(please scroll down for recipe in English)
Svima želim srećnu i uspešnu 2016. i svaku sledeću koja dolazi! Da vas sreća prati, da budete nasmejani, zadovoljni, i da se sa mirom u duši radujete svakom nadolazećem danu.
Kakva je grozna godina iza mene! Najgora ikada.
Sve je teklo svojim tokom do polovine septembra, kada je zazvonio telefon u dva po ponoći. Kada vas roditelj u to doba zove, samo molite Boga da se zapio u kafani i da mu treba prevoz, ali nažalost, nije bilo tako. Bila je mama, pala je idući u kupatilo i polomila butnu kost tik iznad proteze kolena koja joj je ugrađena sredinom 2014. Hitna pomoć, smeštaj u bolnicu, nada da će svi rezultati biti dobri, pa da operacija može da se izvrši. Završena operacija, bolnički oporavak, privremeni smeštaj u stacionar na dalji oporavak. U celom tom ludilu i mom svakodnevnom trčanju u bolnicu, pored posla i redovnih aktivnosti vezanih za kuću, počnem da primećujem da moja baka ne zvuči i ne izgleda kao ranije, shvatim da se polako gasi, ali nikakvi predlozi za odlazak kod lekara nisu bili prihvaćeni sa njene strane. Krila je koliko je mogla, sve u nameri da ne brinem, jer sam preopterećena. Kada je polovinom novembra vrag odneo šalu i gušenje koje je pripisivala promeni vremena postalo izraženije, na jedvite jade sam je odvela kod lekara, koji su naredili hitnu hospitalizaciju. I tako ja počnem da trčim između dve bolnice – u jednoj mama, u drugoj baka. Nažalost, baki se stanje pogoršalo i uz sve napore lekara da joj pomognu, krajem novembra nas je zauvek napustila.
Znam ja da je ona bila u lepim godinama (skoro 88), znam da je uz tešku srčanu manu lepu starost doživela, imala unuku u zrelim godinama, skoro punoletnog praunuka, znam, sve znam, ali mene je njen odlazak lupio po glavi kao veslo! Naročito jer je bila bistrog uma do poslednjeg sekunda – pre samo par meseci smo išli svi skupa na ručak, a ona nije imala potrebe za bilo kakvom vrstom pomoći, osim da je prevezemo do restorana. Znala sam da sam vezana za baku, da je ona moj čovek, ali mi je tek njen odlazak pokazao meru svega toga.
Po njenoj izričitoj želji i organizaciji (izrađena grobnica), morala sam da obavim sve oko sahrane u njenom rodnom selu, u Bosni. Da li ste ikada probali da pribavite dokumenta za sahranu u jednoj državi, koja podrazumeva transport preko druge, a polazna tačka je treća? Nadam se da niste i da nećete nikada. Da mi je bilo do toga, moj razgovor sa ambasadom bi zvučao kao u vicu, a ja sam na kraju vrtela glavom u neverici i pričala sama sa sobom.
U sred mojih pokušaja da uspostavim kontrolu nad osećanjima i reakcijama, mama je polovinom decembra došla (svojoj) kući i u prvih dan-dva sam htela da čupam kosu od muke i nemoći. Težak invalid (muke oko noge su tek šlag na torti njenog invaliditeta usled loma kičme od pre skoro trideset godina), na svoje insistiranje kod svoje kuće, koji treba da živi sam. Ptica Feniks je malo dete spram nje. Prvobitna neorganizovanost je ubrzo nestala, mama je postajala sve samostalnija, a ja sada dolazim samo posle posla, da je vidim ili nešto uradim, pomognem. Mislim da i to jenjava.
Da li vam je jasno zbog čega je ovo bila najgora godina? Nije ovo prvi veliki gubitak, pre jedanaest godina sam izgubila oca, ali su me ova četiri meseca dotukla. Zbog svega, želim, mnogo želim, da sam sve loše ostavila u prošloj godini. Da mi ova donese samo lepo, a da strah, neizvesnost, strepnja, nervoza, očaj, tuga, jad nemaju šta da traže u 2016. i svakoj sledećoj godini. I kao što sam glasno razmišljala u dežurnoj bolnici u noći kada je sve počelo: znam da svako dobije da nosi onoliko koliko može, ali, Bože, šaraj malo! Ne mogu ni ja više.
Za početak ove, mora biti, bolje godine, recept za starinski slatkiš naših baka. Ponuđen uz servis za kafu koji sam dobila od bake, kada je prvi put došla da me posetu u mom domu.
Vanilice
200g masti
4 kašike šećera
1 celo jaje
1 žumance
1/2 kg brašna + još po potrebi
džem od kajsija
prah šećer
Penasto umutiti mast, pa dodati šećer. Dalje mutiti, pa dodati jaje i žumance. Kada se sve sjedini, postepeno sipati brašno. Mesiti ili rukom ili mikserom, sa nastavcima za testo. Testo treba da se odvaja od posude, ali ne sme da bude mnogo tvrdo.
Staviti papir za pečenje, pa preko njega umešeno testo. Odozgo staviti drugi list papira. Razvaljati testo oklagijom preko papira*, na debljinu oko 1/2cm. Čašicom za rakiju ili modlom za isecanje vanilica vaditi krugove i ređati na pleh prekriven papirom za pečenje. Ostatak testa premesiti, ponovo razviti i ponovo vaditi krugove. Ponavljati postupak sve dok se ne utroši testo.
Peći u unapred zagrejanoj rerni 12-13 minuta na 180 stepeni.
Po dva ohlađena kruga spajati džemom od kajsija i uvaljati u prah šećer.
* testo se razvija između papira za pečnje da se ne bi dodavalo brašno na radnu površinu. Dodavanjem brašna bi testo postajalo tvđe pri svakom sledećem razvijanju, te bi narušilo prhku teksturu vanilica.
Vanilice, domestic biscuits
200 g lard
4 tablespoons sugar
1 whole egg
1 egg yolk
1/2 kg of flour + more, upon the need
apricot jam
icing sugar
Whisk lard with sugar with electric mixer until foam. Then add the egg yolk. When all combined, gradually pour the flour. Knead by hand or with electric mixer using dough hook. The dough should be well combined, but it should not be hard too much.
Place the baking sheet on the counter, put the dough over it, then cover with another sheet of baking paper. Roll the dough out using rolling pin* to a thickness of about 1/2cm. Cut out little circles using little brandy glass or cutter for vanilica. Arrange circles onto the baking pan covered with baking paper. Re-knead the remains of the dough, roll it out again and cut out little circles. Repeat the process until the dough is used up.
Bake in pre-heated oven for 12-13 minutes at 180 degrees.
Cool biscuits and then link two circles with apricot jam. Then roll them in the powder sugar.
* When rolling the dough between two sheets of parchment paper. there is no need to use additional flour for the surface of the counter. Adding the flour to the dough could ruin the texture, make the dough and the biscuits harder.
Tanjaaaaa <3. Ti i ja se nismo ni upoznale, ni mnogo družile "online" ali mnogo mi je drag tvoj blog i ta neka tvoja iskrenost, jednostavnost i snaga. Da li je to baka sa slike iz recepta za šapice? Volim mnogo tu priču, i taj recept. Žao mi je što što si imala tako veliki gubitak, a najgore je meni to kad čovek ne može nida odboluje na miru nego ga odmah ophrva milion obaveza… Drži te i svi se držite, želim ti iskreno bez nekog lažnog naricanja ono što si sama sebi poželela. Mi smo imali pre dve godine sahranu Mišine mame baš 31. decembra, nekako kad praznici budu tužni, onda ne znam…
A recept je odličan, vanilice su mi jedna od prvih slatkih uspomena iz detinjstva, ja ih pravim uporno zbog toga mada ih više i ne volimo toliko. Mislim da je ovo isti recept kao moje bake, al me mrzi da pogledam sad u svesci u koju sam ga prepisala, videću baš sutra.
<3
Hvala, draga! Da, slika na receptu za Šapice je moja i bakina.
Recept je stari, očišćen od svih dodataka. Našla sam ga u maminoj svesci, a nije isključeno da je baš bakin. Inače, ona je često pravila vanilice i šapice, tako da su moji slatkiši za ove praznike bila baš ta dva – iz pijeteta i sećanja na baku.
Rasplakala si me! Odlazak dragih osoba, ma koliko stare bile, je uvek tezak. Zelim ti da ti ova 2016. godina bude sve sto prosla nije bila! Ipak, neke stvari nemoj da promenis – nastavi da objavljujes ove divne i jednostavne recepte, jer tu nema sta da se menja!
Mi obozavamo vanilice, kad ih napravim planu. Recept je slican ili isti, samo sto zbog nemogucnosti da ovde nadjem mast, stavljam puter. Znam da ih mama pravi ovako sa mascu.
Sve najbolje!
Hvala, draga, mnogo.
Nedavno sam dobila domaću mast i stvarno joj nema premca kada su starinski kolači u pitanju. Umuti se i bude puterasto beličasta, milina jedna.
Želim ti da se u ovoj godini otvori kod tebe u kraju jedan dobar supermarket sa našim domaćim proizvodima 🙂 (eto ideje za biznis)
Iskreno se nadam da ce ti ova godina biti mnogo bolja jer gora sigurno ne moze da bude. Vanilice su mi jedan od omiljenih kolaca a ja imam skoro isti recept koji sam dobila od zaove i po kome ih obicno pravim.
Ne smem ni da izgovorim da uvek može gore. Zato želim da sam odradila svoj sudbinski dug i da nam svima bude lepo, najlepše. Mnoštvo lepih kolača, posluženja za srećne dane, proslave i okupljanja. Eto.
Podsetila si me ovim postom na sve ono što ti se izdešavalo a kao da sam nešto pamtila pa sam ti na FB požela jednu mahom dosadnu 2016. godinu. Znači oporavak i kolotečina to neki put baš prija mada nisam baš ljubitelj takvog života.
Mila moja budi nam vesela, vesela, vesela …
Hvala, draga! Želim dosadu, zaista. Novu godinu sam dočekala pred televizorom, sama, uz čašu vina. Sve po sopstvenom izboru, umorna od života (ne i od kafana ;-)) Biće ova bolja, sigurna sam. Držim je na oku i ne dam joj da mrdne 😉
Žao mi je šta si sve proživela u prošloj godini i dok sam čitala tvoj post shvatila sam da si ti jedna predivna i humana osoba i da si emotivno vezana za svoje drage osobe, tako da ti od <3 želim da te u ovoj Novoj godini prate samo zdravlje, sreća i ljubav. Vanilice su predivne, prave one starinske, baš onakve kakve ja volim…
Hvala ti, draga, na lepim rečima i još lepšim željama!
Phuhhh… Ne bih ti u koži bila, al' valjda nećeš ni ti kožu model 2015 više nositi 🙂
p.s.
Noćas sam pekla vanilice do 4 izjutra. Tata sutra puni 88 godina…
Koža model 2015. – pa ti si šašava!!!
Neka ti ova godina donese mir, radost i neka bude ispunjena samo lepim trenucima. Saljem poljupce i lepe zelje, a posluzicu se i jednim kolacicem.:)
Uzasavam se ovakvog scenarija koji nas sve ceka (ili smo ga prezivjeli)….sta da ti kazem, hrabro si sve odradila i izdrzala.
A vanilice su prave, takve se prave i kod nas u kuci.
Joj teško je sve to skupa. I na žalost svih nas zadesi u nekom periodu života i uvijek kažem što nas ne slomi, ojača nas! Sigurna sam da će 2016. biti puno bolja i sve najbolje u njoj!
Draga Tanja, duže pratim Vaš blog koji sam upoznala preko Mamajac. Ovaj Vaš post sam pročitala još kada je objavljen i neopisivo je objasnio moju životnu situaciju. U trenutku kada ste ga objavili moja Nana je još uvek bila živa, ali me je juče zauvek napustila. Taj bol je neopisiv jer smo bile izuzetno vezane. U Vašem postu sam pronašla sebe. Uz sve to, molila sam je da ozdravi kako bi me naučila da spremam njenu pitu i njene vanilice. A ove Vaše vanilice su veoma slične njenim. Nažalost, nije uspela da me nauči još ove dve stvari. Nadajmo se da nas one od gore gledaju i da ćemo ih sresti jednog dalekog dana i da ćemo zajedno jesti te njihove vanilice. Mnogo Vas pozdravljam i zahvaljujem Vam se na svemu što ovde pružate. Katarina Milenković
Draga Katarina, neizmerno mi je zao zbog Vaseg nenadoknadivog gubitka, primite moje iskreno saucesce!
Ko nije imao srecu da provodi vreme sa bakom, mnogo je ostecen u zivotu. Ja sam dugo i intenzivno bila uz nju, ali je i dalje mnogo prica ostalo neispricanih, mnogo namera neostvarenih, i dalje me prati osecaj da joj nisam dovoljno pruzila (a svi iz neposredne okoline mi govore da ne ludujem, da to nema veze sa zivotom i istinom). Probajte ove vanilice ili da od testa za Sapice (imam ih na blogu) napravite vanilice, nesto ce biti blizu, mada nikad isto kao bakino. Pita ce verovatno biti veci promet, ali uz vise detalja, mozda ja ili neki drugi bloger (ili vise nas zajedno, i to je moguce) uspemo da rekonstruisemo recept. Drzite se i veliki pozdrav!
Draga Katarina, neizmerno mi je zao zbog Vaseg nenadoknadivog gubitka, primite moje iskreno saucesce!
Ko nije imao srecu da provodi vreme sa bakom, mnogo je ostecen u zivotu. Ja sam dugo i intenzivno bila uz nju, ali je i dalje mnogo prica ostalo neispricanih, mnogo namera neostvarenih, i dalje me prati osecaj da joj nisam dovoljno pruzila (a svi iz neposredne okoline mi govore da ne ludujem, da to nema veze sa zivotom i istinom). Probajte ove vanilice ili da od testa za Sapice (imam ih na blogu) napravite vanilice, nesto ce biti blizu, mada nikad isto kao bakino. Pita ce verovatno biti veci promet, ali uz vise detalja, mozda ja ili neki drugi bloger (ili vise nas zajedno, i to je moguce) uspemo da rekonstruisemo recept. Drzite se i veliki pozdrav!
Hvala Vam, Tanja. Potpuno isto se prema svojoj Nani osećam kao i Vi prema svojoj baki, i moja je otišla za tako kratko vreme kao i Vaša. Ja Vas razumem i koliko god dugo da su nam bile tu, ne bi bilo dovoljno jer ljubav ne zna za godine, i uvek ćemo misliti da smo mogli više. Baš ste me dirnuli, i ako uspem nekako da rekonstruišem njen recept za pitu, bićete prvi kojoj ću proslediti. Hvala vam neizmerno.