Pileća čorba

Sigurno ste do sada bezbroj puta čuli ono da kada neko nađe devojku ili se oženi – zanemari društvo i prijatelje, a naročito drugarice? Ima toga, kako da ne, da sam ja u svojoj paranoji već održala Luki predavanje da je normalno da se usled prve zaljubljenosti više vremena provodi sa devojkom, ali da svakako društvo ne sme da se zanemari, te da će uvek morati da nađe načina ili da devojku integriše u društvo ili da napravi balans između ljubavi i prijatelja.

Moji drugari iz osnovne škole su se i ovako i onako oženili. Neki su iz priče da ih je ženidbom pojeo mrak, a drugi su doveli žene u društvo, koje se drže muževljevih drugarica, pa sednu i povedu priču sa nama kao da smo sa njima delile učionicu, a ne sa njihovim muževima. Ženidbom mog najboljeg druga ne samo da njega nisam izgubila, nego sam dobila i drugaricu pride.

Mira je lafica, sposobna i otresita, prava žena za mog pomalo ćutljivog druga. Ostala prilično rano i iznenada bez majke, tokom celog fakulteta, a i kasnije – do udaje, bila je i domaćica kuće. Pritom, završila je medicinu, fakultet čije studiranje ne treba posebno predstavljati, a kasnije i putovala na posao u susedni grad. Sada, nakon što skine skafander i izađe iz crvene zone, dezinfikuje se i odmori, pravi palačinke za muža i decu, a idući u radnju da kupi šta nedostaje – uspe i mene da pozove, da razmenimo na miru par rečenica. Rečju – zmaj žena.

Znate kako su nekada govorili za doktorke – da listom ne umeju da kuvaju, jer od silnog učenja i obaveza ne stižu da se bave tim običnim stvarima? E, pa ovde to nije slučaj. Moja Mira za svaki dečiji rođendan pravi celokupno posluženje – i za decu i za odrasle, da čak i mene postidi količinom, ukusom i asortimanom. Slava kod mog druga je i u periodu njegovog momkovanja uvek izazivala posebnu radost. Domaćinska kuća u kojoj ništa ne može da zafali, uz majku koja je ozbiljno dobra domaćica je garantovalo da ćemo se lepo počastiti, a i nabaviti poneki recept (kao što je Carska pita, na primer). Prva slava na kojoj je Mira preuzela ulogu domaćice da bi odmenila bolešljivu svekrvu je dokazala ono da dečaci biraju ženu spram majke, te da je moj drug dobio i nadograđenu verziju. Berićet svakakvih jela je predvodila perjanica – pileća čorba. Ne shvatajući uloge na toj slavi, a sipajući drugi tanjir, bila sam najglasnija u kakofoniji pohvala upućenih teta-Ljilji za čorbu koja krepi i ugađa; ona je na to odmah odvratila – nisam ni prišla kuhinji, sve je moja snaha spremila. Au! Tog trenutka sam snahu bezecovala da moramo da kuvamo čorbu zajedno, da mi pokaže kako to ona pravi tako nešto savršeno. Mira se brže bolje saglasila i dogovor je bio postignut.

Od tog dogovora, Mira je specijalizirala, rodila dvoje dece i poothranila ih što do polaska u školu, što do uznapredovalog vrtića. Nikako da se obistini da ću batak pod mišku i samo preći most, na čas kuvanja čorbe. Ama ne. Videvši da je vrag odneo šalu, pre neki dan me je pozvala i rekla – hajde da ti izdiktiram, nema ništa od naših dogovora. I evo ga. Recept za pileću čorbu, koju sam napokon uspela da napravim da bude kako treba. Nekada ranije, na početku svog domaćičkog staža, bila sam vrlo uporna ne bih li savladala čorbu da bude onakva kakvu sam je zamislila. Uvek je tu nešto falilo, a najčešće mi je problem pravilo prebrzo koagulisano jaje, koje poremeti sliku savršenstva. Onda sam shvatila u čemu je caka kod Mirine čorbe: začinjava je na dva načina – hladnom zaprškom sa malo brašna da bi dobila gustinu, i jajetom u prohlađenoj supi, da bi dobila ukus i jačinu. Uobičajeno bih se pobunila zbog dvostrukog začinjavanja i smatrala ga nepotrebnim, ali verujte mi na reč da bih ovu začinila još dva puta, samo da mi bude ovakva. E, da – još jedna caka je odmah na početku sitno seckano povrće (kod mene je to odradila seckalica) i jako sitno iseckano meso, na samom kraju.

S obzirom da sam hvatala beleške (pa posle na par mesta jedva čitala svoj rukopis – kako li sam to radila tokom studiranja, evo još uvek razmišljam) – moguće da sam u par detalja bila proizvoljna. Ipak, dobila sam rezultat kojeg se sećam sa slave – čorbu za koju nismo štedeli pohvale. Onu koju za svoju  porodicu sprema jedna izuzetna žena.

Pileća čorba

13.04.2021.

By:

Ingredients
  • 1 glavica crnog luka
  • 3-4 kašike ulja
  • 2 šargarepe
  • 1 koren peršuna
  • 1 paškanat
  • 1/4 glavice celera
  • 1 pileće grudi ili veći batak sa karabatakom
  • 1.5l vode
  • 1 lovorov list
  • so, biber
  • 1 kašika brašna
  • 1 jaje
Directions
  • Step 1 Korenasto povrće oguliti i oprati, pa ga iseckati na seckalici ili izrendati.
  • Step 2 Na zagrejanom ulju propržiti sitno iseckani crni luk. Dodati meso i propržiti ga sa svih strana, pa dodati seckano korenasto povrće. Propržiti par sekundi, mešajući, pa zaliti vodom i dodati lovorov list. Kada provri supa, smanjiti temperaturu na 4 ili 5 od 9, poklopiti i ostaviti da vri oko sat vremena.
  • Step 3 Nakon tog vremena odvaditi 2-3 kutlače supe i ostaviti sa strane da se prohladi.
  • Step 4 Izvaditi meso, skinuti kožu i odvojiti od kostiju, pa ga iseckati jako sitno i vratiti u šerpu. Zagrevati do ključanja.
  • Step 5 Kašiku brašna rastvoriti u šolji vode, pa dodati u vrijuću supu, mešajući. Ostaviti da ključa kratko, da se čorba malo zgusne. Skloniti sa ringle. Posoliti i pobiberiti po ukusu.
  • Step 6 Umutiti jaje viljuškom u tanjiru ili činiji, pa polako dodavati onu odvojenu i prohlađenu supu, kutlaču po kutlaču, sve vreme mešajući. Kada se sve sjedini, polako, u tankom mlazu, usuti u čorbu i promešati. Probati i eventualno dodatno dosoliti. Služiti toplo.


8 thoughts on “Pileća čorba”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

s