(please scroll down for recipe in English)
Pre negde pošaljem mami poruku: imaš li još uvek one deverovske peškire? Vidim da ju je pročitala, ali tajac sa druge strane mi je dao na znanje da je u najmanju ruku šokirana. Tek onda shvatim šta može da joj se roji po glavi, pa pošaljem još jednu: ne udajem se, treba mi za slikanje.
Utom mi zazvoni telefon: mama se sita ismejala, pa onda kaže – našla sam ti dva, sa jednim možeš da se udaš, drugi stavi pod tepsiju. Onda ja stanem da joj objašnjavam ono bezbroj puta ponovljeno: jednom je na taj način bilo više nego dosta, sledeći put će me venčati crni Elvis u nekoj kič kapelici. Moju mamu ni to ne zaustavlja, nego odmah uzvrati: kako god hoćeš, peškire imaš, spremna si.
Deverovski peškiri su zapravo ovo platno u traci, koje ima ili nema čipku na krajevima, a vez je bezmalo obavezan. U moru ručnih radova koje imamo u dva domaćinstva (ja sam preuzela i bakino), a ima toga za bar tri miraza predratnih udavača, našao se i taj peškir. Ko zna kada i kako je došao do nas, verovatno je tata bio neki funkcioner na nekoj od svadbi mnogobrojne braće. Mama je to kao hrčak čuvala i prikupljala (kao što je i mene naučila da radim), pa je tako, mnogo decenija kasnije, jedan od njih, dospeo pod tepsiju, kako ona reče.
Ima nešto toplo i domaćinski u tim ručnim radovima. Kod nas ih bezmalo svaka kuća ima, u svakoj drugoj postoji neko ko zna da ih radi, pa nisu na ceni kao rukotvorine na mnogim drugim meridijanima. Mene su učili da radim sve ručne radove, a držala sam heklicu, iglu, štrikaću iglu tako čvrsto i nezgrapno, dok mi zglobovi nisu pobeleli od naprezanja. Ispunim ja od mene traženo i onda se umorimo i ja u učitelji, pa na veliko opšte olakšanje ubedim ih da odustanem od ručnog rada. Od svega se malo duže zadržao vez, ali i to daleko od nekakvih remek-dela narodne radinosti. I to je, već vam pričah, bilo puno čvorova, i što je najgore – nedovršeno. Srećom, bilo je boljih i vrednijih od mene, pa se pronašao i ovaj peškir – za pod tepsiju.
A kako drugačije da istaknem lepotu ovog slatkiša. To je upravo to – slatkiš, ni kolač ni pita ni torta, starinski, običan, a nestvarno ukusan. Neki ga zovu osinja gnezda, a neki sočne ružice. Ja sam ga prvi put probala u nekoj poseti pre dosta godina i znam da mi je ostao u fantastičnom sećanju. Nigde nam se drugo putevi nisu ukrstili, a koga god sam pitala, svi su samo odmahivali glavom – nisu znali o čemu pričam, jer mu, naravno, ime nisam znala. Tek pre negde sam naletela na stari recept na nekom papiriću i shvatila da ga ja zapravo imam, samo da neće da me zove. Radi se o testu sa neizbežnom mašću, koje se formira, pa razvalja u pravougaonik, pa se onda premazuje puterom i posipa orasima i šećerom.
Onda se seku pužići koji se slažu u pleh sečenom stranom nadole. Potom se pekui pečeni se prelivaju toplim zaslađenim mlekom i zamirisanim vanilom – za ovo sačuvajte najbolji vanilin šećer koji imate, mirisaće vam do neba. Ostavi se još malo u rerni, i služi se – toplo ili hladno.
Najlepši deo priče je da se od nešto više od pola kilograma brašna napuni velika tepsija, prečnika od 40cm, što će reći da se radi o nestvarno izdašnom kolaču. Meni ne bi bilo potrebno više ubeđivanja – šta vi mislite?
Osinja gnezda (sočne ružice sa orasima)
Testo:
2,5 dl mleka
1/2 kocke kvasca ili kesica suvog
1/2 kg brašna + još po potrebi
100g šećera
1 kašika masti
1 jaje
1/2 kašičice soli
Fil:
150g putera sobne temperature
150g šećera
150g oraha
2 vanilin šećera
Preliv:
250ml mleka
200g šećera
2 vanilin šećera
U toplom mleku rastvoriti kvasac, dodati kašičicu šećera i ostaviti da proradi. Nakon toga, u brašno dodati rastvoren kvasac, šećer, mast, jaje i so, pa mutiti mikserom sa spiralnim nastavcima, dok se ne formira glatko testo (po potrebi oprezno dodati još malo brašna, ali ne preterivati, testo treba da ostane meko). Ostaviti testo da naraste.
Veliki pleh prečnika 40cm ili sličan prekriti papirom za pečenje.
Krupno samleti orahe i izmešati ih sa šećerom i vanilin šećerom.
Naraslo testo izručiti na pobrašnjavljenu radnu površinu i razvaljati ga u pravougaonik dimenzija 50x40cm. Testo premazati puterom, pa posuti mešavinom šećera i vanilin šećera. Potom ga uviti u rolat i nakon toga seći na pužiće širine 2cm. Pužiće ređati u pripremljen pleh sečenom stranom na dole i praveći razmak između pužića. Ostaviti 15-ak minuta da narastu.
Peći 25 minuta u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni. U međuvremenu u šerpici izmešati mleko, šećer i vanilin šećer i staviti da proključa; kuvati dok se šećer sasvim ne istopi.
Vrelo testo preliti vrućim mlekom, vratiti u rernu i peći još 5 minuta. Nakon toga izvaditi iz rerne i servirati mlako ili hladno, po želji.
Luscious rolls with nuts
Dough:
2.5 dl of milk
1 sachet of dry yeast
1/2 kg of flour + more if needed
100g of sugar
1 tbsp lard
1 egg
1/2 teaspoon of salt
Filling:
150 g of butter (room temperature)
150g sugar
150g walnuts
2 vanilla sugar
Sweeten milk:
250ml milk
200g of sugar
2 vanilla sugar
Dissolve yeast in the warm milk, add a teaspoon of salt and leave it to foam. After that, add the yeast, sugar, grease, egg and so on to the flour, then mix with a electric mixer with dough hook until a smooth dough is formed (if necessary, add a little flour, but do not overdo it, the dough should remain soft). Leave the dough to grow.
Cover large baking pan (diameter 40cm or similar) with parchment paper.
Ground the nuts and combine them with sugar and vanilla sugar.
Bring the dough onto a floury work surface and roll it into a rectangle measuring 50x40cm. Spread the butter over the dough, then sprinkle with a mixture of sugar and vanilla sugar. Then roll it into the roll and then cut into 2 cm wide rolls. Arrange them into the prepared baking pan with the cut side down and make the gap between them. Leave 15 minutes to rest.
Bake 25 minutes in a preheated oven at 200 degrees. In the meantime, mix the milk, sugar and vanilla sugar and heat it. Cook until the sugar melts completely.
Pour the hot milk over the hot dough, return to the oven and bake for another 5 minutes. After that, remove from the oven and serve it lukewarm or cold, if desired.
Da li ste koristili tepsiju precnika 40 cm? Recept deluje savrseno i volela bih da probam, ali se bojim da je isuvise izdasan? Inace, Vas blog, koji je izvanredan, pratim godinama i isprobala sam gomilu recepata. Puno pozdrava, Jelena
Da, da, 40cm, ona najveća Metalčeva. Jeste izdašna, ali nije nepojediva, verujte mi 🙂
Veliko hvala na lepim rečima ♥
Nasmejala me je priča o peškirima jer sam nedavno i ja našla par komada kod tate, oprala sam ih i čekaju svoju priliku 🙂 A da su fotogenični, jesu, posebno sa ovako finim starinskim kolačima. Divan recept, Tanja 🙂
Nikad se ne zna, peskiri treba da budu cisti i spremni 😉
Jesu, bas su fotogenocni. Kako lepih radova ima, ovi moji su skroz prosti. Svakako ih treba sacuvati, za par decenija ce biti prava retkost, pa time i bogatstvo.
Tanja ja vas obozavam i hvala vam do neba za ovaj recept. Pokusavam da ga nadjem vec skoro 2godine i stalno pronalazim neke suvonjave bez prelivanja. Ovo su te savrsene ruzice koje sam tamanila kao dete tacno im osetim miris. Hvala hvala hvala
Pa Vi nemate pojma koliko ste me usrecili! Ako ih budete pravili, javite mi kako Vam se dopadaju! Veliki poljubac!
Evo samo da javim da sam ih napravila i to je stvarno taj ukus mog detinjstva,jos jednom vam hvala draga Tanja
Thanks a lot, Greg! Well, this is not quite cinnamon buns, but domestic version of buns and without cinnamon 🙂 Something similar, but very tasteful!
Have a nice day and thanks for commenting!
Ovih dana me jedna mlađa rođaka podseti na ove ružice. Pita đto to više niko nepravi? Podsetismo se nane koja ih je uvek pravila u jesen kad stignu orasi. Stvarno od kad nema nane nema ni ružica kako smo ih mi zvali kod nas su osinja gnezda nešto drugo isto lepo 🙂
Pre nekoliko dana nađoh ih u Patinom kuvaru kad evo tebe sa isprobanim receptom, mora da se pravi da se familija podseti 🙂
Da li moze ulje umjesto masti?
Sigurno da može. Mada probajte i sa puterom, i to je odlično rešenje.
Ovo je super slatkiš, pravila sam nešto slično, ali nisam probala sa makom, šta mislite da li bi valjalo sa makom
Pozdrav od Bakice,
Sigurno ne biste pokvarili 😊 I ja se spremam da napravim nesto slicno sa makom – ne mislim da moze nesto lose da ispadne, cak naprotiv. Pozdrav Bakici!
Poštovana, gde ide puter? Hvala