(please scroll down for recipe in English)
Kao i mnoga druga jela, slatko od kore lubenice sam probala prvi put u svojoj radinosti. Čula sam za njega, ali ga nisam našla u prodavnicama – to prosto nije ona vrsta zimnice koja se pravi industrijski, pomalo je specifična, neobična i ima šmek starine. Slatka, inače, su poslastice pri izumiranju. Čak sam se i ja pre svega par godina zaklinjala kako nisam luda da se u to upuštam, a sada ne prođe sezona da ne pripremim bar jednu vrstu ove poslastice. Ako bih se upustila dublje u razmišljanje, mogla bih slatko od kore lubenice da proglasim skoro pa ekološkim – ništa se ne baca! Šalu na stranu, ne mislim kako svaku lubenicu u sezoni treba strpati u stomak+u teglicu, ali je toplo, lepo, domaćinski napraviti par teglica ove zimnice, ako zimu dočeka.
Za slatko se koristi lubenica sa debelom korom (ove sezone skoro pa je nemoguće naći), seče se na kriške, pa se onda iseca meso, ono crveno, do pola centimetra pri kori. Zatim se oguli zeleni, spoljni deo. E, tu sam imala jedinu zezalicu; naime, ja sam očekivala da ću to uraditi u par poteza nožem, jer lubenicu bilo koje veličine tranžiram kao da je jabuka. Avaj, prilično sam se namučila pokušavajući da to uradim onim nožićem za guljenje povrća i na kraju završila tako što sam lubenicu na dasci seckala običnim nožem. Nakon te akcije, moje poštovanje prema karving-majstorima se popelo u nebesa!
Recepti koje sam nalazila na internetu su raznoliki – od 400g do 2kg šećera na kilo kora. Ono ispiranje u devet voda sam pokušala da proglasim bespotrebnom glupošću i istomišljenika potražila u liku i delu Pate Marković; uzalud – gospođa zahteva ispiranje u čak 12 voda, pa sam onih 9 pređašnjih prihvatila bez pogovora. Da li neko zna zbog čega se to radi?
I na kraju, a trebalo je da počnem sa tim – u staro vreme se slatko nikako pred goste nije iznosilo u teglama. Za to su postojale posebne male, minijaturne činijice sa tacnicom istih dimenzija i svako je dobijao svoju mini-porciju. Upravo takve porcijice se nalaze na slici – moja baka ih je početkom šezdesetih dobila od moje mame, tada malog školarca, za rođendan. Sada su deo porodičnih dragocenosti sa isključivo sentimentalnom vrednošću. I rekvizit za slikanje, naravno.
Slatko od kore lubenice
Lubenica
Šećer
Po želji i ukusu: karanfilić, štapić vanile ili cimeta itd.
Staviti jedan tanjirić u zamrzivač. Teglice dobro oprati i staviti ih u hladnu rernu, pa uključiti na 100 stepeni.
Lubenicu iseći na kriške, pa meso (crveni deo) iseći do 1/2cm pri kori.
Kore oguliti, iseckati na parčiće željene veličine (najbolje na kockice 1-1,5cm), pa izmeriti.
Isečenu koru staviti u šerpu i naliti vodom. Kada provri, procediti kockice kore, prosuti vodu. Nasuti novu vodu i opet staviti da provri. Postupak ponavljati tako da se voda 9 puta prosipa (i kora se cedi). Najbolje je iscrtavati recke na papiru, kako se ne bismo zabrojili.
Kada se ispere kora u devet voda, naliti je hladnom vodom i ostaviti da stoji, da se prohladi.
Na svaki kilogram kore koju smo izmerili pre kuvanja, pripremiti po 800g šećera. Šećer staviti u veću šerpu, sipati pola šolje vode i kuvati. Kada se sirup zgusne na gustinu ređeg meda, dodati proceđene kockice lubenice i začine, po želji. Promešati i nastaviti kuvanje 10-15 minuta. Proveriti gustinu – najbolje sipanjem kašičice sirupa na tanjirić koji smo držali u zamrzivaču – ako ostaje trag kada povučemo kašičicom, onda je slatko gotovo; ako se trag ne iscrtava, onda se još kuva.
Još jedna kontrola se radi tako što se šerpa skine sa ringle, pa se ostavi oko sat vremena da se prohladi. Proveri se gustina, pa se ili nastavlja kuvanje ili se samo stavlja da proključa.
Vrelo slatko sipati u vrele teglice. Zatvoriti teglice poklopcima i potrpati ih u neko ćebe ili deblji peškir da se polako hlade.
Candied watermelon rind
Watermelon
Sugar
Upon taste: cloves, vanilla or cinnamon stick, etc.
Put a small plate into the freezer. Wash little jars thoroughly, put them in a cold oven and turn it onto 100 degrees.
Slice watermelon and cut meat (red part) leaving 1 / 2cm of red part at the rind.
Peel rind, cut into pieces of desired size (preferably diced 1-1,5cm) and measure them.
Put sliced crust in the pot and pour water in. When it boils, drain dice, spill the water. Pour in new water and make it boil again. Repeat the process for 9 times. Tip: draw notches on paper, not to mess up the process.
After the whole process is over, pour in the cold water and let stand to cool.
For every kilogram of the rind which was measured before cooking, prepared by 800g of sugar. Put sugar in a larger pot, pour half a cup of water and cook. When the syrup thickens the density of honey, add the drained diced watermelon and spices, if desired. Stir and continue cooking for 10-15 minutes. Check density – best pouring a teaspoon of syrup on the plate that we kept in the freezer – if track is left when you drag a spoon, then it is almost over; if the track is not drawn, then continue with cooking.
Another control is done by placing the pot off the stove and leave for about an hour to cool. Check the density, so either continue cooking or just put to boil.
Pour hot candied watermelon rind with syrup into hot jars. Close the jars tightly and cover from all sides with a blanket or thick towel to cool slowly.
Prelepa prica o poslastici koja se industrijski ne pravi i polako izumire u najezdi gotovih i poluogotovih slatkisa. Blago tvojih gostima! Porodicno blago je neprocenjljivo, a tvoja mama ima jako dobar ukus!
Hvala, draga, i u moje i u mamino ime. Ona sada raste kao kvasac 🙂
Moja mama redovno pravila. Preleppppppo… A činijica za slatko se u mom kraju (Vranje) zove šafor. PS. Moram da pitam za to ispiranje u 9 voda. Mislim da je i ona to radila.
Ja mislim da sam probala jednom davno slatko od kore lubenice, ali da je vreme da se podsetim (čitaj – pozivam se u goste 😛 )
p.s.
Zamišljam Tanju kako mačetom tranžira giga-lubenicu, pa igrom slučaja postaje Tanja minimalista dok carving nožićem titra kockicama lubeničine kore… :)))
Ti si odavno pozvana u goste, no se ne daš prevariti 🙂 Imam neku ideju, pa ću da podelim sa tobom u nedelju 🙂
E, i ja zamišljam sebe kao samuraja, sad kad si mi dala ideju, a lubenica pada i prska na sve strane 🙂 Slatko me nasmeja 🙂
Kill Bill – produced in Serbia 🙂
A ja nikada čula za slatko od kora lubenice…:(