(please scroll down for recipe in English)
Pre negde, pričam sa jednim prijateljem o hrani, a kako drugačije. Iako ne mogu da se otmem utisku da meni udovoljava time što se raspituje za blog i ostalo na sličnu temu, ipak oberučke prihvatam priliku da pričam o nečemu što mi je blisko, no ipak se trudim da budem obzirna, te da u neko pristojno vreme promenim temu. Dakle, tekuća tema je bila hrana i on izbaci pitanje – da li znaš šta je rinflajš? Čuj, da li znam? Pa naravno da znam. Drugo je pitanje koliko dugo to nisam jela, a decenije su u pitanju. Onda on nastavi sa ličnim stavom – koji sos po njegovom ukusu najbolje ide uz kuvano meso i povrće iz supe, pa pomenu i paradajz sos. Znate ono kada u filmovima glavni junak dođe do nekog saznanja, pa počne neka dramatična muzika u pozadini, a svetlo koje simboliše prosvetljenje ga obasja? E, takav nekakav utisak sam i ja imala.
Rinflajš, osim u sporadičnim situacijama stvarno nisam jela decenijama. A odlično se sećam redosleda za nedeljni ručak: moje zaduženje je oduvek bilo da postavljam sto, sedamo svo troje, iznosi se supa, potom rinflajš, pa onda glavno jelo, obavezno propraćeno dobrim sirom i salatom, a kada se sto raskloni (opet ja) i sredi kuhinja (ja), mama iseče i kolače, mahom nešto tipa lenje pite ili onog običnog, takozvanog masnog kolača, koji zapravo liči na fini, ukusni patišpanj, sa pobacanim voćem odozgo (nešto poput ovog). Utom se na jednom od dva televizijska kanala koje smo imali daje i nedeljni film i dan ulazi u svoj završni mirni tok.
Rinflajš, kao sled ručka, je obavezno bio serviran uz neki prilog. Mama je često spremala baš ovakav paradajz sos, a ako ne – onda su njih dvoje jeli sa renom, a ja sa majonezom. Nisam sigurna da mnogo dece voli, ono baš voli, rinflajš. Odnosno, da budem preciznija, mislim da ako na stolu stoji bečka šnicla i rinflajš, bar devetoro od prisutnih deset će posegnuti za ovim prvim. Ni ja nisam bila izuzetak: sa koliko žara može da se jede kuvano meso i povrće (koje tako spremljeno iz supe do skoro nisam nikako volela), ako znam da mi se pečeno pilence sa hrskavom korom ili mirisne krmenadle ili neka druga divotica smeška iz sledećeg sleda nedeljnog ručka? Godine idu, ukus se menja. Sos sam spremila, da ga izvučem iz zaborava i podsetim se ukusa, a ispalo je da je daleko bolji nego što ga pamtim. Istinski sam uživala u ovom obroku (Luka je, očekivano, promrljavio, ali ga čekam za par decenija), kako tog dana, tako i sutradan, jedući potpuno hladno. Supu sam skuvala u ekspres loncu, rozbratnu nekih 35-45 minuta, pa sam, rukujući loncem prema svim pravilima, dodala povrće koje se kuvalo još desetak minuta, da bi bilo mekano, ali ne i raskuvano. Juneća supa se procedi, začini i zakuva rezancima, a meso i povrće iz supe servira uz paradajz sos.
Onaj prijatelj sa početka priče je, kada je video ovu sliku, izneo opasku da on rinflajš jede sa mnogo više sosa. Rekla sam njemu, pa evo i vama: sipajte po želji, da li više ili manje – po volji vam, posuda stoji na stolu dok god i rinflajš, pa samo navalite.
Paradajz sos (za rinflajš)
2 kašike ulja
2 kašike brašna
250ml paradajz soka
125ml vode
1 kašičica šećera
so, biber
Zagrejati ulje u manjoj šerpi, pa dodati brašno. Mešati i pržiti, pazeći da požuti samo malo, a da ne zagori. Dodati paradajz sok, pa mešati žicom, da se napravi homogena smesa. Dodati vodu, opet izmešati, pa kuvati 3-4 minuta. Dodati šećer, zatim posoliti i pobiberiti po ukusu.
Napomena: ukoliko je gusto, dodati još malo vode, a ako je previše retko, kuvati duže, dok se ne postigne željena gustina.
Tomato sauce (for cooked meat and root vegetables)
2 tablespoons oil
2 tablespoons flour
250ml of tomato juice
125ml water
1 teaspoon of sugar
salt, pepper
Heat the oil in a small pot, add flour. Mix and fry, taking care not to burn it. Add tomato juice, then stir to make a homogeneous mixture. Add water, stir again and cook 3-4 minutes. Add sugar, then add salt and pepper to taste.
Note: if the sauce is thick, add a little water; if it needs to be thicker – cook little bit longer, until the desired density.
Divan uvod u recept, mene rinflajs( kao mala sam zvala rinfles, ne znam da li je pravilno) podseca na baku posto je to ona spremala za slavu, a jos kao male sestre i ja smo samo to, malo pecenja i tortu jele. Ovaj sos najvise volim uz meso iz supe od domaceg petla ili kokoske, ma sos ide uz sve, kao mala sam volela da umacem hleb u njega. Hvala na ovom receptu podsetio me je na slavu i baku koja vise nije samnom.
Divna su to sećanja! Oni koji više nisu sa nama zauvek ostave trag svojom brigom za nas i ljubavlju. Ih, supa od domaće koke – pa onda meso preliveno sosom – dah starih vremena, koje mi nekako možemo da oživimo i u svojim modernim stanovima.
Nikad nisam prestala da jedem rinflajš i sos od paradajza. Jednostavno se toliko primio kod mene da ga obožavam.
Juneći ribić, juneći rep, guščiji vratovi, stare koke…ne bih mogla da izdvojim šta mi je ukusnije. A sos znam da napravim i preko reda i jedem kašikom 🙂
Bas je lepa slika!
Daaaa, juneći ribič, baš mi je mama pre neki dan rekla kako je sos fantastičan sa ribičem. Sad bih ga jela, i to u onoj verziji sa kajmakom.
Jedenje sosa kašikom – slatko sam se nasmejala! Pa što ne onda paradajz čorba? 🙂 Hvala, draga!
Mmm, ribić sa kajmakom. Ne znaš šta valja 😉
Šta da ti pričam, to je ljubav, to se voli 😀
Nema na čemu, hvala tebi na svim divotama koje nam priređuješ!
Boze, ja ovo nisam jela dobrih 20 godina!! A znalo se- paradajz sos na krompir, ren na meso pa navali 🙂
Eto, sad znam sta cu sutra za rucak 🙂
Posle ću opet ja da budem kriva za liniju, je l'? 🙂 I ja sada jedem ren na mesu i uživam u ukusu, a kada sam bila mala bih radije probala bilo šta drugo, kao da je otrov u pitanju.
Ja još uvek pravim takodje iz sećanja na moju baku i ja sam najviše volela da jedem sa piletinom i obavezno barenim celim šargarepama i pasternakom. A uz rinflajšnajviše volim sa renom 🙂
Zdrave su to bile navike. Jelo se kuvano, uz malo sosa, pa posle još neko glavno jelo i eto. I onda – zašto su danas ljudi deblji nego ranije? Da jedemo stalno rinflajš, ne bismo imali nikakav problem sa linijom 😉
Šalu na stranu, meni je i kuvani celer divan, a nekako mi se krompir ne uklapa, a mnogi i to stavljaju.
Moj tata to jako voli i svaki ponedjeljak jede s nekim od soseva: paradajz, od luka ili hrena, a sada i od svježeg kopra. Imaš pravo, djeca to ne vole. Paradajz sos radim baš kao i ti ili, ako mi se da i imam vremena, na malo prženog luka, pa sve dobro izmiksam.
Da, da, i sos od rena, a tek od sveže mirođije – fantazija! U suštini, meso je konstanta, a sosići ono što potpuno menja obrok.
Svaka cast Tanjcice na izboru.
Ja obozavam domaca obicna ( da ne kazem prosta seljacko-paorska ) jela i drago mi je da ih vidim na popularnom domacem blogu.
Na zalost zivimo u doba pomodarstva i nasa jela nisu toliko "IN" sto bi danas estrada popularno kazala. Ne znaci da nasu trpezu ne treba obogatiti i unaprediti ali vredi prisetiti se starih jela koja veoma cesto nisu manje ukusna od uvoznih.
Nadam se da ce tvoj prijatelj uspeti da te podseti na jos neka " arhaicna " jela kojih cemo se svo rado prisetiti.
Obozavam sosove a pogotovo ovaj od paradajza uz obavezno kuvano meso iz supe. Naravno iz uz svo povrce koje se prethodno kuvalo u supici ( sargarepa , zelen-persun i krompir dok karfiol moze da me i preskoci u ovom slucaju ).
Inace moje omiljeno meso uz rinflajs je ovcetina, tacnije siljeze. Ne verujem da je mnogo ljudi iskusalo ovakav nacin ali posto potocem iz bogatog stocarskog kraja sva mesa su nam bila pri ruci i kuvaricama ( baki ili mami ) sve sto je padalo pod ruku se kuvalo naveliko u supi.
Bitno je napomenuti da je finflajs verovatno do nedavno bilo nezvanicno nedeljno jelo na lalinskom stolu. Kod mene u kuci je to bilo malo modifikovano tako da je rinflajs bio obicno utorkom ili cetvrtkom ( sredom i petkom se kuvalo naravno bez mesa ) dok je nedeljni rucak bilo rezervisano za spremanje peradi tipa petao , patka ili guska uz pire , sezonsku salatu i obavezno za repetu uz red mesa sos od visanja ili domaci vocni kompot.
PS Kod mene u tanjiru meso obicno pliva u sosu ali razumem da nije bas najreprezentativnije za potrebe fotografisanja.
Domaća obična jela su naročito popularna u poslednje vreme, nakon jednog perioda pomodarstva, kada je bezmalo bilo sramota jesti iz zemljanih posuda, stara jela, a čorbast pasulj, na primer, nešto što se izgovara obavezno sa namreškanim nosom.
Sigurna sam da će mi pomenuti prijatelj dodatno obogatiti jelovnik idejama o jelima svoga kraja, jer je iz domaćinske porodice, u kojoj se znao red i negovao dobar zalogaj. Kao i kod tebe, vidim.
U vezi sa jagnjetinom/ovčetinom koju si pomenuo, nađoh da veterinarski postoji razlika između pojmova šiljEže (muško, 6-12 meseci starosti) i šiljAže (žensko, do prvog jagnjenja). Eto, i to naučismo, a ja sam samo htela da proverim da li je šilježe jagnjetina ili ovčetina, jer smo mi u porodici to smatrali starijim jagnjetom, a ne ovcom.
I moja drugarica Nataša kaže da kod nje rinflajš pliva u sosu, pa da praktično jede sos sa malo mesa, ali u pravu si – ne bi bilo reprezentativno. Za vas koji volite mnogo sosa – zamislite da je meso i povrće na dnu ove bele činijice, te da sam ih sosom prelila 😉
Supe, sosa, mesa-bio i ostao nedeljni rucak. Jos kad je mesa-batak od petla, gde ces lepse!
Pozdrav od Sremice!
Dobra je to mantra – supe, sosa, mesa 🙂 Ja bih ipak zaobišla petla (nešto imam utisak da bi meso bilo žilavo, a ja volim ona koja se tope u zalogaju), ali bih se nekako već snašla.
Bogme ni ja to nisam godinama jela.
🙂
ren je odličan uz rinflajš.