Da li ste nekada jeli u mraku, potpunom mraku? Ne računam restrikcije struje, isključenja po grupama i slične divote proteklih vremena, jer smo tada imali sveće, plinske lampe ili bilo koje alternativne izvore svetlosti. Ovo o čemu ovde pričam je obrok u potpunoj tami, gde se ni prst pred okom ne vidi, a ipak je javno mesto u pitanju.
Kažu da se u mraku sva čula izoštre, a naročito ukus. Kada se isključi vid i mogućnost stvaranja predrasuda, onda bolje osetimo ukus, miris, bolje čujemo. Sa druge strane, rekoše mi da je za dijetu najbolje da se jede zatvorenih očiju – ješćemo dok smo gladni, ali u želucu, ne u (gladnim) očima.
Zbog činjenice da se u potpunom mraku izoštrava čulo ukusa, organizovana je promocija Nikšićkog Tamnog piva – večera u tami u restoranu Supermarket Talas na Zemunskom keju. Moje blogerske i inače drugarice Maja, Olja i ja smo bili među pozvanima i veoma sam se radovala tom izlasku. Zamislila sam ga u hiljadu boja crne, planirala kako bi to trebalo da izgleda, pitala se da li umem da viljuškom potrefim usta, kako li se seče jelo nožem u potpunom mraku…. Jedno sam znala – da će provod biti urnebesan, i bilo je tako.
Ono što nisam planirala je ulazak u mrak: nekako sam to bila smislila da se uđe u prostoriju, smesti, dobro osmotri i da se na tri-četiri-sad pogase svetla. Ali avaj! Ušle smo u totalni mrak, svoj sto pronašle uz pomoć hostesa koje su imale vizire (mi nismo). Bila je zabranjena upotreba upaljača, šibica, mobilnih telefona i bilo čega što bi moglo makar i malu svetlost da proizvede. Ceo događaj je bio smešten na prvi sprat, na koji se stizalo zavojitim stepeništem. U mraku, ako ste zaboravili. Već smo se tu kikotale, pridržavale jedna za drugu, za zidove, za stepenice. Pronašle smo sto, a onda je zagalamio iz pomračine glas Dragana, a za njim i Goricin – evo nam još gostiju. Nekako smo sele, upoznale se sa još dve gošće za istim stolom. A upoznavanje? Kažeš svoje ime, koje ode negde u mrak, a iz mraka čuješ nečije drugo ime. Da ispred nas stavljaju po čašu Nikšićkog Tamnog, to smo dobro registrovale. Pokušavale da se kucamo, da lociramo čašu, da lociramo osobu do sebe… Gutljaj piva – i odmah mi je bio jasan koncept cele večeri. Savršeni, mrak-mračan, ukus!
U neko doba Dragan pita – kako vam se sviđa predjelo? Koje predjelo?! Hrana je sve vreme bila pred nama, u mraku, doduše. Nekako smo napipale tanjir, pronašle (odličnu) hranu, uzimale prstima – tu je svaka zabrinutost oko korišćenja pribora bila zanemarena: odlučila sam da ga neću koristiti. Hrskave rolnice sa sirom, bruskete sa paštetom od ribe – uspele smo ne samo da pronađemo jelo u crnilu ispred sebe, već i da shvatimo oblik, ukus, detektujemo vrstu.
function tanja() { document.tama.src = ‘https://2.bp.blogspot.com/-08ItzF3YRus/VtYkQZhe_dI/AAAAAAAAUnU/vzpnpv1fqfs/s1600/tama-ram-tanja.jpg’; return true; } function maja() { document.tama.src = ‘https://4.bp.blogspot.com/-jC_hwqsRuK4/VtYkQuYvB-I/AAAAAAAAUnk/jNSoDxlM8eE/s1600/tama-ram-maja.jpg’; return true; } function olja() { document.tama.src = ‘https://3.bp.blogspot.com/-IqIwEszVnZg/VtYkRIpV8xI/AAAAAAAAUnk/aWjZdMZOD1k/s1600/tama-ram-olja.jpg’; return true; } function original() { document.tama.src = ‘https://kuhinjazaposlenezene.com/wp-content/uploads/2016/03/tama.jpg’; return true; }
Odmah potom stiglo je i glavno jelo, unapred odabrano: Maja je uzela svinjska rebarca, Olja juneću salatu, a ja pileća krilca. E, tu smo već bile toliko naviknute na mrak, vešte u snalaženju, sposobne da shvatimo prostor oko sebe, te smo otpočele i da dodajemo hranu jedna drugoj, da uzimamo sa drugih tanjira. Sve to je bilo odrađeno bez greške: bez hrane koja pada van tanjira, bez i mrvice prosute, bez oborene čaše, ništa. I sada kada na to pomislim – fascinantno.
Samo mali delić atmosfere možete da vidite u ovom videu:
Sve moje preporuke za Nikšićko Tamno – ne tako davno sam otkrila tamna piva i oduševljena sam! Za restoran Supermarket Talas – odlična hrana. Za obrok u potpunom mraku – osetićete ukus hrane, njen miris, uživaćete bitnijim čulima kada je hrana u pitanju.
Belek , Hotel "Adam & Eva" imaju koncept vecere u mraku. Tu smo morali i obući crne plaštove i ostaviti u kasetama sve što svetli – čak i nakit … služio nas je i kroz mrak vodio slep konobar ! Doživljaj je neverovatan … tako malo hrane sa puno ukusa !
Nisam nikad jela u tami..ali ponekad zatvorim oži i uz nešto što mi je baš probudilo sve ukus auživam na trenutak.Pivo ne volim ..osim tamno:)
Dobar izbor za pivo – tamno. Ja sam shvatila da ga mogu piti i samostalno, a svetlo samo uz jelo.
Belek , Hotel "Adam & Eva" imaju koncept vecere u mraku. Tu smo morali i obući crne plaštove i ostaviti u kasetama sve što svetli – čak i nakit … služio nas je i kroz mrak vodio slep konobar ! Doživljaj je neverovatan … tako malo hrane sa puno ukusa !
"Adam i Eva" je doživljaj sam za sebe (volela bih nekada da odem tamo…), a mogu da zamislim večeru u mraku u takvom ambijentu. Zaista neverovatno!