prah šećera

250g krem maslaca Kremsi (Mlekara Subotica)

300g Ella sira

Umutiti penasto puter i šećer sa vanilin šećerom, pa dodati jaja, potom jogurt i banane izgnječene viljuškom. Na kraju umešati brašno izmešano sa sodom bikarbonom, praškom za pecivo, solju i cimetom. Pripremljenu smesu usuti i korpice za mafine postavljene u pleh (puniti do 2/3 visine). Peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 20 minuta. Ohladiti.

Za fil, umutiti puter, dodati prah šećer, pa na kraju krem sir i sir i kratko mutiti dok se ne dobije glatka smesa. Ispečene i ohlađene mafine filovati pripremljenim kremom, ukrasiti čokoladom, kolutovima banane ili nečim drugim po želji.